Tavan – riznica porodičnih uspomena

Stari drveni koferi puni su porodičnih uspomena, koje brižljivo čuva mladi umetnik Stefan Boškoćević spajajući tradiciju i savremni likovni izraz. Ovo blago on je pronašao na tavanu rodne kuće u Štrpcu.

– Na tavan sam voleo da se penjem kao dete osećajući istovremeno strah i radost, jer sam tamo pronalazio predmete kojima je istekao „rok upotrebe”. Posle „generalnog” sređivanja domaćinstva, roditelji  su stvari koje  je pregazilo vreme premestili u tavansku ostavu, a ja sam se upustio u istraživački poduhvat – kroz smeh priča Stefan, i priznaje, da se obradovao heklanim miljeima, a naročito kada je u jednoj škrinji pronašao stara pisma i fotografije. – Na osnovu fotografija napravio sam kopije, zatim sam nacrtao skice i kasnije ih realizovao u akvatiniti, tehnici koja daje patinu. Heklane stolnjake, podmetače i druge ručne radove, koje je baka kreirala, na njenu radost, kombinovao sam sa starim televizorima, tranzistorima, telefonima... Naravno, tražio sam balans između miljea i starih uređaja i mislim da sam uspeo da tu ravnotežu pronađem. Sada fotografije stoje uramljene na zidu u našoj dnevnoj sobi. Tako sam dobio građu za izložbu kojoj sam dao jednostavno ime – „Tavan” – ispričao je Stefan Boškoćević, vodeći ekipu „Politike” kroz postavku predstavljenu u galeriji Doma omladine Beograda, gde se može pogledati do 26. maja.

Stefanov otac, koji je bio na otvaranju, priznao je da je oživeo sećanja na detinjstvo, a isti utisak imali su i mnogi posetioci koji su u ovom izložbenom materijalu pronašli delić onoga što je obeležilo jedno vreme koga više nema.

– Cilj mi je da ulaskom u ovaj prostor vratim točak sećanja i da publika na svoj način tumači izložbu, koja će od zaborava otrgnuti mnoge lepe trenutke – poručuje Stefan, čija postavka ima i scenografske elemente, što potvrđuje da je reč o svestranom autoru koji na umetničkoj sceni gradi jedinstven put.

Porodični albumi i miljei – umetnička inspiracija

Kreirajući ovu seriju radova Stefan nastoji da prenese posmatraču duboku i magičnu atmosferu jednog prostora. Prostora koji može dosta da kaže o načinu našeg života, ali i uzajamnom sadejstu u kreiranju životne i porodične atmosfere. Svojom sadržinom prostor može biti delo za sebe. I polazeći od te pretpostavke autor kreira crno-bele grafike, govoreći i šire od svog okruženja o stanju našeg društva. Predstavljajući seriju grafika inspirisanih predmetima, porodičnim albumima, televizorima, telefonima, radio aparatima i miljeima, pronađenim na tavanu porodične kuće, reinterpretirajući ove  predmete i putujući kroz ličnu i porodičnu prošlost, autor istovremeno daje komentar na savremeno doba u kojem predmeti-simboli, kao i vrednosti određenog vremena ubrzano bivaju zaboravljeni i odbačeni. Ujedno je to i kritika potrošačkog društva koje nameće uvek nova rešenja. 

– Porodičnu arhivu koja čuva istoriju i prvatnost jedne porodice mogu činiti razne stvari, od dokumenata do nakita i još mnogo čega, a obično se odlažu na mesta gde retko zalazimo. Upravo na takvo jedno mesto, iza malih vrata na plafonu, kročio je Stefan i pronašao zaboravljeni svet, pa je svojim umetničkim pristupom poželeo da nam to pokaže. U prvom delu ovog ciklusa, motiv za svoje radove umetnik nalazi na porodičnim fotografijama, snimljenim sredinom 20. veka. Kao mediji, Stefan bira grafiku, tačnije akvatintu, koja iako je jedna od najzahtevnijih tehnika, na pravi način može da prikaže patinu koja se na tim fotografijama nalazi. Trenuci koji su sa fotografija preneti na grafike ne predstavljaju neke velike događaje, već trenutke svakodnevnog života na selu, kao što su kosidba ili druženje u kafani, a kroz prizmu umetnika, koji nije nostalgijom vezan za prikazano doba daje jedinstven pogled na prošlost kroz ideju savremenog čoveka.

