Značaj baletskih nagrada kroz decenije

Uz veliki trud i višegodišnje zalaganje Ratka B. Stojkovića, objedinjene su srpske nagrade, priznanja i pohvale baletskim umetnicima. „Leksikon srpskih priznanja baletskim umetnicima” autor je posvetio svim umetnicima baleta i svoju knjigu započinje citatom: „Quid scribam – manet quae memoria – evanescunt”, što u prevodu na srpski jezik znači: „Šta se zapiše – ostaje, a šta se pamti – iščezne.”

Ako se pođe od ove istine, ostaje samo da se izgovori jedno veliko hvala u ime baletskih umetnika koji su se kao laureati upisani imenom i prezimenom našli na jednom mestu, u jednoj publikaciji. Pregledom tabela, može se zaključiti da su dobitnici priznanja pretežno prvaci Baleta u svojim pozorišnim kućama ili su solistkinje i solisti u nezavisnim trupama, dok su predstave i performansi nagrađivani u celini. Niz popisanih nagrada u leksikonu seže od 1949. godine, državnih odlikovanja iz vremena Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, kao što je Orden rada drugog reda, zaključno sa 2023. godinom. Naročitu vrednost ima Indeks imena, koji doprinosi lakšem pronalaženju imena ličnosti iz baletskog sveta, dok je zaseban indeks nagrađenih predstava svojevrstan prikaz raznolikog repertoara.

Balet je umetnost koju čine lepota i surovost, disciplina i kontrola, strogost i istrajnost, i kao takva ne ostavlja mnogo vremena igračima da se pored profesije koja je puna odricanja i napornog rada posvete evidentiranju individualnih dostignuća. Ako se uzme u obzir da balerine i baletski igrači tokom svoje aktivne igračke karijere izgaraju na sceni i ne upisuju svoje nagrade, onda je ovakva briga za njih i oko njih vredna svake hvale. Kroz „Leksikon srpskih priznanja baletskim umetnicima” moguće je sagledati značaj baletskih nagrada kroz decenije u kojima su dodeljivane.

„Leksikon srpskih priznanja baletskim umetnicima” je promovisan 19. marta u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka Srbije i 26. aprila u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu.