Presudnih deset dana u bici za Harkov

Moskva – Dugo najavljivana i za mnoge očekivana ruska ofanziva na Harkovsku oblast ulazi u deseti dan. Pogranične teritorije oko kojih se sada vode krvave borbe Rusi su lako, za svega nekoliko dana, bez većeg otpora zauzeli u februaru 2022. Međutim, još lakše su ih nakon pola godine, za samo tri dana, izgubili u uspešnoj ukrajinskoj kontraofanzivi. Septembarska harkovska katastrofa primorala je političko i vojno rukovodstvo u Moskvi da proglasi delimičnu mobilizaciju i počne s udarima po energetskoj infrastrukturi Ukrajine.

Uprkos tome što su u političkom i vojnom rukovodstvu u Kijevu u javnim istupima predviđali da napad na Harkov kreće odmah nakon proslave Dana pobede, njihove jedinice na granici nisu se snašle u prvim danima. Posle značajnih ruskih uspeha u prva 24 sata, po hitnom postupku smenjen je ukrajinski komandant u Harkovskoj oblasti general Jurij Galuškin. Na njegovo mesto imenovan je general Mihail Drapati, javnosti poznat još od 9. maja 2014, kad je kao komandir oklopnog vozila BMP-1 uleteo u masu demonstranata. Prilikom sukoba u Mariupolju na Dan pobede pre 10 godina, prema ukrajinskim vlastima, poginulo je desetak ljudi, civila i lokalnih policajaca, dok predstavnici DNR barataju nekoliko puta većim ciframa. Zanimljivo je da se dve strane i danas spore oko toga kako je stradao načelnik saobraćajne policije Viktor Saenko. Ukrajinci ga slave kao heroja koga su ubili separatisti, a druga strana navodi da je ubijen jer je odbio naređenje iz Kijeva da se suprotstavi svojim komšijama.

Pored toga što su udari ruske artiljerije, dronova i FAB bombi bili žestoki, postoje najmanje još dva razloga zašto su ukrajinske linije prvih dana lako padale. Znatan broj vojnika koji su na granici čekali Ruse bili su prethodnih meseci prisilno mobilisani ljudi, koji su se uglavnom lako predavali. Procene govore da je u ovom momentu broj zarobljenih ukrajinskih vojnika od početka ofanzive skoro stotinu.

Drugi problem koji se pojavio u prvih nekoliko dana ofanzive jesu krhke linije odbrane. Tamo je definitivno ugrađeno znatno manje betona i gvožđa nego što je trebalo, a na pojedinim delovima pre liče na stihijski iskopane kanale, nego na rovove. Na primer, snimci iz drona su pokazali da na „zubima zmaja”, betonskim piramidama projektovanim da spreče prodor tenkova i oklopne tehnike, postavljenim oko naselja Lipci, nedostaju gvozdene sajle neophodne da ih povežu u celinu. Ove prepreke, koje su prvi primenili Rusi, uprkos podsmesima Ukrajine, Zapada i političkih protivnika Kremlja poput Igora Strelkova, pokazale su se kao izuzetno efikasne i važne u slamanju prošlogodišnje ukrajinske ofanzive u Zaporožju. Ipak, bez sajli, „zaboravljenih” u Lipcima, malo šta mogu da urade.

Za loše stanje linija odbrane sami vojnici, korisnici telegram kanala i aktivisti u Ukrajini krive šefa administracije Harkovske oblasti Olega Sinegubova. Optužuju ga da je zajedno sa saradnicima pokrao novac izdvojen za ovu namenu. Regionalne i državne vlasti ne negiraju da linije odbrane nisu toliko čvrste koliko bi trebalo da budu, ali optužbe za korupciju odbacuju kao „rusku propagandu”. Pokušavajući da se opravdaju, tek sada su pokazali fotografije na kojima se vidi da su sve vreme dok su pokušavali da izgrade linije odbrane ruska artiljerija i dronovi gađali građevinske radnike, bagere i drugu tehniku. Valjda su skrivajući ove informacije od javnosti pokušali da spreče paniku. Ovakav postupak može se u nekoj meri razumeti, ali ne i razmetljive parole koje je pre nepunih pet meseci, 27. decembra 2023, izgovorio predsednik Volodimir Zelenski: „Novoizgrađena linija odbrane u Harkovskoj oblasti najmoćnija je u celoj Ukrajini.”

U pravdanje ukrajinskih zvaničnika u Harkovskoj oblasti uključio se i britanski Institut za izučavanje rata. Njegovi predstavnici tvrde da „linija odbrane na granici s Rusijom nije izgrađena zbog zabrane Zapada da se dejstvuje po ruskoj teritoriji”. Međutim, taj stav je teško odbranjiv ako se ima u vidu da je u nasumičnom ukrajinskom granatiranju Belgorodske oblasti do sada ubijeno najmanje 160 civila.

Rusi su za prvih četiri-pet dana uspeli da zauzmu između 10 i 15 pograničnih sela i prodru do grada Volčanska i naselja Lipci (pre rata je imalo oko 5.000 stanovnika). Tamo su, kako tvrdi general Kiril Budanov, načelnik ukrajinske vojne obaveštajne službe GUR, stigli njegovi specijalci i uspeli da zaustave ruski, za dosadašnju dinamiku rata, zaista munjeviti prodor. Poslednjih nekoliko dana Rusi su, čini se, zastali u predgrađima Volčanska. Za dalji razvoj i uspeh njihove ofanzive bilo bi od presudnog značaja da u narednih nekoliko dana ovladaju ovim gradom i nastave dalje. Ruske jedinice na pojedinim delovima fronta probile su se do 10 kilometara u dubinu ukrajinske teritorije. Još toliko im otprilike treba da se sam Harkov nađe u dometu artiljerije i tada bi ova ruska ofanziva mogla da uđe u sledeću fazu. Ima informacija i da ruske diverzantske grupe aktivno deluju znatno dublje, čak bliže samom Harkovu nego granici.

Sledećih desetak dana biće verovatno ključno za harkovsku ofanzivu. Budanov, koji se u javnosti do sada pokazao kao dobar prognozer što se tiče ruskih operacija oko Harkova, tvrdi da bi uskoro mogao da usledi i paralelni udar na Sumsku oblast. To ne odbacuju ni izvori bliski ruskoj vojsci. Oni tvrde da su linije odbrane u Sumskoj postavljene jednako traljavo kao i u Harkovskoj oblasti, a da su raspoređene jedinice regularne vojske slabijeg morala zbog još većeg procenta prisilno mobilisanih.