Baterijski pasoš za ekološke populiste

Sadašnji trenutak je istorijski turbulentan. I uzgredan osvrt na savremeni politički trenutak pokazuje njegovu prožetost brojnim tenzijama, kako onim lokalnim, tako i globalnim.

Pored složene geopolitičke dinamike u regionu, Evropi i šire, ekonomsko-energetski i naučnotehnološki procesi, nedvosmisleno ostvaruju učinak na rad svake svetske vlade, pa i nove srpske vlade.

Zelena tranzicija, tačnije prelazak sa fosilnih goriva na druge obnovljive izvore energije, jedan je od procesa koji neminovno predstavljaju civilizacijski iskorak u bolju budućnost sveta, pod minimalnom pretpostavkom izbegavanja nuklearnog razrešenja globalnih istorijsko-političkih protivrečnosti u odnosima velikih sila.

Mesto Srbije u procesu zelene tranzicije nesumnjivo postoji, i njega treba tražiti u primeni inovativnih tehnologija, korišćenju prirodnih resursa uz minimalizaciju rizika po životnu sredinu.

Posebno važna za Srbiju jeste oblast rudarstva, preciznije rečeno, rudarenje kritičnih sirovina i minerala. Rudna bogatstva Srbije su dovoljna za značajan prosperitet države, društva i svakog građanina i građanke ove zemlje. Ovo važi, posebno ukoliko se rudarenje retkih ruda, poput litijuma i borata, poveže sa privredno-tehnološkim procesima, kao što su izgradnja fabrike jonsko-litijumskih baterija i pokretanje industrije električnih automobila na tlu naše zemlje.

Deblokada projekta „Jadar” rudarske kompanije „Rio Tinto” jedno je od najosetljivijih pitanja za novu Vladu Srbije. Politička kontroverznost ovog pitanja potiče iz sfere javnog mnjenja bitne za legitimitet odluka vlasti.

Na široj spoljnopolitičkoj, ekonomskoj i naučnoj ravni jasno je da mnogo toga govori u prilog brzoj odluci u prilog nastavku saradnje države Srbije i kompanije „Rio Tinto”. Septembra prošle godine, Srbija je potpisala Memorandum o saradnji sa EU u oblasti kritičnih sirovina i minerala. Ulazak u mrežu saradnika EU, prilika je za našu zemlju da intenzivira odnose i postane bitan partner EU procesu zelene tranzicije koja se neminovno događa. Uz to, naša zemlja bi bila uključena u evropske asocijacije za proizvodnju jonsko-litijumskih baterija, što je važno za ukupni naučnotehnološki i ekonomski razvoj zemlje imajući u vidu tehnološku korisnost baterija u savremenom svetu. Oblast kritičnih sirovina i minerala važan je deo evropske strategija rasta za zapadni Balkan, čime se potcrtava da se zapadni Balkan, samim tim i Srbija, smatra važnim delom evropskom geoekonomskog prostora u oblasti naprednih tehnologija i industrija.

Projekat „Jadar” je direktna strana investicija u našu privredu. Kompanija „Rio Tinto” namerava da u izgradnju rudnika uloži preko dve milijarde dolara, otvori preko 3.000 radnih mesta, sa minimalnom početnom platom od hiljadu evra.

Računici oko izgradnje rudnika treba dodati i oko 300 miliona evra koje bi osnovu nabavki za proces rudarenja i prerade rude, kompanija utrošila na poslove sa dobavljačima i radnicima u Srbiji.

Dobit države od rudne rente bila bi oko 180 miliona, dok bi sama lokalna zajednica zaradila oko 24 miliona evra uz dodatnu donaciju kompanije „Rio Tinto” za kulturne, sportske i ekološke aktivnosti lokalne zajednice u vrednosti od pet miliona evra.

Uporedo sa otvaranjem rudnika, imajući u vidu potencijal da se iskopava 58.000 tona litijum-karbonata i borne kiseline godišnje sledećih 40 godina, otvorila bi se perspektiva otvaranjem gigafabrike jonsko-litijumskih baterija. U Srbiji, postoji već jedna fabrika jonsko-litijumskih fabrika u Subotici, a u planu je otvaranje fabrike slovačkog „Inobata” u Đupriji, koja bi imala potencijal da proizvede dovoljno baterija za industriju električnih automobila i elektronskih uređaja.

