Evrovizija i gazavizija

Tradicionalnoj palestinskoj marami, kefiji, bilo je zabranjeno da se pojavi na festivalu razuzdanih kostima i provokativnog kiča, ali geopolitika je ipak dominirala bekstejdžom muzičkog takmičenja „Evrovizija” u Malmeu.

Nedeljama pre manifestacije aktivisti protiv rata u Gazi upozoravali su na dvostruke standarde Evropske unije za radiodifuziju (EBU), vlasnika i organizatora „Evrovizije”, koja je Rusiji zabranila učešće samo dan posle početka agresije na Ukrajinu 24. februara 2022, a sada se oglušila o sve pozive da se zbog razornog bliskoistočnog rata isključi Izrael.

Organizatori su se svojski potrudili da Izrael ne liči na Rusiju, pa je jednu agresiju kaznio ekskomunikacijom, a drugu nagradio dirljivom pažnjom. Sve je sadržano u saopštenju izdatom u aprilu: EBU prihvata „dubinu osećanja” koju je provocirao „strašni rat” na Bliskom istoku, ali „dok snažno podržavamo slobodu govora i pravo na iskazivanje mišljenja u demokratskom društvu, čvrsto se protivimo bilo kakvoj formi onlajn zloupotreba, jeziku mržnje ili uznemiravanja usmerenog protiv naših umetnika ili bilo koje osobe povezane s takmičenjem”.

„’Evrovizija’ je nepolitički muzički događaj... To nije takmičenje između vlada”, ponavljali su iz unije koja je želela da ostavi utisak da se trudi da eliminišu politiku. Prošle godine je ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom onemogućeno da se obrati publici tokom finalne večeri.

Lepo. Tako bi trebalo da bude, ali Rusija sa „Evrovizije” nije sklonjena zbog balalajke već zbog agresije. Nikako ne deluje da je motiv u harmoniji s muzikom. Rusija nije saveznik pa može da bude izbačena.

Izrael je saveznik i njegova agresija ne povlači sankcije. EBU je ju martu potvrdio učešće mlade Izraelke Eden Golan, ali pod uslovom da se promeni originalni naslov pesme koji je iskazivao želju izraelskih vlasti za politizacijom. „Oktobarska kiša” bila je suviše otvorena aluzija na masakr 7. oktobra prošle godine kada je palestinski Hamas na jugu Izraela ubio 1.200 nedužnih jevrejskih civila, mahom devojaka i mladića.

Pošto su propalestinske studentske manifestacije po SAD i Evropi uglavnom „pacifizovane”, pobornici prava na slobodu govora iskoristili su glamur „Evrovizije” da iskažu svoje protivljenje ratu koji je obeležen izraelskom „prekomernom upotrebom sile” zbog čega je stradalo 35.000 Palestinaca, mahom žena i dece, pa neki Izrael optužuju za genocid.

Više od hiljadu švedskih muzičara potpisalo je peticiju koja je pozivala da se Izraelu zabrani učešće. Asocijacija kompozitora i tekstopisaca Islanda, koji umalo nije predstavljao Palestinac iz Jerusalima koji se prijavio za nacionalno takmičenje, tražila je da Island ne ide na „Evroviziju” ukoliko se Izraelu ne uskrati učešće po istom osnovu po kome je to učinjeno Rusiji.

Ispostavilo se da je „Evrovizija” izložbeni paviljon koji promoviše sve vrste binarnih i nebinarnih rodnih različitosti, ali ne i različitosti u mišljenju. Organizatori su bili odlučni da spreče svako protivljenje ratu u Gazi. Zabranili su unošenje zastava sem zemalja učesnica, plus one u bojama duge.

Švedski pop pevač palestinskog porekla ukoren je što je imao kefiju obmotanu oko zgloba na ruci. Nije uzvikivao parole, nije pomenuo ni Gazu ni Izrael, samo je nemo iskazivao solidarnost s patnjama Palestinaca. Irska grupa morala je da ukloni napise „Primirje” i „Sloboda Palestini” napisane na starokeltskom.

