U Evropskoj uniji pobedio bi Obama

Brisel – Kada bi građani Evropske unije imali pravo glasa na predstojećim izborima za predsednika SAD, oni bi, sudeći prema anketama i istraživanjima javnog mnjenja, glatko izabrali Baraka Obamu. Ubedljivu pobedu Obame na „izborima u EU” sa čak 69 odsto osvojenih glasova predvidela je i nemačka fondacija „Maršal”.

Prema njihovim podacima, Evropljani iz unije 27 država očekuju da bi Obama unapredio partnerski odnos između EU i SAD, pre svega u rešavanju globalnih kriza i problema.

Zvaničnici EU u skladu sa diplomatskom praksom ne žele javno da prognoziraju ishod izbora sa druge strane Atlantika, ali već se pročulo da su ministri spoljnih poslova na poslednjem zasedanju stavili hartije sa imenom svog favorita u koverte koje će otvoriti kada bude ozvaničeno ko je novi predsednik Amerike.

Velika očekivanja Unije od budućeg predsednika SAD nedvosmisleno je potvrdio Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, kada je tokom nedavne posete Harvardu pročitao pismo na pet stranica adresirano na budućeg američkog predsednika. On je tom prilikom podsetio da je EU globalni igrač i prirodni saveznik SAD, ali je pozvao na novi multilateralizam rekavši da je to ne samo poželjno već i neophodno.

„Ako od vas tražim da više slušate i radite sa EU na pitanjima mira i bezbednosti, to je zbog toga što je EU učinila mnogo poslednjih godina da bi postala vredna slušanja. U ovim vremenima neizvesnosti Evropskoj uniji su potrebne Sjedinjene Američke Države, i da, SAD je potrebna EU više nego ikada”, kazao je pored ostalog Barozo.

Taj novi način saradnje na koji je pozvao Barozo mogao bi značiti da EU ne želi da blagosilja američku ulogu neprikosnovenog svetskog lidera koji se i dalje neće obazirati na glasove koji dolaze iz drugih delova sveta. To liderstvo se ionako nalazi u problematičnoj fazi posle širenja globalne finansijske krize i letošnjih sukoba u Gruziji, a ti događaji pričinili su veliku štetu upravo Evropskoj uniji. Izvesno je takođe da EU ne želi da SAD budu prepreka uspostavljanju partnerskih odnosa sa Rusijom.

„Vreme je za hladne glave, a ne za hladni rat”, poručio je predsednik Evropske komisije.

Ono na čemu će EU sigurno i dalje nepromenjeno težiti u odnosima sa Vašingtonom je zajednička borba protiv radikalnog terorizma i klimatskih promena, ali i koordinisanje ekonomije i finansijskog sistema. 

Generalno, zvaničnici EU i NATO-a ne očekuju da će se išta drastično promeniti u spoljnoj politici SAD, bez obzira na to ko će se useliti u Belu kuću.

Neimenovani zvaničnik NATO-a navodi da nekoliko otvorenih pitanja u okviru Alijanse čekaju na izbor novog predsednika SAD. Među njima dominiraju dalje proširenje vojnog saveza i rešenje problema Gruzije i Ukrajine, kao i sudbina raketnog štita o kojem postoji bilateralni dogovor SAD sa Češkom i Poljskom. EU članice NATO-a bi navodno želele da štit obuhvati celu Uniju.

Sa novim američkim predsednikom na dnevni red bi trebalo da dođe i pitanje buduće uloge NATO-a na Bliskom istoku.

Ako pobednik na izborima bude Džon Mekejn, niko u Briselu neće žaliti zbog toga, jer on je ovde stari znanac iz vremena kada je bio senator. I odličan poznavalac evropskih prilika, za kojeg se veruje da bi snažno podržao proširenje Unije i NATO-a. On bi svakako voleo da vidi Tursku u EU, kažu upućeni.

Iako Obama nikada zvanično nije posetio Brisel, poznato je da će njegov potpredsednik biti Džo Bajden koji se često susretao sa evropskim liderima dok je bio šef Spoljnopolitičkog odbora Senata. To je dovoljna garancija da sa Obamom neće biti nesporazuma, smatraju u Briselu uzdajući se još u pojedince iz Klintonove administracije koje će novi demokratski predsednik, ako bude izabran, priključiti svom timu. 

Budući odnosi EU i SAD biće predmet debate u Evropskom parlamentu (EP ) 12. novembra. Tema debate biće uticaj predsedničkih izbora u Americi na spoljnu politiku, klimatske promene i međunarodnu bezbednost. Zasedanju EP prethodiće jedna zaista lepa vest, da Džordž Buš više nije predsednik SAD.