Bogdanu Dikliću nagrada u Motovunu

Glumac Bogdan Diklić dobitnik je nagrade „50 godina” Motovun film festivala, koja će mu biti uručena na festival u„Cinehill” što će biti održan od 24. do 28. jula. Naslednik Motovun film festivala: „Cinehill”, čije će prvo izdanje u celosti biti održano u Gorskom kotaru, biće najavljen prigodnim „partijem useljenja”. Priznanje „50 godina” tradicionalno se dodeljuje pojedincima koji su se svojom karijerom dugom pet decenija upisali u istoriju filmske umetnosti, a sama nagrada stara je koliko i sam festival, koji ove godine obeležava svoje 26. izdanje.

Tokom 50 godina zavidne karijere Diklić je ostvario više od 200 uloga u nekim od najpopularnijih regionalnih filmova, serija i predstava, a njegovo prijateljstvo s Motovun film festivalom datira od samih festivalskih početaka. Zapravo, Diklić je prvi gost koji je stigao na ovaj umetnički skup povodom projekcije sada već kultne crne komedije „Bure baruta” (1998) reditelja Gorana Paskaljevića.

Došavši nekoliko dana ranije, Diklić je bio tu kada je festival napravio svoje prve korake na mestu koje će postati svima omiljeno filmsko brdo, a sada će upravo u njegovom društvu festival potrčati ka svojim novim obroncima.

Rođen 1953. godine u Bjelovaru, Bogdan Diklić je u ovom ambijentu proveo svoje detinjstvo i rano školovanje, i bio prisutan sve do odlaska na fakultet u Beograd, koji mu je postao drugi dom. I danas je emotivno jako vezan za svoj rodni kraj i koristi svaku priliku da navrati u Bjelovar, gde je i započeo glumačku karijeru i otkrio ljubav prema filmskoj i pozorišnoj umetnosti: „Prvi bioskop u kojem sam bio je bivši bioskop ’Partizan’, prvo pozorište u kojem sam bio kao gledalac je današnji Dom kulture”. Svet pozorišta sudbonosnom igrom slučaja otkrila mu je mlada frizerka kada ga je odvela na predstavu kako mu ne bi bilo dosadno dok je mama bila na friziranju. Anegdota je to koje se Diklić i danas rado seća. Nije to nužno bila ljubav na prvi pogled. Uznemiren prizorom u kojem se glumac na pozornici spremao stolicom „udariti” glumicu, mali Bogdan glasno je uzviknuo i zaplakao, pa su morali da ga izvedu napolje. O Diklićevom bogatom glumačkom doprinosu napisana je monografija „Bogdan Diklić: Iz snova u život” iz pera Petra Volka.

Njegova filmografija krcata je klasičnim ostvarenjima i naširoko popularnim filmovima i serijama koji su ostavili dubok trag na filmskom pejzažu zemalja nekadašnje Jugoslavije. Prvu veću ulogu ostvario je u kultnoj seriji „Grlom u jagode” (1976), dok mu je širu slavu donela popularna komedija „Nacionalna klasa” (1978).

Usledile su uloge u omiljenim klasicima kao što su „Maratonci trče počasni krug” (1982) Slobodana Šijana, „Variola vera” (1982) i „Sabirni centar” (1989) Gorana Markovića, „U raljama života” (1984) i „Za sreću je potrebno troje” (1985) Rajka Grlića, „Balkanski špijun” (1984) Dušana Kovačevića, urnebesni „Mi nismo anđeli” (1992) Srđana Dragojevića, „Ničija zemlja” Danisa Tanovića (2001), „Gori vatra” (2003) Pjera Žalice, „Sivi kamion crvene boje” (2004) Srđana Koljevića, „Grbavica” (2006) Jasmile Žbanić i brojnim drugim ostvarenjima.

Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja: za ulogu Slavka u „Obrani i zaštiti” (2013) Boba Jelčića, koji je prikazan i na „Berlinalu” ovenčan je „Zlatnom arenom” i „Srcem Sarajeva”, a „Zlatnu arenu” dobio je i za sporednu ulogu u komediji „Sedamdeset i dva dana” (2010) Danila Šerbedžije. Dobitnik je i Nagrade „Pavle Vuisić” Udruženja filmskih glumaca Srbije i mnogih drugih esnafskih odličja.