Po­sled­nji apel struč­nja­ka da se sa­ču­va­ju Sa­jam i Ge­ne­ral­štab

Pro­gla­si­ti kom­pleks Be­o­grad­skog saj­ma za spo­me­nik kul­tu­re ta­ko da taj sta­tus osim Ha­le je­dan do­bi­ju ha­le dve, tri i če­ti­ri, za taj pro­stor iz­ra­di­ti i usvo­ji­ti ur­ba­ni­stič­ki plan (plan de­talj­ne re­gu­la­ci­je), a ni­ka­ko pro­stor­ni plan pod­ruč­ja po­seb­ne na­me­ne (PPPPN) i spro­ve­sti me­đu­na­rod­ni kon­kurs za nje­go­vu ob­no­vu. Ansambl Ge­ne­ral­šta­ba i Mi­ni­star­stva od­bra­ne u Kne­za Mi­lo­ša tre­ba da bu­de ka­te­go­ri­san u sta­tus kul­tur­nog do­bra od iz­u­zet­nog zna­ča­ja za dr­ža­vu, da se ti objek­ti ošte­će­ni u NA­TO bom­bar­do­va­nju 1999. sa­ni­ra­ju u skla­du sa već utvr­đe­nim me­ra­ma za­šti­te ko­je pro­pi­su­ju vra­ća­nje u pr­vo­bit­no sta­nje i da im se za­dr­ži uprav­no-ad­mi­ni­stra­tiv­na na­me­na. Da se sta­ve van sna­ge svi me­mo­ran­du­mi, spo­ra­zu­mi i ugo­vo­ri i uki­nu sve od­lu­ke koje su di­rekt­no suprotne za­ko­ni­ma, pro­pi­si­ma i oba­ve­zu­ju­ćim ak­ti­ma dr­ža­ve Sr­bi­je, a ti­ču se kom­plek­sa Be­o­grad­skog saj­ma i an­sam­bla Ge­ne­ral­šta­ba i Mi­ni­star­stva od­bra­ne.

Ovo su zah­te­vi iz De­kla­ra­ci­je o sud­bi­ni Saj­ma i Ge­ne­ral­šta­ba ko­ju su pot­pi­sa­li Aka­de­mi­ja in­že­njer­skih na­u­ka Sr­bi­je, Aka­de­mi­ja ar­hi­tek­tu­re Sr­bi­je, Udru­že­nje ar­hi­te­ka­ta Sr­bi­je i dru­štva ar­hi­te­ka­ta Be­o­gra­da, No­vog Sa­da, Ni­ša, Zre­nja­ni­na, Va­lje­va i Vra­nja.

De­kla­ra­ci­ja je ju­če pred­sta­vlje­na u Me­di­ja cen­tru, a sa­či­ni­la ju je rad­na gru­pa sa „le­gi­ti­mi­te­tom ste­če­nim” na ve­li­kom Fo­ru­mu odr­ža­nom 23. apri­la ove go­di­ne na Gra­đe­vin­skom fa­kul­te­tu. Taj do­ga­đaj oku­pio je vi­še od 350 ar­hi­te­ka­ta, in­že­nje­ra raz­li­či­tih stru­ka, kon­zer­va­to­ra, ur­ba­ni­sta, pro­stor­nih pla­ne­ra, prav­ni­ka, eko­no­mi­sta, isto­ri­ča­ra umet­no­sti... iz ce­le Sr­bi­je ko­ji se pro­ti­ve ru­še­nju i pro­me­ni na­me­ne Be­o­grad­skog saj­ma i Ge­ne­ral­šta­ba.  

– Na­ja­vu nji­ho­vog de­li­mič­nog ili pot­pu­nog ru­še­nja sma­tra­mo u pot­pu­no­sti ne­pri­hva­tlji­vom. Raz­voj Be­o­gra­da ni­je ser­vis za ostva­ri­va­nje pri­vat­nih in­te­re­sa i uve­ća­va­nje ka­pi­ta­la sa ne­sa­gle­di­vim štet­nim po­sle­di­ca­ma po ži­vot­no okru­že­nje, dru­štve­nu prav­du i kul­tur­no-isto­rij­sko na­sle­đe gra­đa­na Be­o­gra­da i Sr­bi­je. Ne­do­pu­sti­vo je da se za­ko­ni i ur­ba­ni­stič­ki pla­no­vi zlo­u­po­tre­blja­va­ju od stra­ne dr­žav­ne i lo­kal­ne upra­ve, da se jav­nim mnje­njem ma­ni­pu­li­še i da od­lu­ke o bu­du­ćem raz­vo­ju kom­plek­sa Be­o­grad­skog saj­ma i an­sam­bla Ge­ne­ral­šta­ba i Mi­ni­star­stva od­bra­ne do­no­se is­klju­či­vo ne­kom­pe­tent­ni lju­di sa dr­žav­nog vr­ha – is­ta­kao je Bo­jan Ko­va­če­vić, ar­hi­tek­ta i je­dan od 22 čla­na rad­ne gru­pe ko­ja je sa­či­ni­la De­kla­ra­ci­ju i pro­šlog pet­ka je upu­ti­la na adre­se, ka­ko se ju­če mo­glo ču­ti, pred­sed­ni­ka re­pu­bli­ke i vla­de, mi­ni­star­sta­va kul­tu­re i gra­đe­vi­nar­stva, sa­o­bra­ća­ja i in­fra­struk­tu­re, svih za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re...

Nje­gov ko­le­ga, ar­hi­tek­ta i ur­ba­ni­sta Bo­ri­slav Stoj­kov ka­zao je da se gra­đe­vin­sko ze­mlji­šte i gru­bo ošte­će­ni objek­ti an­sam­bla Ge­ne­ral­šta­ba i Mi­ni­star­stva od­bra­ne pre­pu­šta­ju ne­za­ko­ni­to ino­stra­nom in­ve­sti­to­ru, s pra­vom da se na nje­mu in­ter­ve­ni­še ar­hi­tek­ton­sko-ur­ba­ni­stič­kom tran­sfor­ma­ci­jom po pri­vat­noj vo­lji, za­ne­ma­ru­ju­ći či­nje­ni­cu da su objek­ti za­ko­nom za­šti­će­ni kao jav­no kul­tur­no do­bro.

– Taj an­sambl kao ur­ba­ni­stič­ka ce­li­na, utvr­đe­na i pre­po­zna­ta kao re­per iden­ti­te­ta Be­o­gra­da, sa iz­u­zet­nim autor­skim ide­ja­ma mo­der­ne ar­hi­tek­tu­re, u ru­ka­ma po­ten­ci­jal­nog ino­stra­nog in­ve­sti­to­ra kre­će u prav­cu nje­go­ve ar­hi­tek­ton­sko-ur­ba­ni­stič­ke de­va­sta­ci­je, me­nja­ju­ći iz­gled i ka­rak­ter kom­plek­sa, ume­sto da se re­sta­u­ri­ra pre­ma ori­gi­nal­nom pro­jek­tu ar­hi­tek­te Ni­ko­le Do­bro­vi­ća – is­ta­kao je Stoj­kov.

Be­o­grad­ski sa­jam, ka­ko je Stoj­kov pod­se­tio, mo­že se re­kon­stru­i­sa­ti ta­ko da ce­li­na do­bi­ja no­ve sa­dr­ža­je (re­kre­a­ci­ja, ze­le­ni po­jas pre­ma Sa­vi...) ili da se sta­ri ob­no­ve – TV stu­dio pre­tvo­ri u mu­zej, a sve u sa­rad­nji sa slu­žba­ma za­šti­te kul­tur­nih do­ba­ra.

– Po­čet­na ide­ja in­ve­sti­to­ra „Be­o­grad na vo­di” da Ha­lu je­dan na Saj­mu pre­tvo­ri u ope­ru i ba­let je, po­red to­ga što ni­je pro­u­če­na teh­nič­ki, funk­ci­o­nal­no i umet­nič­ki, gra­đe­vin­ski ne­pri­hva­tlji­va jer to­tal­no za­ne­ma­ru­je kon­struk­tiv­na re­še­nja za­be­le­že­na kao je­din­stve­na u sve­tu – iz­ri­čit je Stoj­kov.

Ši­ro­ki struč­ni kon­sen­zus za ar­hi­tek­tu i aka­de­mi­ka Bra­ni­sla­va Mi­tro­vi­ća ni­je ob­ja­va ra­ta lju­di­ma ko­ji do­no­se od­lu­ke o Saj­mu i Ge­ne­ral­šta­bu, ne­go je po­sled­nji apel stru­ke za od­bra­nu iden­ti­te­ta, kul­tur­nog na­sle­đa i ar­hi­tek­tu­re ko­ja je ugro­že­na.

– Vi­še sto­ti­na lju­di, pro­fe­si­o­na­la­ca, sma­tra da je ozbilj­no ugro­žen pro­stor i ovo je naš va­paj. Mi ni­smo do­šli da se tu­če­mo, am­bi­jent rin­ga je ne­pod­no­šljiv, i za­to oče­ku­je­mo di­ja­log. Ako ga ne­ma­mo, on­da smo u pro­ble­mu – is­ta­kao je Mi­tro­vić.     

Od uče­sni­ka ju­če­ra­šnje kon­fe­ren­ci­je mo­glo se ču­ti da je oču­va­nje Be­o­grad­skog saj­ma i ošte­će­nog Ge­ne­ral­šta­ba, kao kul­tur­nih do­ba­ra za­šti­će­nih Usta­vom, od­go­vor­nost struč­ne jav­no­sti, grad­skih i dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja, lju­di ko­ji do­no­se od­lu­ke ka­ko na lo­kal­nom ta­ko i na naj­vi­šem dr­žav­nom ni­vou, ali i svih gra­đa­na Be­o­gra­da i Sr­bi­je.

Ko je po­dr­žao, a ko sa­či­nio De­kla­ra­ci­ju

De­kla­ra­ci­ju o sud­bi­ni Be­o­grad­skog saj­ma i Ge­ne­ral­šta­ba po­dr­ža­li su: Ar­hi­tek­ton­ski fa­kul­tet, Ge­o­graf­ski fa­kul­tet – Katedra za pro­stor­no pla­ni­ra­nje, Udru­že­nje ur­ba­ni­sta Sr­bi­je, Dru­štvo kon­zer­va­to­ra Sr­bi­je, „Do.ko.mo.mo. Sr­bi­ja”, „Evro­pa no­stra Sr­bi­ja”, „No­va plan­ska prak­sa”, „Sfe­ra”, plat­for­ma za di­ja­log i pro­mo­ci­ju ar­hi­tek­tu­re, Udru­že­nje pej­za­žnih ar­hi­te­ka­ta Sr­bi­je, Re­gu­la­tor­ni in­sti­tut za ob­no­vlji­vu ener­gi­ju i ži­vot­nu sre­di­nu (RE­RI) i „Mi­ni­star­stvo pro­sto­ra”. Čla­no­vi rad­ne gru­pe ko­ja je sa­či­ni­la taj do­ku­ment iz­me­đu osta­lih su i ar­hi­tek­te prof. Ivan Ra­ško­vić, prof. dr Je­le­na Iva­no­vić Voj­vo­dić, prof. dr Ta­nja Dam­nja­no­vić Kon­li, Ana Gra­o­vac, dr Iva Ču­kić, Mi­ljan Sa­la­ta, prof. dr Du­šan Naj­da­no­vić, gra­đe­vin­ski in­že­njer, Jo­van Ra­jić, prav­nik, eks­pert za pra­vo ener­ge­ti­ke i ži­vot­ne sre­di­ne, La­na Traj­ko­vić, stu­dent ar­hi­tek­tu­re...