Veliki ulog Srednjeg zapada

Od našeg specijalnog izveštača
Kent, Ohajo – Sa tri posla koja je morala da prihvati za vreme predsednika Džordža Buša, Holi Souenštajn više ne veruje u to da republikanci umeju da barataju ekonomijom. Takođe, sumnja da će uskoro njen odlazak lekaru biti jeftiniji čak i kad bi demokrate reformisale sistem zdravstvenog osiguranja.

Prvima daje za pravo da država ne bi trebalo da se previše meša u društvo, ali je drugima bliža kada je reč o pravima na abortus i jednopolne brakove.

Holi Souenštajn (28) iz Stoua u okrugu Samit jedan je od onih građana Ohaja na koje računaju obe strane na predstojećim predsedničkim izborima u Americi. Ne bi joj bilo strano da zaokruži bilo koje od dva imena na glasačkom listiću, ali možda baš odluči da ne glasa ni za jednog.

– Možda je najbolje ne izlaziti na izbore jer predsednik nikada ne ispuni ni trećinu od onoga što je obećao kao kandidat – kaže Holi Souenštajn, novinarka koja sada radi za tri novine u okrugu, a doskora je radila i u jednoj osiguravajućoj kompaniji.

Ovakav stav nikako ne bi voleli da čuju predsednički kandidati demokrata Barak Obama i republikanac Džon Mekejn kojima je samo jedan glas više od konkurenta potreban da bi osvojili svih 20 elektorskih glasova u Ohaju, veoma potrebnih za osvajanje Bele kuće. Svesni da se bitke ne vode na već osvojenim teritorijama, kandidati ne drže mitinge u državama koje su sigurno demokratske, odnosno republikanske, već dolaze u Ohajo, čiji su glasovi odlučili pobednika na prošlim izborima.

Štabovi se toliko trude da se njihov glas čuje u Ohaju da u slučajevima kada dvojica kandidata ne mogu lično da se pojave, ovde šalju njihove supruge ili doskorašnje protivnike. Sindi Mekejn, supruga senatora iz Arizone, nedavno je boravila u Kolumbusu, a Hilari Klinton je u Akronu održala miting podrške Baraku Obami.

Akron je inače centar okruga Samit u kome su volonteri obe glavne partije u SAD veoma aktivni. Oni obilaze domove u okrugu na severoistoku Ohaja i razgovaraju sa građanima, ubeđujući ih da obavezno izađu na izbore. Organizuju večere i druženja u prirodi tokom kojih pojašnjavaju zašto treba glasati baš za njihovog kandidata.

Jedan od onih koje štab demokrata neprestano zove i podseća da 4. novembra iskoristi svoje građansko pravo je Pet Pajt (21), prodavac u „Eplovoj” radnji u Akronu. On još nije siguran hoće li izaći na izbore, ali će, ako izađe, glasati za Obamu.

– Podržavam ga kada kaže da novac koji trošimo u Iraku možemo pametnije da uložimo kod kuće, u poboljšanje očajnog sistema zdravstvenog osiguranja – objašnjava Pajt, upravo prekinuvši telefonski razgovor sa još jednim volonterom iz Obamine kampanje.

Stekao je utisak da demokratski senator iz Ilinoisa „razume probleme sa kojima se nose Amerikanci, posebno srednji sloj”.

Osim neodlučnih kandidata, Ohajo je „sving” država i zbog gotovo podjednakog broja liberalnih glasača u urbanim i konzervativnih glasača u ruralnim sredinama. Dva suprotstavljena tima pri tom ne objavljuju rat za dobijanje novih, već za ohrabrivanje starih birača da 4. novembra prošetaju do biračkog mesta makar bila i provala oblaka.

Meri Bednar (41), član Gradskog veća grada Stou, više puta je ljudima iz štaba Džona Mekejna rekla da imaju njen glas, ali je oni svakodnevno zovu i podsećaju da glasa. U njenom dvorištu stoji znak „Mekejn”, a u kući nalepnice i posteri sa njegovim likom.

– Brine me što Amerika ne koristi svoje izvore energije, već zavisi od Bliskog istoka. Mislim da će Mekejn, za razliku od Obame, umeti da reši ovaj veliki problem – objašnjava Bednar.

Na poslednjih 11 izbora nije se dogodilo da se kandidat preseli u Belu kuću a da mu koferi nisu spakovani upravo u Ohaju. Da bi osvojio Vašington, budući predsednik je prvo morao da trijumfuje u ovoj državi Srednjeg zapada. Kako su pokazala poslednja istraživanja, Obama će slaviti u Ohaju sa osam odsto glasova više od konkurenta. TV program je stalno ispresecan reklamama koje plaća Obamin štab. Njegovi volonteri kucaju na vrata građana i objašnjavaju njegov program.

(/slika2)Tim Bler (49), vlasnik agencije za nekretnine u okrugu Samit, ovaj put je čvrsto na strani republikanaca mada je ranije glasao i za njihove protivnike.

– Obama je premlad da bi bio šef oružanih snaga, a za mene je bezbednost Amerike na prvom mestu. Uostalom, on je misterija. Pitam se ko stoji iza njega. Ko mu je plaćao skupe škole na Havajima, a onda studije na Harvardu? – sumnjičav je Bler.

U njegovoj kancelariji sve je manje pravih kupaca nekretnina, jer Ameriku drma kriza hipotekarnog tržišta. Bler, nažalost, ima više vremena da razmišlja o kandidatima nego ikada ranije.

On objašnjava da je u prošlosti znao da glasa za demokrate jer se sa republikancima nikako nije slagao u nekim stvarima. Kao što se danas ne slaže sa predsednikom Džordžom Bušom koji je namenio 700 milijardi dolara propalim kompanijama na Volstritu.

– Pa to je kao da bacate jedan pojas za spasavanje celom „Titaniku”– dodaje Bler.

Ipak, Bler nije zadovoljan ni Obamom. Demokratski kandidat nema iskustva u izvršnoj vlasti, smatra Bler, posebno ne u međunarodnim odnosima. Dok na TV-uprati priču o oduševljenju koje je Obama izazvao u svetu, Bler odmahuje rukom i vrti glavom.

– Zašto sve te evropske zemlje, Nemačka i Francuska pre svih, žele da Obama pobedi u SAD? – usput komentariše. – Da bi one ostvarile svoj naum u odnosima sa Amerikom... A ja hoću da Amerika i dalje štiti moje interese u svetu – kaže Bler.

Jelena Stevanović

---------------------------------------------

Harizmatični protivnik rata u Iraku

Barak Obama već je osigurao svoje mesto u istoriji kao prvi Afroamerikanac koji se izborio za predsedničku nominaciju jedne od dve vodeće stranke SAD. Štaviše, Obama je to uspeo neverovatnom brzinom uz ideju da se američka politika može i mora voditi na sasvim drugi način.

Obama je rođen 4. avgusta 1961, u Honoluluu, na Havajima, od majke Amerikanke i oca Kenijca, koji su se upoznali na časovima ruskog jezika a u toku studija na Havajskom univerzitetu i venčali.Posle studija, zapošljava se kao advokat, a radi i kao predavač ustavnog prava na Čikaškom univerzitetu. Oženjen je s Mišel, s kojom ima dve kćerke.

Njegov multikulturalni pogled na svet postao je glavna karakteristika njegove političke biografije.Iako je samo 11 godina aktivno u politici, što je po američkim standardima premalo da bi se našao pred vratima Bele kuće, Obama je doživeo meteorski uspon i postao nacionalna politička zvezda.

Od 1997. do 2004. godine bio je član Senata države Ilinois, a kao član Demokratske stranke izabran je u američki Senat 2004. godine, gde je bio član zdravstvenog komiteta, komiteta za obrazovanje, komiteta za rad i penzije, kao i komiteta za spoljne poslove. Pobedom nad republikanskim kandidatom za senatora iz Ilinoisa, Obama je postigao prvi veći politički uspeh jer je osvojio čak 70 odsto glasova, pre svega privukavši pažnju harizmatičnim nastupima, političkim idealizmom i posvećenošću ljudskim pravima.

Obamin politički angažman obeležava borba protiv, kako je rekao, „glupog rata” protiv Iraka, tako da je 2002. godine sa Džesijem Džeksonom učestvovao na antiratnim protestima, dok je tada većina njegovih partijskih kolega i većina javnosti odobravala ratnu politiku Džordža Buša. Osim toga, Obama je jedan od malobrojnih američkih političara koji je otvoreno pozvao na veće angažovanje u sprečavanju genocida u Darfuru.

Gledajući ga danas kako pokreće mase baršunastim glasom i ritmičnim govorom, malo ko bi poverovao da je svoje slušaoce samo nekoliko godina ranije dovodio do beskrajne dosade.

Uz ovu „školu”, ali i podršku političkih savetodavaca i mentora od kojih su mnogi i dan-danas uz njega, postaje opetamerički senator afričkog porekla. Uprkos političkom idealizmu, Obama je, po svemu sudeći, i veoma vešt u političkom balansiranju, kako u Čikagu, tako i u Vašingtonu, jer bez velike snalažljivosti nemoguće je opstati na klizavom političkom terenu SAD.

N. Radičević