Drugi preporod Kine

Grupi novinara iz zemalja Centralne i Istočne Evropi u poseti kineskoj provinciji Đeđijang u junu 2015. lokalni funkcioneri Kineske komunističke partije (KKP) su sa ponosom govorili o periodu kada je tamo najviši rukovodilac bio Si Đinping, sadašnji predsednik Narodne Republike Kine. Vreme od 2002. do 2007. upamćeno je po Sijevim reformama u privredi, društvu, kulturi i ekologiji provincije.

Đeđijang je sada jedna od najrazvijenijih kineskih provincija, kao što i za njen glavni grad Handžou od davnina postoji izreka: „Raj na nebu, Handžou na zemlji.” Opet, Si Ćinpinga danas u NR Kini smatraju, zajedno sa Deng Sijaopingom (1904–1997), istaknutim reformatorom.

Deng je svojevremeno imao, kao i Si sada, zadatak osavremenjivanja NR Kine, ali su to sprovodili u potpuno različitim uslovima. Na početku Dengovih reformi i politike otvaranja NR Kine krajem sedamdesetih, ukupan društveni proizvod (BDP) po stanovniku iznosio je samo oko 200 američkih dolara. Politika reformi počela je praktično od nule.

U vreme izbora Sija 2012. za generalnog sekretara Centralnog komiteta KKP, Kina je postala druga najveća ekonomija na svetu, a BDP po glavi stanovnika bio je oko 6.000 dolara. No, umesto da počiva na lovorikama prethodnika, Si je odlučno nastavio reforme. „Lakši deo posla je obavljen na opšte zadovoljstvo. Ostale su tvrde kosti koje je teško žvakati”, rekao je Si.

Deceniju kasnije, NR Kina je najveća privreda na svetu shodno vašingtonskim institucijama, Svetskoj banci koja meri BDP prema paritetu kupovne moći (PKM), i procenama rasta iz Međunarodnog monetarnog fonda. Uz to, po računici londonskog instituta Vorld ekonomiks, BDP Kine je u 2023. premašio onaj Sjedinjenih Američkih Država za oko 38 odsto. Uzima se u obzir, uz PKM, i potcenjenost kineskog BDP zbog zastarele bazne godine, te procenjeni, značajan udeo neformalne ekonomije u NR Kini.

Istovremeno, u međunarodnoj zajednici se izazovi više ne mogu rešavati bez NR Kine. To se odnosi na borbu protiv klimatskih promena, ublažavanje duga zemalja globalnog Juga ili rešavanje rata u Ukrajini, kriza na Bliskom istoku.

Si Đinping je rođen juna 1953. u revolucionarnoj porodici. Otac, Si Đongkun, bio je cenjeni visoki funkcioner KKP, bliski Dengov saradnik (i čelnik delegacije KKP na 13. kongresu SKJ 1986. u Beogradu). Učestvovao je u formiranju prvih posebnih ekonomskih zona u zemlji, uključujući danas čuveni osamnaestomilionski Šenžen.

Si je opisujući oca kao „čoveka koji je svim srcem bio posvećen kineskom narodu”, rekao da ga je to nadahnjivalo i da je išao njegovim stopama. Si je jednom kazao: „Uglavnom me zanimaju reforme i srodna pitanja.”

Deng je pokrenuo reforme verujući da NR Kina ne može ostati siromašna. Sijeva želja za reformama takođe je proizašla iz težnje kineskog naroda za boljim životom.

Sa 15 godina, kao „obrazovan mladić”, Si je na talasu Kulturne revolucije poslat iz Pekinga u malo selo Ljengđahe u sušnom delu severozapadne provincije Šansi, noseći sa sobom malu šivenu torbu na kojoj mu je majka Ći Sin izvezla kineske znake „mamino srce”. Si se u Ljengđaheu suočio sa veoma neudobnim životom i glađu, zbog čega je kao partijski sekretar zagovarao reforme. Radi poboljšanja životnih uslova seljana uveden je biogas, otvarane su kovačnice i prodavnice osnovnih potrepština.

Narednih pola veka Si se peo gotovo svim nivoima partijske hijerarhije. Kao guverner provincije Fuđijan sproveo je reformu kolektivnog posedovanja šuma, kasnije primenjenu širom zemlje. U Đeđijangu je radi modernizacije industrije podržavao privatni biznis i pozivao poslovne ljude da se o važnim pitanjima „direktno” obraćaju njegovoj kancelariji.

