Između magarca i slona

SLIKAR TOMAS NEST JE JOŠ U 19. VEKU naslikao dve zabavne slike, magarca i slona, predstavivši ih kao simbole dve glavne političke partije. Magarca za demokrate i slona za republikance. Od tada su magarac i slon dve najvažnije političke figure u životu SAD. Hoće li magarac nadjačati slona? Očigledno je da će vrlo skoro morati da se suoče oko pitanja kao što su posrnula američka ekonomija, reorganizacija sistema socijalnog osiguranja, pružanje besplatnih medicinskih usluga, obrazovanje, oporezivanje...

Na spoljnopolitičkom planu, kada prođe žar i oštrina predizbornih parola i obećanja, velikih razlika oko Iraka i Avganistana neće biti bez obzira na ime novog stanara u Beloj kući. Ko god misli da okonča američku vojnu prisutnost u Iraku, učiniće to vrlo oprezno i vrlo postepeno. Da ne bi izgledalo kao poraz, uostalom Henri Kisindžer ima za takve situacije čarobnu formulu: „Zvanično proglasiš pobedu i odeš”. A onda se Iračani međusobno dohvate...

Kada je Avganistan u pitanju, taj je rat za SAD i NATO već izgubljen samo što to zvanični Vašington još izbegava da uvidi. Avganistan je zabranjena istina u američkom političkom establišmentu, tamo ni američke specijalne snage, čiji je dodatni kontingent najavljen, ne mogu vojno ništa da reše. Jer, američki se specijalci u Avganistanu ne mogu spustiti padobranima na svako brdo, u svaki klanac. To ne mogu ni američki helikopteri. Amerikanci se u Avganistanu ne mogu kretati noću, jer se talibani kreću noću. Takođe se ne mogu kretati planinskim prolazima, jer se tim prolazima kreću talibani. Na mestima gde bi mogli da se sakriju američki specijalci, već su se sakrili talibani. Amerikanci mogu da vazdušnim putem stignu do svakog mesta u Avganistanu, kopnenim putevima za to im im treba nekoliko dana, mesec dana, ili uopšte ne mogu da stignu. No, najznačajnije pitanje američke i NATO prisutnosti u Avganistanu je: mogu li stranci sve te položaje i pozicije da sačuvaju? Jer, Avganistanci su preživeli invazije Iranaca, Britanaca, Kineza i Sovjeta. To je narod kojem je najveća uvreda prisustvo stranaca u njihovoj istoriji i u njihovoj zemlji. To je jednostavno prostor koji „guta” vreme i živote. Posebno, ako su stranci u pitanju.

Koncepcijski, američke specijalne snage ofanzivnog su karaktera, američki specijalci odlično znaju kako da napadaju, ali kako da se brane u surovim planinama Tore Bore i Spin Gara, to je već nešto drugo. I zato u Vašingtonu već razmišljaju o pregovorima sa talibanima. Pokušaj da se mula Omar odvoji od Bin Ladena.

SUMNjE U GLOBALIZACIJU SVE SU VEĆE, jaz između bogatih i siromašnih povećava se, svetskoj ekonomiji potreban je čuvar koji će paziti na red i sprečiti da stabilnost bude hronično ugrožena. Naime, nisu na vreme povučene kočnice voza koji se kreće u pravcu potpune liberalizacije i globalizacije i sve to podseća na kasne dvadesete godine prošlog veka. Tada su se ulivale velike količine američkog kapitala u Nemačku i svako je verovao da je to početak procvata svetskog kapitalizma. Umesto toga, došao je slom kreditnog sistema i finansijskog tržišta, svetska privredna kriza. A posle toga i Drugi svetski rat. Kakva je, dakle, budućnost liberalne demokratije? Hoće li biti stabilna, da li je u stanju da se proširi i na države koje su trenutno autoritarne, može li američka Centralna banka da finansijska tržišta preplavi likvidnošću i tako obuzda sadašnju krizu?

Teoretičari haosa rado iznose pretpostavku da drhtaj leptirovih krila na Volstritu može da izazove zemljotres u Evropi. Više ne moraju da se bave pretpostavkama. U korenu globalne ekonomije nalazi se slabo shvaćena kontradikcija. U evropskim ekonomijama uzimalo se zdravo za gotovo da kontrola treba da postoji, antimonopolski zakoni, stroga inspekcija bankarskih kredita, kontrola kamata i mase novca u opticaju od strane centralnih banaka, izvesne zaštite domaćih proizvođača... Međutim, onog trenutka kada je bilo ko predložio sličnu kontrolu za međunarodnu privredu naučnici su ga bučno ismejali. Sadašnja kriza je pokazala da je kontrola upravo na tom planu bila i najpotrebnija. Jer, ideološki faktori uglavnom stoje iza antikontrolnog dogmatizma. Kao reakcija na komunizam i protekcionizam predratnih i prvih posleratnih godina posle 1945. sa devizom da komšiji crkne krava, naučnici su prihvatili mantre neograničenog individualizma, slobodne trgovine i slobodnog tržišta. Kao i većina doktrinarnih reakcija, i ova je bila preterana. Teorija slobodnog tržišta dosta zavisi od samokorigujućih trendova u ekonomiji, nasuprot kenzijanskoj teoriji koju pokušava da zameni, a ona pretpostavlja da tendencije destabilizacije zahtevaju intervenciju vlade. Međutim, informacije sprečavaju samokorigovanje. Dogme neograničenih sloboda u međunarodnoj privredi nadmoćno su i predugo vladale. Bila je potrebna velika kriza, ulazak Amerike u recesiju da se shvati kako je ipak potrebna neka vrsta kontrole. Je li to povratak Kejnzu? Da kapitalizmu, ali ne i konceptu da sve što treba da činite jeste da ga ostavite da neobuzdano deluje.

Ili, šta je Al Kaida u poređenju sa MMF-om i Svetskom bankom?

GDE JE U SVEMU TOME SRBIJA? Svetski i ostali ratovi ništa nisu rešili. Nade koje su posle njih iznedrene, vrlo brzo su i raspršene. Prošlost je ostala van domašaja, budućnost u dalekoj perspektivi, a sadašnjost je gorka. Ali, ne treba da gubimo nadu. Jer, ona jedino i postoji...