U Turskoj osuđen „kurdski Kisindžer"

Delioci pravde u Ankari osudili su vodeće političare prokurdske Narodne demokratske partije, protiv koje je inače pokrenut i sudski postupak za zabranu. To suđenje je izazvalo pažnju u političkoj javnosti u zemlji ali i u inostranstvu, pogotovo u Evropskoj uniji, koja kritikuje tursku vladu da progoni političke protivnike i da ne poštuje osnovne ljudske slobode i vladavinu prava.

Bivši lider prokurdske Narodne demokratske partije (HDP) Selahatin Demirtaš, koji se još od 2015. nalazi u pritvoru, sada je osuđen na 42 godine zatvora. Potpredsednica te stranke Figen Juksekdag ostaće iza rešetaka trideset godina. Oni su se našli na udaru pravosudnih organa pošto su organizovali proteste građana u pograničnom gradu Kobane, u kojima je stradalo 37 osoba. To je početak. Protiv njih i više od sto kurdskih političara – partijskih funkcionera, poslanika i gradonačelnika na jugoistoku Anadolije – već duže vreme vodi se i sudski postupak pod optužbom da podržavaju i propagiraju u Turskoj zabranjenu Radničku partiju Kurdistana (PKK), koja se decenijama bori za veća prava oko petnaest miliona Kurda, koji pretežno žive na jugoistoku Anadolije, odnosno da ugrožavaju teritorijalni integritet i suverenitet zemlje.

„Ova suđenja su politički motivisana kako bi se ućutkali oni koji ne aplaudiraju predsedniku Tajipu Erdoganu i njegovoj vladi”, odbacuje optužbe Demirtaš.

On je već godinama na udaru vlasti pod optužbom da podržava „kurdske separatiste i teroriste”, tj. PKK, koja je na listi terorističkih organizacija u Evropskoj uniji, Americi i Turskoj. On odbacuje te optužbe i kaže da se bori za autonomna prava svog naroda, kome su uskraćena mnoga prava.

Demirtaš je započeo uspešnu političku karijeru pre desetak godina. On je mimo svih očekivanja i procena 2015. uspeo da osvoji više od dvanaest odsto glasova i da, kao treća po snazi stranka, uđe u parlament. To je poremetilo računice vladajućoj Partiji pravde i razvoja (AKP), koja je izgubila jedan broj glasova, i predsednik Erdogan je morao je da formira koalicionu vladu. Posle tog neočekivanog uspeha mnogi su u Demirtašu videli perspektivnog mlađeg političara, svojevrsnog „kurdskog Kisindžera”. Ali on se ubrzo našao na udaru vlasti pod optužbom da podržava i propagira „kurdski terorizam” i završio je iza rešetaka. U njegovom okruženju tvrde da iza toga stoji predsednik Erdogan, što u vladajućoj stranci odlučno demantuju. Ankara se zbog ovog slučaja našla na udaru kritika u Evropskoj uniji i u grupama koje se u svetu bore za ljudska prava i slobode. To je dovelo do „zamrzavanja” pristupnih pregovora Ankare i Brisela, koji već dve decenije nisu odmakli od početka.

Na optuženičkoj klupi se našlo više od sto kurdskih političara, poslanika i aktivista HDP. Sudski postupak je pokrenut i za zatvaranje prokurdske Narodne demokratske partije. Kako bi izbegla blokadu na nedavnim lokalnim izborima, ona je promenila ime i sada nastupa kao Partija narodne jednakosti i demokratije (DEM partija).

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu kritikuje Ankaru i već duže vreme poziva turske vlasti da oslobode kurdskog političara iz pritvora u kome je dosad bio više od pet godina. Pogotovo što se Demirtaš našao iza rešetaka zbog javno izgovorene reči. Ali u Ankari se ne osvrću na kritike koje poslednjih godina stižu iz EU, iz suda u Strazburu, kao i iz Amnesti internešenela i drugih.

Suđenje kurdskim političarima izazvalo je veliko interesovanje i u zemlji, navodi istanbulski „Hurijet”. U sudnici u kojoj je u Ankari održan poslednji pretres mogli su da se vide funkcioneri i poslanici vodeće opozicione Republikanske narodne partije, kurdski političari i međunarodni posmatrači.