Pančevo – srpska Gernika i simbol stradanja

Stradanje gradića Gernike, kojeg je tokom Španskog građanskog rata besomučno bombardovala avijacija nacističke nemačke i fašističke Italije, bilo je inspiracija Pablu Pikasu da na slikarskom platnu izrazi sav užas rata i razaranja. Naziv te Pikasove slike nadahnuo je i autore dokumentarnog filma „Gernika 2”, koji govori o sudbini Pančeva tokom NATO bombardovanja 1999. Kao i u baskijskom gradiću Gernika, nije poznat ni ukupan broj pančevačkih žrtava, jer su projektili koji su pogodili pogone rafinerije nafte, rezervoare vinil-hlorida u „Petrohemiji” i amonijaka u „Azotari”, prouzrokovali oslobađanje toksičnih i kancerogenih materija. Dioksin, amonijak, živa, etin-hidrol i druge štetne materije su kroz lanac ishrane i dalje sa nama, navodi se u ovom dokumentarnom filmu, koji je prošle nedelje prikazan na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Doktorka Ljiljana Verner, idejni tvorac filma, bila je pre četvrt veka član delegacije koja je 16. juna iz Hanovera došla u Srbiju kako bi u uslovima medijske blokade informisala nemačku javnost o patnjama našeg naroda.

Mahom od tog materijala, koji je 1999. prikazan na Univerzitetu u Hanoveru, kao i na osnovu desetak članaka objavljenih tada u nemačkim novinama, nastao je dokumentarac „Gernika 2”.

„Ali na tome ne bi smelo da se završi, već bi država trebalo da nastavi da u svetu govori o ovoj temi, zbog dalekosežnih negativnih efekata tzv. ’plemenitog nakovnja’. Potrebno je platiti doktorate na ovu temu na svim fakultetima i da se u inostranim časopisima pojave radovi o tome”, rekla je nakon projekcije dr Danica Grujičić, doskorašnja ministarka zdravlja.

Prema njenim rečima, u Srbiji od malignih bolesti sada oboleva više od 40.000 ljudi godišnje, dok je 1998. taj broj iznosio 9.000.

„Tokom karijere susretala sam se sa decom koja imaju tumor na mozgu i vidim da su oni sada opasniji nego ranije. Tumori koji nikad nisu davali metastaze sada ih daju”, objašnjava Grujičićeva. Kako je dodala, licemerno joj zvuči kada čuje predstavnike zapadnih zemalja da pričaju o životnoj sredini, jer je najbolji način vaspitanja sopstvene dece lični primer, koji su oni pokazali 1999.

„Kad sam bila ministarka, jedna ambasadorka mi je rekla da sam nezahvalna pored toliko donacija koje primamo. Onda sam joj objasnila sve ovo i odgovorila da kad bi nam dali 200–300 milijardi možda bismo mislili da su nam prijatelji, jer desetine miliona nisu dovoljne”, istakla je dr Grujičić.

Reči Srđana Mikovića, tadašnjeg gradonačelnika Pančeva, koje je izgovorio pre 25 godina – da mnogo ljudi nije stradalo u napadu, ali da će se umirati godinama – bile su proročke, kazao je Ognjen Petković, reditelj dokumentarca.

„Uporedite stopu raka u Srbiji 2004. i 2024. godine. Prema podacima Instituta ’Batut’, ona je dvostruko porasla”, navodi Petković.

On je prisutnima na projekciji otkrio da su radnici „Azotare” naslutili šta može da se desi tokom bombardovanja, pa su s namerom ispustili amonijak u reku.

„’Azotara’ se zaista našla na udaru avio-bombi. Da je tada u rezervoarima bilo amonijaka, Pančevo danas ne bi postojalo”, poručio je Petković.