Prekrajanje istorije

Govore nam da je Srbija svojim zakonom izjednačila partizane i četnike, da je rehabilitovala saradnike s Nemcima za vreme Narodnooslobodilačkog rata i promenila imena 90 ulica nazvanih po narodnim herojima samo u Beogradu. I evo, na kraju, hoće da se otarasi i doživotnog predsednika jedne moćne, socijalističke države u čijem je sastavu bila i Srbija. Tako je Srbija prešla na stranu poraženih u tom ratu.

U brojnim debatama na elektronskim medijima, kao i u glasilima, mnogi učesnici se prosto utrkuju u tome da prikažu Titovo vreme kao štetočinsko po Srbiju, što je veoma upitno. Niko ne pominje kralja kao tvorca države u kojoj su svi Srbi živeli u jednoj državi, niti srpske vođe koje su bile u vlasti u Titovo vreme.

Mi koji smo stasali i živeli u periodu socijalizma, a ne komunizma, kako se sada isključivo govori o tom vremenu, jer tada većina stanovnika nisu bili članovi komunističke partije, s tugom pratimo kako ljudi na vlasti u Srbiji godinama prećutno podržavaju prekrajanje istorije jedne pobedničke države koju je u najvećoj meri s velikim žrtvama stvorio srpski narod.

Sviđalo se to nekom ili ne, Tito je bio lider svetskog nivoa koji je bio ravnopravni sagovornik lidera svih država, pa i ovih koji nas danas ponižavaju, u Beograd su dolazili svi svetski državnici, a i ovi predsednici koji danas dolaze iz Afrike i Azije i koji nisu priznali Kosovo kao državu, dolaze jer nisu zaboravili veliki Pokret nesvrstanih, Beograd i Tita.

Za vreme njegove vladavine Srbija je od siromašne postala srednjerazvijena evropska zemlja, sa pasošem te države smo slobodno putovali u sve države, pa i u te koje nas danas kinje, čovek je bio poštovan i pitan, mogao da radi i zaradi, verovao u svoju državu koja mu je obezbedila besplatno kvalitetno zdravstvo, obrazovanje bez kupljenih diploma, vrhunsku bezbednost bez droge, pljačke i ubistva i zdravo odrastanje mladih i patriotski opredeljenih.

Izvesno je da je sadašnja vlast procenila da je danas u Srbiji mnogo manje onih glasača koji su živeli u socijalizmu, a mnogo više onih koji se užasavaju od komunista, pa je, kao izborni marketing, istorijski gledano vrlo neodgovorno, izrekla stav o odstranjenju Titovog kovčega iz Srbije.

Nažalost, Socijalistička partija Srbije se nije oglasila, tako da verujem da će uskoro i ona promeniti ime jer njene odluke imaju sve manje zajedničkog sa socijalizmom.

A možda će ipak neki učeni ljudi reći ovim novim političarima da pobedničku istoriju ne treba menjati. Zašto Rusi ljubomorno čuvaju Lenjinov mauzolej ispod Kremlja iako Lenjin nije bio Rus a tvorac je njihove socijalističke revolucije?

I na kraju, hoćemo li i Jovanku Broz ispratiti iz Srbije jer, iako je Srpkinja, rođena je u Hrvatskoj pa neka i ona ode u Kumrovec?

Zlata Lončar Ćetković