Sprečavanje padova u staračkom dobu

Širom sveta najbrže se povećava broj stanovnika u gerijatrijskom dobu – starijih od 65 godina. Glavni razlog za tu demografsku odliku je sve duži ljudski vek, dok se dece rađa sve manje. Kod starijih osoba progresivno opadaju i fizičko i psihičko zdravlje. Nemoć starih povećavaju padovi koji često dovode do teških oštećenja. Zato je prevencija padova važna za porodice i ustanove koje neguju stare osobe, ali i za društvo zbog povećanih troškova. Glavni cilj nam je da se ukaže na važnost sprečavanja padova i prikaže nekoliko vežbi koje sprečavaju padove.

Ovde je reč o padovima koji se dešavaju „pri čistoj svesti” – ne zbog naglog gubitka svesti u vreme sinkope, nesvestice, šloga ili epilepsije. Pored toga, ističe se da blizu polovine starih osoba nakon pada ne može samostalno da ustane. Svaka treća osoba koja živi u kućnim uslovima padne barem jedanput u toku godine, a padovi su učestaliji kod starijih od 80 godina. Broj padova je i češći – mnoge osobe, ako se ne ozlede, to nikom ne saopštavaju. Kada osoba pada iz stojećeg stava, zbog velike potencijalne energije udarca o čvrst predmet, nastaju teška oštećenja.

Razloga za padove je mnogo i svrstavaju se u tri grupe: poremećaji organizma (npr. slabost, vid, ravnoteža, neki lekovi), situacioni (dnevne aktivnosti) i opasni uslovi spoljašnje sredine (npr. neravan trotoar ili klizav put). U 85. godini sam pao pri silaženju niz stepenice bez rukohvata. Na istom mestu, dan pre mene, pala je osoba kod koje je došlo do kidanja Ahilove tetive. Moja školska drugarica je u kući doživela nekoliko padova i zadobila dve povrede glave. Drug iz naše generacije imao je dva puta prelom iste butne kosti u trogodišnjem razmaku. Nakon pada nastupa strah, smanjuje se kretanje, slabe mišići i ravnoteža, lako dolazi do novog pada.

Da bi se smanjio broj padova vredi redovno vežbati jačanje mišića potkolenice. Osoba treba da stoji i pridržava se za naslon stolice ili za kvaku zatvorenih vrata, stopala su razmaknuta oko 10 centimetara. Pete se lagano podižu iznad poda, težina se pet sekundi prenosi na prste stopala. Potom se pete lagano spuštaju na pod. To se ponavlja 10–12 puta, po četiri–pet puta dnevno, godinama.

Postoje dva tipa ravnoteže tela: u miru i kretanju. Ravnoteža u miru meri se dužinom stajanja na jednoj nozi bez naginjanja. Ravnoteža u kretanju meri se testom „ustani, hodaj, sedi”: osoba sedi na stolici i na dati znak ustane, hoda tri metra, vrati se i seda na stolicu. Rezultat testa: manje od 10 sekundi je normalno; manje od 20 sekundi je dobra pokretljivost, može hodati sama; manje od 30 sekundi znači da postoji problem za hod i ravnotežu i potrebno je pomagalo. Preporučujem jednostavnu vežbu za ravnotežu koja se izvodi hodanjem raširenih ruku, tako da se noga koja ide napred podigne i savije u kolenu, da bi se osoba na nju potom oslonila. Sledi takav korak s ispruženom i savijenom drugom nogom.

Brzina hoda je u gerijatrijskom dobu stabilna do 70. godine, a zatim svakih 10 godina opada za približno 15 odsto. Međutim, korak godinama postaje kraći. Prilikom pregleda gerijatrijskog pacijenta, lekar posmatra hod, ako je osoba pokretna, da ustanovi pokretnost zglobova, mišićnu snagu, ravnotežu i opštu fizičku sposobnost. U komplikovanim slučajevima, lekar primarne zdravstvene zaštite zatraži pomoć specijaliste koji procenjuje kretanje na osnovu dvadesetak komponenti mobilnosti i osoba dobija preporuku za vežbe.

Prof. dr Rajko Igić,
autor knjige „Osnovi gerijatrije”