U početnoj fazi fabrika jonsko-litijumskih baterija iz Srbije snabdevala bi fabriku automobila „Stelantis”, koja u Kragujevcu planira da otpočne proizvodnju „fijata panda” na električni pogon. Ukoliko Srbija postane privlačno i kredibilno mesto za industriju baterija, ne treba isključiti i nove investicije u tu granu industrije.

Projekat „Jadar” prvi je i nužni deo lanca povezivanja savremene industrije baterija i električnih automobila. Okolnost da se u Srbiji eksploatiše i prerađuje ruda, koristi za proizvodnju baterija i ugrađuje u automobile koji se sklapaju u Srbiji, ruši paralelu o Srbiji i litijumu i Kongu i dijamantima, kojom se često neodgovorno napada projekat „Jadar”.

Argument protiv ovog projekta po pravilu se traži u ekološkoj sferi. Projekat je, kako sugerišu ekolozi svih boja, opasan po vazduh, vodu i zemlju, a samim tim stanovništvo i ostatak biodiverziteta u lozničkom kraju. Teza ekoloških populista ilustruje se apokaliptičnim scenarijima u slučaju otvaranja rudnika.

Propagandni žar ekoloških populista toliko je jak da previđa činjenice vezane za proces otvaranja rudnika litijuma. Prvo, nema otvaranja rudnika litijuma i borata u Gornjim Nedeljicama ukoliko se ne usvoji studija uticaja na životnu sredinu rudnika „Rio Tinta”, koja bi bila usklađena sa pozitivno-pravnim propisima Republike Srbije i evropskim ekološkim standardima koji su najstroži u svetu.

Jednako tako, u EU, postoji tzv. baterijski pasoš, tačnije sertifikat kojim se potvrđuje da baterija određenog proizvođača sadrži hemijske komponente koje su dobijene na ekološki ispravan način prema najvišim standardima EU.

Konkretno, ako vlasnik rudnika, u ovom slučaju „Rio Tinto”, ne eksploatiše litijum i borate po standardima EU, proizvođači na tlu Evrope neće kupiti litijum i borate od njih. Dakle, sam investitor, konkretno „Rio Tinto”, nema razloga da litijum i borate eksploatiše na ekološki neprihvatljiv način, jer ne može da proda svoj proizvod zahtevnim evropskim poslovnim partnerima.

Pri donošenju važnih odluka nekada treba učiti iz iskustva drugih uspešnijih naroda i država.

Susedna Mađarska, država koja je prosperitetnija od Srbije, već ima i fabrike baterija i električnih automobila, ali nema ni litijum ni borate. Srbija ima litijuma dovoljno i mnogo za sopstveni razvoj. Mađari su otvaranjem fabrika litijumskih baterija i električnih automobila, otvorili i ekonomske, ali i obrazovno-tehnološke perspektive. U slučaju rudarenja litijuma, ne bi zgoreg bilo ugledati se na njih. Spojili su dva globalna rivala u svetskoj auto-industriji – BMW u Debrecinu i kineski BYD u Segedinu, blizu granice sa Srbijom.

U pogledu rudarenja litijuma, treba imati u vidu sledeće, što je Srbija suštinski ekonomsko-tehnološki više povezana sa EU, rizici se na drugim poljima, posebno bezbednosno-političkom, smanjuju. Jednostavno rečeno, nema interesa da se izaziva nestabilnost i nemir tamo gde postoji ekonomski interes za saradnju.

Nova Vlada Srbije je na raskršću po pitanju projekta „Jadar”. Ona bira između razvojne šanse koja počiva efikasnom i socijalno, posebno ekološki odgovornom korišćenju prirodnog bogatstva i odbacivanju projekta „Jadar” i svojevrsnom tihom „povlađivanju” nataloženim medijsko-političkim mistifikacijama koje prati višak propagande, manjak vizije i socijalne odgovornosti.

Izbor je samo na prvi pogled lak. Otpor i inercija su deo ljudske prirode i političkih odluka, možda češće nego razumna odlučnost i smelo podnošenje rizika.

Stoga, za racionalnost i odgovornost, i razume se, iskonsku posvećenost napretku države, treba se izboriti u teškim i neizvesnim vremenima.

Politički analitičar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista