Kurs kolizije prema Zapadu

Dan pošto je predsednik Saveta Evrope na 20. godišnjicu najvećeg proširenja Evropske unije izjavio da EU mora da nastavi da prima nove članice ili će se suočiti sa „novom gvozdenom zavesom”, Srbija je dobila novu vladu koja ne obećava da će zemlju privesti njenom nominalnom cilju – članstvu u EU.

To što je Šarl Mišel poručio da je „proširenje vitalno za budućnost Unije” može da bude signal optimizma za države istočne Evrope i zapadnog Balkana. Ovu temu redovno na agendu stavljaju pobornici reformi EU institucija, sporazuma i budžeta, mada predsednica Evropske komisije apeluje da proširenje ne treba da čeka na reforme jer je pitanje da li Unija može da ostvari sopstvene ambicije.

Rusija je agresijom na Ukrajinu razmrdala Brisel i unela novu energiju u ideju proširenja, pa evropski zvaničnici sada učestalije ponavljaju da su „vrata otvorena”, ali moraju da vode računa i o raspoloženju javnosti u svojim zemljama. Istraživanja kažu da kod birača uoči junskih izbora za Evropski parlament proširenje nije ni među prvih deset tema. Naklonost, sem u Mađarskoj i Francuskoj, postoji jedino prema Ukrajini koja je u rekordno kratkom roku dobila status kandidata, ali prijem Kijeva bi poremetio pre dve decenije uspostavljeni red u čekaonici.

Moguća integracija Ukrajine – zemlje čiji je BNP po glavi stanovnika tri puta manji od Bugarske, najsiromašnije članice Unije – izaziva bojazan da bi se destabilizovale budžetske strukture EU. Prema nekim procenama, pristupanje Ukrajine bi poreske obveznike moglo da košta između 110 i 136 milijardi evra tokom perioda od sedam godina.

Austrija, Danska, Francuska i Nemačka prednjače u stavu da proširenja ne bi trebalo da bude u skorijoj budućnosti dok prijem novih članica ima najveću podršku u Poljskoj i Rumuniji. Zemlje koje su tešnje povezane sa ekonomijom EU mogle bi da se učlane i pre kraja ove decenije, pod uslovom da obave sve neophodne strukturne reforme.

Kako stvari stoje, Crna Gora je najbliža cilju, a sledi je Albanija. Severnu Makedoniju i dalje perfidno blokira Bugarska. Bosna i Hercegovina je u martu konačno otvorila pristupne pregovore, ali je daleko. Kosovo, Gruzija i Moldavija su još dalje. Tursku retko ko pominje.

Srbija je priča za sebe i nastavlja da deli Evropu: 37 odsto birača je protiv, 35 za, ali najveća prepreka je – srpska vlast. Zemlja se svojom spoljnom politikom istočnih preferencijala i autoritarnošću na domaćoj sceni sistematski udaljava od Evrope, do mere da može da se kaže da su pregovori u stanju hibernacije.

Umesto da se približava standardima EU u onim najvažnijim kriterijumima koji se tiču vladavine prava i demokratije, Srbija posle decenije pregovaranja nazaduje. Nijedno poglavlje/klaster nije otvoreno pune dve i po godine. Sastav novog kabineta – u kome su ministri sa liste američkih sankcija i antizapadni desničarski rodoljubi – ne nagoveštava da će se trend promeniti.

Nije slučajno Evropski pokret u Srbiji odmah pozvao vladu da na rečima i na delu nedvosmisleno potvrdi da je njen glavni spoljnopolitički cilj ulazak Srbije u EU. Pokret apeluje da se zaustave višegodišnji negativni procesi poput urušavanja demokratskih vrednosti, jačanja autoritarnosti, nepoštovanja ustava i zakona, produbljivanja socijalnih razlika i pravne nejednakosti između građana, da se prekine kontinuirana i sistematska antievropska propaganda.

Briga njih. Srpska vlast ne pokazuje nameru da izgradi pravnu državu snažnih i nezavisnih institucija, pre svega u pravosuđu. Reforme postoje samo kao poštapalica kada se na Zapadu traže investicije.

Sada se sve dodatno iskomplikovalo. Šefovi diplomatija EU su u Luksemburgu pred Beograd postavili zid: ili će u skladu sa dogovorom iz Ohrida prekinuti da ometa članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, ili nema ništa od evropskih aspiracija. Ključni delovi Ohridskog sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova ugrađeni su u poglavlje 35 dokumenta o pregovorima Srbije i EU.

Aleksandar Vučić kao da je upravo to čekao. On je u decembru izjavio da ne misli da je moguće da se Ohridski sporazum uključi u poglavlje 35, jer bi to de fakto značilo „zatvaranje vrata Srbiji”. Pitanje je ko zatvara vrata: Brisel ili Vučić,. koji je, bez ikakve rasprave u Parlamentu, odabrao kako će da razreši dilemu koja glasi: ili normalizacija sa Kosovom ili odustajanje od ideje da bi Srbija u nekom skorijem roku mogla da dobije članstvo u EU.

Beograd se opredelio za kolizioni kurs, pa i dalje na sve načine pokušava da spreči ulazak Kosova u Savet Evrope i zahteva da Priština prethodno ispuni ranije datu saglasnost da „obezbedi odgovarajući nivo samouprave etničkoj srpskoj zajednici na Kosovu”.

Iako oko Zajednice srpskih opština ima punu podršku Zapada, Vučić rizikuje da je izgubi tako što se, ponovo suprotno dogovoru iz Ohrida, bori da se ne prizna pasoš sa nacionalnim simbolima Kosova. Suprotno normalizaciji, zahteva da Srbi sa Kosova nastave blokadu prištinskih institucija zavedenu novembra 2022.

Da li je sve direktnije sukobljavanje sa Zapadom deo „dubinske i suštinske promene” spoljne politike koju je Vučić najavio? Kako je jasno da nema reči o energičnijem zaokretu prema EU (sa izuzetkom autoritarne i proruske Mađarske), realna je perspektiva da Srbija postane fokusna tačka evropskog „nestabilnog susedstva”.

Srbija kao da se kandiduje da bude na istočnoj strani savremene blokovske podele koju iscrtava rat u Ukrajini. Dobra polovina građana je pod uticajem žestoke antizapadne medijske kampanje protiv članstva Srbije u EU. Ako je to rezultat politikanske diplomatije balansiranja, onda je loše. Ako je rezultat osmišljene politike udaljavanja od Zapada, onda je katastrofalno.

Odlaganje proširenja u nedogled svakako nije u interesu EU i zapadnog Balkana, ali izgleda da pogoduje naprednjačkim vlastima koje od demokratskih reformi beže kao đavo od krsta. Beogradu preti da plati skupu cenu, jer plan rasta, evropski paket trogodišnje finansijske pomoći regionu od šest milijardi evra, pristup fondovima, direktno uslovljava reformama.

Pred novom vladom u Beogradu je da bira da li će gvozdena zavesa između Zapada i političkih i ideoloških saveznika Kremlja, o kojoj govori Šarl Mišel, Srbiju postaviti na zapadnu ili istočnu stranu.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista