Ko podstiče strah od Rusije

Stanovnici Nemačke uglavnom ne veruju da Rusija planira da napadne zemlje NATO ove decenije. Tako je 48 odsto anketiranih stanovnika Nemačke reklo da je malo verovatan ruski napad na jednu od članica Alijanse pre 2030. godine.

Suprotno stanovište je 36 odsto ispitanika. Još 15 odsto je neodlučno.

Pored toga, 61 procenata Nemaca ne smatra verovatnim da će Rusija izvršiti invaziju na njihovu zemlju. U suprotno je sigurno 23 odsto ispitanika.

Podsetimo, ranije je NATO izjavio da Moskva nema ni snage ni planove da napadne zemlje Alijanse .

Ipak, Estonija  gradi bunkere na granici, uz ocenu da je ruski rat u Ukrajini pokazao da je, uprkos opremi, municiji i ljudstvu, neophodno imati odbrambenu strukturu na granici.

Estonija će izgraditi 600 bunkera duž 294 kilometara granice sa Rusijom, sa početnim budžetom od 60 miliona evra. U svakom bunkeru biće prostora za 10 vojnika, a njihova izgradnja počeće početkom 2025. godine.

Bunkeri širom ostatka Evrope koji su zapušteni, obnavljaju i sređuju za odbranu. U Finskoj tvrde da imaju dugu tradiciju priprema i spremnosti. Napad Rusije ne mora da se desi danas, sutra, naša generacija, sledeća generacija... Ali uvek moraju, tvrde, da  budu spremni. Svoju granicu sa Rusijom utvrđuju, grade baze i bunkere, troše veliki novac na te radove.

Generalni inspektor nemačkih oružanih snaga, general-potpukovnik Karsten Breuer, rekao je da će Rusija, ako odluči da napadne NATO, biti spremna za to tek za 5-8 godina . Prema njegovim rečima, čak i uzimajući u obzir rat koji je u toku u Ukrajini, Rusija je u stanju da popuni svoj arsenal u slučaju direktnog oružanog sukoba sa NATO-om.

NATO mora da shvati da operativne sposobnosti na istočnom krilu NATO-a moraju biti veće, rekao je Donald Tusk.

On kaže da jaka, opremljena Poljska, potpomognuta saveznicima, nije samo pitanje poljske sigurnosti, već sigurnosti celog zapada.

Američki predsednik Bajden zagarantovao je poljskim čelnicima da je američka podrška Poljskoj čvrsta, ali širom Evrope vlada zabrinutost da ruski predsednik Vladimir Putin neće zaustaviti vojnu agresiju na granicama Ukrajine.

SAD ne veruju da se sprema oružani sukob između zemalja NATO-a i Rusije, tvrdi stalna predstavnica SAD u Severnoatlantskoj alijansi Džulijana Smit.

Smatra da svi ruski napori su usmereni na Ukrajinu i trenutno nema znakova da se nazire rat između Ruske Federacije i NATO-a:

„Ulaže se mnogo napora da se ojačaju naše odbrambene i sposobnosti odvraćanja, ali nikome ne signaliziramo da dolazi rat“.

Ali kako sukob u Ukrajini za zapad dospeva u predvidljivi ćorsokak, strategija NATO-a gubi svaku koherentnost pa je opasnost da takvi sukobi izmaknu kontroli.

Poznat je stav Vladimira Putina koji je više puta izjavio da se neće boriti sa vojskom NATO-a . Šef Kremlja nazvao je „potpunom besmislicom“ tvrdnje da će Rusija napasti Evropu ali da takve strahove mnogi koriste za svoje interese.

Zato Zelenski vapi: „Ako dođe do bilo kakve pauze u ovoj agresiji na Ukrajinu, bilo kakvog zamrzavanja situacije, onda će nastupiti novi kritični trenutak - 2028. Ako se Rusiji dozvoli da se sada prilagodi, do 2028. Kremlj će moći da obnovi vojni potencijal koji mi smo slomili i Rusija će imati dovoljno snage da napadne zemlje koje su u fokusu ruske ekspanzije“, rekao je predsednik Ukrajine.

Sve prognoze i geopolitičke okolnosti podložne su promeni jer mnogo toga zavisi od novembarskih predsedničkih izbora u SAD. Sejanje straha i napeto tumačenje situacije, ukršteni su interesi mnogih aktera svetskog odlučivanja.