Pored ljudi, Stefan na svojim grafikama predstavlja i ruralnu arhitekturu kao zapis tog vremena – ocenila je Una Đorđević, istoričarka umetnosti. Ona u katalogu ove izložbe, pojašnjava da sledeću celinu čine dekorativni ručno rađeni predmeti, to jeste miljei. Stefan ih prikazuje pojedinačno, fokusirajući se na prelepe detalje u njihovoj izradi i kao deo celine u enterijeru. Prikazuje ih na televizorima, ispod telefona, radija, odnosno značajnih predmeta u domoćinstvu. – Dekorativni elementi raznovrsnih miljea daju uvid u majstorstvo autora, vernost u izradi teksture tekstilnih elemenata, koji podstiču posmatrača da ih dodirne ili prizivaju nostalgično sećanje na ove vanvremenske predmete. Tehniku koju Stefan primenjuje na grafikama u ovom ciklusu radova, on koristi u velikom obimu i danas. Velike kućne telefone sa analognim centralama zamenili su manji, prenosni telefoni, a glomazni televizori sa katodnim cevima ustupili su mesto modernim televizorima. Stari tehnološki predmeti koje Stefan prikazuje na grafikama, predstavljaju civilizacijski korak napred, dok savremene verzije predstavljaju unapređenje koje, bez obzira na impresivan skok u tehnologiji i načinu upotrebe, verovatno neće ostati sačuvani da neke druge generacije nađu u zaboravljenom delu tavana – zaključuje Una Đorđević istoričarka umetnosti, i dodaje da ono što ovu izložbu izdvaja, jeste sam način izlaganja dela, jer su postavljena u škrinje, pa tako skupa kreiraju i sam ambijent tavana. – Tim postupkom čitav izložbeni prostor postaje tavan u koji publika ulazi i objedinjuje sve radove u jedno delo. Procesu istraživanja i ličnog doživljaja prostora Boškoćević, dodaje i performans. Sedeći na merdevinama i crtajući skice na izložbi, on nastavlja sa razvijanjem koncepta ovih dela, jasno pokazujući publici da sada u ovom drugom prostoru u koji je preneo ambijent tavana, i dalje traži inspiraciju i motive – ističe Đorđevićeva. Prema njenim rečima, Stefan jedan javni izložbeni prostor pretvara u privatni prostor tavana svoje porodične kuće, koji otvara ka publici.

Savremeni ključ za čuvanje uspomena

– Publika ulaskom i prepoznavanjem motiva na delima, koje sigurno mnogi poseduju u nekom kutku doma, postaju deo izložbe. Posmatranjem i ulaskom u galeriju, umetnik je istakao pitanja na koja upravo delima pokušava da pruži odgovor – da li je svakodnevni život nekada bio jednostavniji? Da li se u savremenom dobu u kome vlada konzumerizam i dalje poštuju iste vrednosti čuvanja? Na ta pitanja, svaki posetilac mora sam da pronađe odgovore ili da pokrenut ovom izložbenom građom istraži skrivene prostore u svom domu i iznese na videlo neke zaboravljene stvari koje i dalje čuvaju duh prošlih vremena – navodi Una Đorđević, istoričarka umetnosti.

Stefan Boškoćević rođen je 2001. godine (Štrpce, Kosovo i Metohija), završio je Školu za tekstil i dizajn, smer grafički dizajn. Trenutno je student četvrte godine osnovnih akademskih studija, odsek vajarstvo i treće godine osnovnih akademskih studija, odsek grafički dizajn, na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini, sa privremenim sedištem u Zvečanu. Do sada je imao dve samostalne izložbe i učestvovao na više grupnih izložbi, likovnih kolonija i festivala u zemlji i inostranstvu, kao i u programu Erazmus plus, u Velikom Trnovu. Dobitnik je pohvale Devete međunarodne izložbe Malog formata „Impresije” i stipendista „Dositeja” Fonda za mlade talente Republike Srbije.

Stefanova profesorka Nevena Popović, koja od prve godine studija prati njegov umetnički rad, kaže da je reč o izuzetno darovitom studentu, koga zanimaju svi oblici umetničkog izražavanja. A ono po čemu je posebno prepoznatljiv jeste lakoća scenskog nastupa, pa je između ostalog učestvovao i u Školi filmske magije. Profesorka Popović s ponosom napominje da je nedavno Boškoćević, osvojio publiku na humanitarnom događaju u Kosovskoj Mitrovici,  gde je sa kolegama studentima, učestvovao na manifestaciji „Zelena nedelja” i prikazao svoju kreaciju od recikliranog materijala. On je u modelu koji je osmislio, izašao na scenu i oduševio poklonike mode. Njegovo delo kupljeno je na ovoj aukciji, a sredstva kao i druga prikupljena na događaju, upućena su za pomoć manastiru Devič na Kosovu i Metohiji.

Profesorka Nevena Popović, ističe da Stefana Boškoćevića i njegovu generaciju odlikuje velika solidarnost. To se potvrdilo i na ovoj izložbi u Domu omladine, prvoj Stefanovoj u našoj prestonici, na koju je došlo desetak studenata iz Kosovske Mitrovice i grupa akademca iz Novog Sada.