Tokom karijere Si je stekao veliko iskustvo i postigao značajan uspeh. Sa političkim usponom je jačao i njegov ugled reformatora.

Si Đinping je izabran na najvišu partijsku funkciju krajem 2012. (zatim 2017. i 2022), kao prva ličnost na tom položaju rođena posle osnivanja NR Kine 1949. godine. Tada je izjavio da je glavni zadatak partije i naroda da do 2049. pretvore Kinu u veliku savremenu socijalističku državu u svakom pogledu i nacionalno obnovljenje ostvare na svim poljima.

Pre 11 i po godina, kada je Si Đinping prvi put izabran za predsednika države, govorio je o „kineskom snu”. San je da domovina bude napredna i snažna, nacija podmlađena, a Kinezima bude obezbeđen srećan život. Na tom putu se Treća plenarna sednica CK KPK, sazvana 2013. pod Sijevim vođstvom, smatra važnom prekretnicom, poput Treće plenarne sednice CK KPK 1978, kojom je počela epoha reforme i otvaranja NR Kine.

Na sednici je Si naveo niz izazova sa kojima se NR Kina suočava u razvoju, uključujući korupciju, nepostojanu privredu i ekološke probleme. Naglasio je da „ključ za rešavanje ovih problema leži u produbljivanju reformi”.

Bez presedana po obimu i intenzitetu, reforme u Sijevo vreme su obuhvatile ekonomsku, političku, kulturnu, socijalnu, ekološku sferu, partijsku izgradnju, sve što se tiče svakodnevnog života ljudi. Radi toga je realizovano više od 2.000 planova reformi.

Tokom protekle decenije, u Kini pod Sijevim vođstvom reforme su sveobuhvatno produbljivane i zemlja je doživela sistemske i temeljne preobražaje u mnogim oblastima. Od teorijskog razvoja do rešavanja problema specifičnih za veliku političku stranku (KKP ima preko 98 miliona članova u 4,9 miliona partijskih ćelija, a Liga mladih komunista Kine, kao predvorje KKP, preko 74 miliona) i od unapređenja reformi institucionalnog i sistema upravljanja do obezbeđivanja kvalitetnog privrednog razvoja.

Kinesko društvo je svedok istorijskih promena. Na početku Sijevih reformi je oko 100 miliona Kineza na selu živelo ispod granice siromaštva, sa godišnjim prihodom od 2.300 juana (oko 366 američkih dolara). Danas je apsolutno siromaštvo prevaziđeno. U najsiromašnijim provincijama se sela povezuju asfaltiranim putevima, a mostovi i tuneli premošćuju planine.

Kina je stvorila najveći sistem socijalne zaštite na svetu, a prosečan životni vek stanovništva porastao je sa 74,8 na 78,2 godine. Nastala je najveća grupa ljudi u svetu sa srednjim prihodima, od preko 400 miliona pripadnika.

Na 100. godišnjicu osnivanja KKP 2021. ostvaren je prvi vekovni cilj partije, društvo umerenog napretka za 1,4 milijarde ljudi.

Kina se stalno razvija i jača u celini. Sa 133,5 biliona juana (18,5 biliona američkih dolara, procena za 2024) privreda je više nego udvostručena. Prosečan godišnji ekonomski rast u poslednjoj deceniji bio je 6,2 procenta, više nego dvostruko iznad globalnog proseka. BDP po glavi stanovnika udvostručen je na preko 13.000 američkih dolara.

Zahvaljujući reformskim merama, ydeo Kine u svetskoj ekonomiji porastao je sa 11,3 odsto u 2012. na 18,5 u 2022. Ojačao je i status zemlje glavnog pokretača globalnog ekonomskog rasta sa doprinosom, po Vorld ekonomiksu, od 32 odsto, u poređenju sa onim SAD od 9,7 odsto.

Bio je to i period ozbiljnih iskušenja. Pandemija kovida 19, trgovinski rat sa SAD i pritisak na privredni rast stvorili su prepreke razvoju Kine i bili test moći Sija i KKP. No, usred sveobuhvatnih reformi sprovedenih u poslednjoj deceniji, predsednik Si vodi Kinu sa većom sigurnošću ka budućoj modernizaciji, jer socijalistički sistem zemlje sa kineskim karakteristikama postaje sve razvijeniji.

*Novinar