Plava torba sive boje

Konačno je u CG doleteo krunski svedok, sa plavom torbom ili bez nje? Ma puna kao šipak, sivila po bivšeg premijera. Direktno iz Londona u Podgoricu je sleteo Duško Knežević, predsednik Atlas grupe, predstavnik krupnog kapitala. Ali Duško Kapitalac je ovog puta svedok u materijalnim dokazima koje će izručiti na sto tužilaštva, pa je pitanje dana kad će protiv bivšeg predsednika, premijera i lošeg studenta, koji je užasno vladao gotovo 30 godina, biti podneta tužba. I ne radujem se ničijem zlu, ali Đukanovića mi nije žao. Iz više razloga od kojih su dva ključna. Prvi je vanredna žurba da se donese sramna odluka o priznavanju tzv. nezavisne države Kosovo. A drugi je mnogo kompleksniji, pogubniji i dalekosežniji za Crnogorsko društvo. Đukanović je isključivi krivac za stvaranje nakaradnog ambijenta u kom su nemoral, servilnost, denunciranje i nemanje vrline, bili preporuka za partijska i svaka druga nameštenja. I onda je na nivou satire bilo nebrojeno mnogo osoba na raznim funkcijama u toj državi. Vladali su loši đaci, ponavljači, imanentno očajnom studentu ekonomskog fakulteta, Đukanoviću, čiji prosek ocena je bio jedva preko šest. Valjanost karaktera u Đukanovićevoj CG je bila sve osim poželjna, zato je CG unazađena. I sve do sada je bilo tako, i Đukanović je bio prilično relaksiran, uzdajući se, bez pokrića, u inostranu podršku. Dolaskom krunskog svedoka u CG jasno je kao dan da od te podrške nema ni traga. Đukanović se unervozio jer je shvatio da je u šahu. Izvesno je da Knežević ne bi došao iz Londona u kom je bio slobodan građanin, da robija u CG. Imao je garancije inostranog faktora. Izvesnije je još da će ispričati mnogo toga u vezi nepočinstava bivšeg premijera, koja će ga dovesti pred lice pravde. Spreman da ustvrdim da u istoriji politike, u regionu makar, na vlasti nije bio veći neznavenik. Trideset godina je „mudro” ćutao, a kad se oglašavao, čitao je šta mu napiše nevešta pi-ar služba. Birao je prema sebi. Ukoliko je pao sa vlasti počeo je da priča. Da pominje odlazak u šumu!? Da prosi za vreme da se obrati javnosti, bilo gde, pa i na jednoj Sarajevskoj televiziji koja je apsolutno antisrpska. Uzalud. Na njegovu žalost, ili na sreću, blizu je dan kad će otići, ali ne u šumu, nego tamo gde je naopakim delovanjem odavno zaslužio. Tamo gde ga čekaju mnogi partijski drugovi, da igraju domine. Ne ljuti se čoveče. Monopola bez.

Pisac

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista