Dan u malinjaku vredi oko 6.000 dinara

Jedan gazda iz okoline Guče oglasio je ovih dana na društvenim mrežama da traži četiri sezonska berača malina. Nudi im dnevnicu od 6.000 dinara za rad od sedam do 18 sati, ali u cenu nije uračunao hranu i smeštaj. Te dve stavke su, kako je pojasnio, o trošku sezonskih radnika, na šta su mnogi zainteresovani kandidati žustro negodovali, žaleći se da bi im u najboljem slučaju onda ostalo oko 4.500 dinara, što je niska cena rada za posao koji ionako nije lak. Vlasnici parcela koji žele da angažuju radnike berače obično nude sličan dnevni honorar, ali su u cenu mahom uračunati i smeštaj i obroci za radnike. Ipak, priznaju da će im ove godine biti potrebno manje sezonaca nego lane, jer im je i prinos voća manji.

Kako za „Politiku” ističe Svetlana Cvijanović, predsednica Saveza poljoprivrednih proizvođača zapadne Srbije, to ne znači da će im i dnevnica biti niža, jer za jedan dan u njivi radnik može da zaradi oko 6.000 dinara, a to je više nego prošle godine.

– Manje radnika biće nam potrebno iz nekoliko razloga, a pre svega, jer je ovogodišnji prinos manji. Proizvođači maline su još prošle godine ostali u minusu kada je otkupna cena bila oko 200 dinara po kilogramu, a proizvođačka 250 dinara. To znači da posle berbe mnogi nisu ušli u sezonu prskanja biljaka, zbog manjka sredstava, pa su one na kraju ostale delom zaražene. Onda smo ušli u blagu zimu, a svi patogeni koji su prskanjem trebalo da budu uništeni ostali su pomalo na biljkama. Zimus je bilo i malo padavina, februar je bio topao, zbog čega je voće počelo da „rađa”, da bi na kraju u martu hladnije vreme zaustavilo taj rast. Proizvod svega toga je manji prinos – objašnjava predsednica saveza.

Radovi u malinjacima inače uveliko traju, a i na plantažama kupina i ostalog jagodičastog voća već su počeli. Radne snage nema dovoljno zbog čega oko branja često budu angažovani svi članovi domaćinstva. Posao nije nimalo lak, radi se po desetak sati, svaki dan, a mladi nisu zainteresovani za takve poslove, dok stariji nisu dovoljno produktivni, što je takođe problematično – dodaje Cvijanovićeva.

– Pod malinama imam hektar zemlje u okolini Šapca. Gajim samo sortu vilamet, a za tu površinu pod zasadom potrebno mi je 15 do 20 radnika. Ne mogu da ih platim više od 120 dinara po kilogramu. Pošto se u dobrom zasadu dnevno može nabrati oko 50 kilograma, to znači da prosečan berač kod mene može da zaradi na dan 6.000 dinara – ističe ona, dodajući da bi proizvođači mogli da ne budu u minusu ako bi otkupna cena kilograma malina ove godine bila od 350 do 400 dinara.

– Ne verujem da je to moguće. Očekujemo da će biti oko 250 dinara po kilogramu, a možda, nažalost, ni toliko. To će uticati na prinos u narednoj godini i na cenu rada na zasadima – zaključuje predsednica Saveza poljoprivrednih proizvođača zapadne Srbije.

Sezonski poslovi se, inače, mogu obavljati na osnovu ugovora o radu na određeno vreme i ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ali se posebna evidencija o angažovanju sezonskih radnika po ovim ugovorima ne vodi. S druge strane, od početka ove godine, prema podacima NALED-a, posredstvom elektronskog softvera za prijavljivanje sezonskih radnika u poljoprivredi, u Srbiji je prijavljen 8.921 sezonac (za prva tri meseca ove godine), ali se očekuje rast tokom letnje sezone. Lane ih je bilo prijavljeno 33.258.

– Od tog broja, njih 1.091 bio je stranac. Ti strani radnici angažovani putem portala najčešće dolaze iz Egipta, Uzbekistana i Indije – ističu u NALED-u. Takav sistem, inače, funkcioniše kroz onlajn platformu za pojednostavljenu registraciju radnika www.sezonskiradnici.gov.rs.