Mali rat u izraelskom ratnom kabinetu

Posle sedam meseci rata, u kojem je „totalna pobeda” nad Hamasom sve manje ostvariv cilj, izraelski vojni establišment prvi put je javno ispoljio nezadovoljstvo politikom Benjamina Netanjahua, koji uporno odbija da razmotri planove za budućnost pojasa Gaze.

Potvrđene su višenedeljne spekulacije da nema jedinstva u izraelskom ratnom kabinetu, od kojeg je premijer očekivao punu podršku. Ministar odbrane Joav Galant upozorio je da premijerovo odbijanje da razmotri opcije za „dan posle”, plan da se stvori alternativa Hamasu, može da ugrozi vojne uspehe i da otvori perspektivu dugog, opasnog i skupog rata, koji bi Izrael primorao na produženo vojno prisustvo u enklavi koja je Palestincima predata još 2005.

„Pozivam premijera da donese odluku i saopšti da Izrael neće uspostaviti civilnu kontrolu nad pojasom Gaze, da neće uspostaviti vojnu vladavinu i da će pitanje alternative Hamasu biti pokrenuto odmah”, izjavio je Galant direktno prozivajući Netanjahua, koji i dalje smatra da su takvi razgovori „prazne priče” sve dok je Hamas prisutan u enklavi.

Galant, koji upravlja vojnim establišmentom, podsetio je da je u noći početka invazije na Gazu prošlog oktobra kabinetu predstavljen plan koji je uključivao i uspostavljanje lokalnih, palestinskih alternativa vlasti koje ne bi bile neprijateljski raspoložene. Sada je potvrdio da se o tome nikad nije raspravljalo. niti su ponuđeni drugi planovi.

„Od oktobra sam ovo pitanje stalno postavljao u kabinetu i nisam dobio odgovor”, izjavio je Galant, koji, kao i još jedan član ratnog kabineta, Beni Ganc, deli uverenje da bez mehanizama za „dan posle” nema načina da se prekine rat i da hitno treba pripremiti palestinske snage bezbednosti sa Zapadne obale da preuzmu kontrolu nad Gazom.

Galant se marta 2023. suprotstavio kontroverznom Netanjahuovom planu reforme pravosuđa, da bi potom bio otpušten, ali odluka nikad nije realizovana jer je izazvala proteste stotina hiljada Izraelaca. U replici njihovog sukoba, ministar odbrane sada predlaže palestinsko liderstvo u Gazi iako nije eksplicitno pomenuo Palestinsku vlast predsednika Mahmuda Abasa.

Amerikanci takođe očekuju jasan plan za budućnost Gaze. „Ne možete da imate anarhiju i vakuum koji bi verovatno popunio haos”, poručio je državni sekretar Entoni Blinken, ali kritičari procenjuju da najava hitne američke vojne pomoći od milijardu dolara predstavlja ohrabrenje Netanjahuu i da bi Bajden trebalo da pojača pritisak na izraelskog premijera.

Netanjahu je svojevremeno ljutito odbacio predlog američkog predsednika Džozefa Bajdena da kontrolu nad Gazom preuzme reformisana Palestinska vlast pokreta Fatah, koja upravlja Zapadnom obalom. Fatah je posle vojnih obračuna proteran iz Gaze 2007. i od tada pojasom upravlja isključivo radikalno islamistički Hamas.

Pošto je neposredno pre Galantove izjave saopštio da „nema svrhe” raspravljati o „danu posle” dok se teroristi Hamasa ne poraze i sklone s vlasti u Gazi, premijer je brzo reagovao i još jednom ponovio da ne želi da „Hamastan” zameni „Fatahstanom”.

Netanjahu je poznat po tome da izbegava osetljive odluke, ali ovog puta ima sasvim jasan lični cilj. Odbijanje da pomene Palestinsku vlast motivisano je željom da ne ugrozi ekstremno desnu koaliciju, u kojoj partneri koji ne žele bilo kakav kontakt s Palestincima predlažu da se ponovo izgrade jevrejska naselja kako bi pojas Gaze bio uključen u biblijsku državu Izrael.

Zarad ostanka na vlasti Netanjahu je spremniji da ugrozi armiju, nego koaliciju koja mu diktira čvrst stav prema Amerikancima, ali i u unutrašnjoj politici.

Generali armije i direktori bezbednosnih službi Mosad i Šin Bet već su, zabrinuti razvojem rata, premijeru slali slična upozorenja, koja se, sem pitanja dana posle, tiču neuspešnih pregovora oko oslobađanja preostalih talaca u rukama Hamasa, najavljene velike kopnene ofanzive na Rafu na granici pojasa Gaze i Egipta, kao i sve većeg zaoštravanja odnosa s Vašingtonom i Kairom.

Sada se čeka da se vidi da li će Netanjahu preći američku „crvenu liniju” i pokrenuti veliku ofanzivu na Rafu da bi „uništio” bastion Hamasa. Vratio je u pojas tri divizije povučene pre tri meseca.

Zeleno svetlo invaziji koju traži ekstremna desnica obezbedilo bi trajanje vlade bar za neko vreme. S druge strane, dodatno bi se pogoršali odnosi s Bajdenovom administracijom, a moguće i odložila isporuka neophodnog američkog naoružanja i dodatno pojačala tenzija s libanskim Hezbolahom na severnoj granici.

Razapet između moćnih vektora, Netanjahu se oslanja na ono što je tokom duge karijere najbolje radio: kupuje vreme. Ali, i vreme je ograničeno. Izrael je iscrpljen posle sedam meseci ratovanja, ekonomija je u padu, a javnost je sve nezadovoljnija jer nije ispunio dva ključna cilja – uništavanje Hamasa i oslobađanje talaca. Sve su glasniji zahtevi da se povuče.

Upozorenje koje je dobio od ministra odbrane još je jedna potvrda da Netanjahuova politika bez strateške vizije neizbežno vodi konfliktima, što sa strateškim partnerom – SAD, što sa članovima ratnog kabineta.