Ljubavna lirika specifične tradicije

Marija Dumnić Vilotijević autorka je studije „Narodna muzika Vranja” koju je zajedno sa kompakt diskom objavio Muzikološki institut SANU u okviru edicije „Zvučna riznica”, a izdanje će biti predstavljeno večeras u Etnografskom muzeju od 18 sati.

Ova serija izdanja počela je predstavljanjem kosovskometohijske pesme, a nastaviće se novim izdanjima dragocene kolekcije kako bi se učinila dostupnom mlađim naraštajima. Dragoceno etnomuzikološko delo o vranjskoj gradskoj pesmi u saradnji sa ministarstvima kulture i prosvete podeljeno je besplatno svim srednjim školama u Srbiji.

– Istaknuto mesto u fonoteci Instituta zauzimaju snimci načinjeni u Vranju i Vladičinom Hanu i selima u njihovoj okolini. Moje interesovanje za vranjsku gradsku pesmu nastalo je još 2010. godine kada sam počela da se bavim gradskom narodnom muzikom. To je i deo mog doktorata o starogradskoj muzici, a kasnije i knjige. Nakon toga želela sam da se bavim nekim posebnim regionom koji ima tradiciju gradske muzike. U našem fono-arhivu imamo veoma bogatu zbirku iz Vranja i okoline sa početka 1970. godine. Te snimke je zabeležila  etnomuzikog dr Radmila Petrović, a takođe imamo snimke koji su donacija uglednog folkloriste Momčila Zlatanovića. To je nekih deset sati snimaka, i kada smo ih digitalizovali,  ja sam ih preslušavala, obradila i selektovala. Onda ih je tonski uobličio naš čuveni ton-majstor Zoran Jerković i tako je nastao i kompakt disk u ovom izdanju – objašnjava autorka.

Šta je to što je vranjsku muziku obeležilo i možda izdvojilo od ostalih krajeva pa je postala prijemčiva i interesantna za istraživanja?

– Ona ima specifičnu tradiciju kroz usmeno prenošenje. Postoje  jasni podaci kako se prenosila kroz ceo 20 vek.  U etnomuzikologiji gradska muzika je bila skrajnuta, osim u slučaju vranjske gradske muzike. Pominje se i kroz notne zapise početkom dvadesetog veka i kroz nosače zvuka, ima jedan vrlo zanimljiv  život između popularne i tradicionalne narodne muzike. Vranjske gradske pesme su tipične po tome što pripadaju korpusu ljubavne lirike. One jesu ljubavne po tome što opisuju lepotu Vranjanke i Vranjanca, nesrećnu zaljubljenost, patrijarhalni kodeks. Tipične su i po tome što pevaju o konkretnim meštanima i meštankama Vranja, pa je ponekad i stvaran život a ne samo fikcija „turena” u pesmu. Često su kroz dijalog opevane realne ličnosti iz lokalne sredine, a po tome je možda i najpoznatija „Otvori mi, belo Lenče” o naklonosti između Jelene Stamenković Lenče, i Milana Tasića Mileta Pileta. Od te ljubavi ne bi ništa, roditelji ih razdvojiše, i nađoše druge prilike, ali ostala je ljubavna priča, kako bi Vranjanci rekli, „turena u pesmu” do današnjih dana – kaže etnomuzikološkinja.

Vranjske pesme imaju izuzetan značaj i u dramskom opusu Bore Stankovića. Pesme iz „Koštane” su stekle upravo popularnost kao takve, i ostale su prepoznatljive pod tim nazivom, kao „pesme iz Koštane”. Kroz ceo dvadeseti vek Borina dela su često izvođena pa je i vranjska muzika na taj način šire popularizovana. O tome svedoče primeri da su neke pesme objavljivane na gramofonskim pločama kao „pesme iz Koštane”. Polovinom dvadesetog veka pevačica Divna Đoković je vranjske pesme izvodila u Narodnom pozorištu u Beogradu, a čuvene su i Vranjanka Stana Avramović Karaminga koja je autorka popularne pesme „Dimitrijo, sine Mitre” i njena kćerka Ljubinka Buba Bulatović, i mnogi drugi., posebno Staniša Stošić, najistaknutiji pevač iz vranjske gradske sredine,  koji je snimao za PGP RTS, što ne znači da u Vranju nije bilo i drugih pevača. Ovim izdanjem sam želela da se čuju i snimci  izuzetnih  pevača koji su vezani za kulturno umetničko društvo „Sevdah”, ali nisu stekli širu popularnost –kaže naša sagovornica

Vranjska gradska pesma je dospela  2013. godine na nacionalnu listu nematerijalne kulturne baštine uz pevanje iz vika, frulašku praksu, ojkače, tamburašku praksu, Guču i drugo, dok su na Uneskovoj listi pevanje uz gusle i narodno kolo.

Narodna muzika Vranja, ističe na kraju razgovora Marija Dumnić Vilotijević rezultat je rada različitih generacija saradnika Muzikološkog instituta SANU, a kroz ovo izdanje ostaje široko dostupna i dobija novo tumačenje ispitivanjem konteksta i melopoetskog sadržaja.  Osim srpskog postoji i englesko izdanje, koje je namenjeno pre svega za naučnu publiku.

Muzika migranata

Marija Dumnić Vilotijević doktorirala je na beogradskom Fakultetu muzičke umetnosti. U Muzikološkom institut SANU radi od 2011. godine. Angažovana je na nekoliko projekata koji se tiču zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa. Njeno glavno stručno interesovanje je gradska narodna muzika i muzika Balkana. Poslednje dve godine bavi se istraživanjem muzike i plesa ljudi koji su tražioci azila. Organizovala je prošle godine dva muzička koncerta igrača i pevača iz Burundija u Muzeju afričke umetnosti i Konaku kneginje Ljubice.

Lepa Stojanka

Priču o prelepoj Stojanki u koju se zaljubio turski aga i njenoj tragičnoj sudbini slušao je u detinjstvu Bora Stanković. Vremenom je nastala i pesma „Stojanke, bela Vranjanke”, koja se našla i u čuvenom dramskom delu „Koštana”. Bora Stanković je tako slikovito opisao  duh orijentalnog Vranja na razmeđu 19. i 20. veka da je to, možemo sada reći, zasluga i mnogo vranjskih gradskih pesama koje su našle mesta u njegovim delima.