Prebrinuo i zabrinuo

Partizanovi fudbaleri su kolo pre kraja prvenstva odahnuli. Ponovo su vicešampioni Srbije, što, doduše, nije ono što im srce ište, ali, s obzirom da su prošle godine završili kao četvrti, ovo je dobar skok uvis. Do skora su maštali da će da doskoče i do prestola, na kome nisu bili još od 2017, a onda, dok dlanom o dlan, u pitanje im je došlo i drugo mesto u našoj ligi.

Sada su to prebrinuli i odmah mogu (i treba) da se – zabrinu! Sa čime će da uđu u narednu sezonu? Pobedili su na Banovom brdu, koje je iz godine u godinu bilo njihovo stratište. Reklo bi se da su izašli iz začaranog kruga, okrenuli nov list, izvukli pouke iz prethodnih posrtanja...

Međutim, ne može da se kaže da su stali čvrsto na svoje noge. U prvom poluvremenu je mreža mogla da im bude toliko izrešetana da nikako ne bi mogli da je zakrpe. Ali, što sportska sreća, što ponovo nesavladivi Jovanović na golu (i u drugom poluvremenu je bio na visini zadatka kad god je bilo potrebno), ulepšali su im život posle svega što im se obijalo o glavu u ovoj sezoni.

Severina je svojim golom otvorio Partizanu željenu kapiju Evrope, pa pošto je TSC neočekivano nokautiran u Lučanima, nema s kim više da se gurka za prolaz na najveći bal klubova. U protivnom, ko zna kako bi bilo kada bi odluka padala u poslednjem kolu s kragujevačkim Radničkim, bez obzira što bi obračun bio u Humskoj (previše puta je Partizan iskrvario na svom kućnom pragu).

U Humskoj moraju da budu kritičniji prema sebi i od najvećih zlonamernih kritičara, to jest da ne ubeđuju sebe da je limun sladak. Nije smak sveta da se ne bude prvak, nije ni da se učešće u Evropi svede na pojavljivanje u „masovkama”, ali jedno je kad se, makar i poražen, na svojim nogama napusti bojno polje, a sasvim drugo kad mora da se prepusti na  milost i nemilost protivniku kao protiv danskog Nordsjelanda ili da se muči kao u Kupu Srbije na Ubu ili protiv Grafičara.

Protiv Čukaričkog, iako je postigao ono što je hteo, Partizan je ispoljio sve one slabosti od kojih već godinama poboljeva, ali za koje nije našao lekovito bilje. Istina, nije bilo diletantskih grešaka posle kojih se i sam grešnik u neverici hvata za glavu, ali previše puta je protivnik, pri rezultatu 0:0, bio u stopostotnim šansama. To što Partizan nijednom nije ni ogreban ne znači da će njegova dobra vila i dalje da ga sačuva. Pogotovo ne u Evropi, u kojoj je mnogo rana zadobio i to toliko dubokih da neke još nisu zarasle.

Klubu su finansijske problemi omča oko vrata, međutim, zbog toga durbin ne bi trebalo da spušta, nego da izoštri pogled. Novac sam po sebi ništa ne garantuje. Eto, Bajern je za Kejna dao verovatno više para, nego što svi naši ligaši duguju i posle 11 godina ne samo što je svrgnut u Nemačkoj, nego je završio na trećem mestu.