Ribokradice mute vodu

Niš – Bogata je Srbija prirodnim lepotama. Mnogo toga se brižljivo čuva i održava, ali je činjenica da ni suprotnih slučajeva nije malo. Kao da je nekome stalo da uništi ono što je priroda podarila, a čovek nadogradio.

Vlasinsko jezero dobar je primer i za jedno i za drugo. Akumulacija na nadmorskoj visini iznad 1.200 metara, površine petnaestak kvadratnih kilometara, sa dubinom i do 40 metara, nastala je posle Drugog svetskog rata. Izgradnja brane trajala je od 1946. do 1949. godine. Okruženo planinama Planom, Čemernikom, Gramadom i Vardenikom, jezero je nastalo na mestu nekadašnjeg „Vlasinskog blata”, po legendi i verovanju meštana ovog jugoistočnog kraja Srbije, izuzetno lekovitog. Akumulacija je počela da se puni aprila 1949. godine, a već 1954. dostigla je puni kapacitet – 165 miliona kubnih metara vode.

Malo je poznato da je Vlasinsko jezero u vreme velike Jugoslavije bilo prvorazredna atrakcija, jer su tu mogla da se posmatraju „ploveća ostrva”, odnosno delovi treseta, koji se otkinuo sa novoobrazovanog dna jezera. Godinama kasnije ta su „ostrva” planski i redovno „vezivana” za obalu, da bi se sredinom sedamdesetih godina prošlog veka ipak shvatilo koliko su posebna i jedinstvena. Danas postoji tek nekoliko „plovećih ostrva” i podjednako su privlačna za posmatranje i fotografisanje.

Više od tri decenije ovo jezero bilo je turistička destinacija po kojoj se prepoznavao ovaj deo jugoistočne Srbije, ali i mesto gde su na pripreme dolazili sportisti naše zemlje uoči najznačajnijih domaćih i međunarodnih takmičenja.

A onda je Vlasinsko jezero zapušteno, prepušteno propadanju i gotovo zaboravljeno...

Međutim, vredni ljudi ovog kraja ponovo su se poslednjih petnaestak godina izuzetno potrudili i uredili obale jezera, staze i šetališta, ali i puteve kako bi se do nekadašnjeg turističkog centra lakše i brže stiglo. Osim vikend-naselja, počeli su da se pored starih i dotrajalih hotelsko-ugostiteljskih kapaciteta grade novi.

Istovremeno, obogaćen je i životinjski svet u šumama oko akumulacije, a jezero je poribljeno. To je dovelo do pravog „buma” sportskog lova i ribolova, čime je čitavo područje postalo još privlačnije. Ali tu počinje tamnija strana priče o preporodu Vlasinskog jezera, zbog koje i policija ima pune ruke posla…

Neodgovorni pojedinci, ali i organizovane kriminalne grupe, uglavnom pred zoru ili u ranim jutarnjim satima isplovljavaju čamcima i sa velikim profesionalnim mrežama izlovljavaju ribu koja je uzgajana u jezeru poslednjih godina. Taj ilegalni plen ribokradice uglavnom prodaju ugostiteljima i hotelijerima, a šarani, pastrmke, štuke i somovi iz Vlasinskog jezera završavaju i na pijacama. I jedni i drugi trljaju ruke – ilegalni prodavci zbog dobre zarade, a kupci su zadovoljni jer dolaze do kvalitetne ribe ispod cene.

U čitavoj priči niko ne mari za one koji su jedini oštećeni – za ljude koji su uložili mnogo truda da ožive i oplemene Vlasinsko jezero.