Holandski takmičar je diskvalifikovan jer se tumačilo da je na konferenciji za štampu glavu prekrivao nacionalnom zastavom – u znak protesta što je sedeo pored izraelske takmičarke. Holandski žiri je odbio da glasa u znak solidarnosti.

Ispostavilo se da sve mere strogoće nisu bile dovoljne. Izraelska numera pod nazivom „Uragan” dočekana je u publici zvižducima i povicima „Slobodna Palestina”. Hiljade su u Malmeu protestovale zbog učešća Izraela. Mahali su palestinskim zastavama i uzvikivali „Evrovizija ujedinjena u genocidu”, što je bila direktna referenca na zvanični moto „Ujedinjeni u muzici”.

Švedska policija, ista koja je zarad poštovanja slobode izražavanja znala da ne reaguje kada su ekstremisti u Malmeu javno spaljivali islamsku svetu knjigu Kuran, konfiskovala je zastave i kefije i odstranila klimatsku aktivistikinju Gretu Tunberg.

Belgijski javni servis na flamanskom prekinuo je nakratko prenos polufinala kako bi emitovao protestnu poruku. „Osuđujemo kršenje ljudskih prava Države Izrael. Štaviše, Država Izrael uništava medijske slobode. Zato trenutno prekidamo emitovanje”, rečeno je u poruci sindikata umetnika, tehničara i radnika iz kulture koja još kaže: „Uvereni smo da Država Izrael čini genocid i da je stoga skandalozno da izraelska pesma učestvuje na takmičenju ’Evrovizija’.”

Bilo je, naravno, mnogo rasprava. Dok su jedni zastupali tezu da izraelska pevačica nije odgovorna za poteze svoje vlade i da umetnost ne treba mešati s politikom, drugi su bili mišljenja da sama odluka o predstavljanju Izraela u ovakvim vremenima predstavlja politički čin.

Eden Golan, koju su u Malmeu štitili pripadnici izraelske službe Šin Bet, na kraju je osvojila peto mesto iako nije dobila ni bod od 26 žirija, što je verovatno takođe bila politika. Vratila se u Izrael, gde će uskoro morati na odsluženje vojnog roka. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu opisao je proteste kao deo „užasnog talasa antisemitizma”. Protesti nisu bili nasilni, ponajmanje su antisemitski košmar kako bi premijer želeo da predstavi.

Mlada Eden nije odgovorna za politiku svog premijera, ali on je direktno odgovoran što su nju u Malmeu izviždali. I što je ostala bez selfija s publikom.

Netanjahu nanosi ogromnu štetu svojoj zemlji. Izraelskim ekspertima iz raznih disciplina otkazuju se pozivi na konferencije, obustavljaju se zapošljavanja ili angažovanje u raznim institucijama, odbijaju se naučni radovi, remete predavanja po svetu.

Bojkot doživljavaju i umetnici. Desetine hiljada umetnika i kuratora iz Evrope i Severne Amerike potpisalo je peticiju da se Izrael isključi sa ovogodišnjeg bijenala u Veneciji. „Umetnici i kuratori izraelskog paviljona će izložbu otvoriti kada se postigne sporazum o primirju i oslobađanju talaca”, stoji na ulazu zatvorenog paviljona.

Izraelski izdavači jedva da su sklopili neki posao na ovogodišnjem sajmu knjiga u Londonu. Izraelskim muzičarima otkazuju se koncerti. Slikarima se ograničava pristup galerijama. Filmski festivali izbegavaju da prikažu izraelske filmove i pozovu reditelje strahujući od propalestinskih demonstranata. Sve je teže naći distributere. „Sve u svemu, mi smo danas dosta slični Rusiji”, konstatuje Adar Šafran, direktor Udruženja izraelskih producenata.

Da bi izbegli izolaciju, Izraelci bi morali da se oslobode Netanjahuove zle kobi. I da pažljivije slušaju šta im poručuju demonstranti od kalifornijskog Berklija do onih ispred arene u Malmeu.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista