Nebinarni ne postoje od juče

Pobednik ovogodišnje „Evrovizije”, švajcarski muzičar Nemo Metler, prva je nebinarna osoba koja je osvojila prvu nagradu na ovom prestižnom muzičkom takmičenju. Iako je pesma dvadesetčetvorogodišnjeg Nema, koji je na evrovizijsku pozornicu stupio u crveno-roze bundici i mini-suknji pink boje, osvojila najveći broj glasova publike širom Evrope, neuporedivo više pažnje skrenuo je njegov nebirani rodni identitet, jer se pobednik Evrovizije ne deklariše kao muškarac, ali ni kao žena. Bojan Lazić, aktivista organizacije Da se zna, koja je osnovana sa ciljem mapiranja i dokumentovanja protivpravnog postupanja nad LGBT osobama u Srbiji, u šali kaže da nebinarne osobe ne postoje od juče, ali se u javnosti stiče utisak da smo za njih čuli juče – pre svega zahvaljujući pobedniku „Evrovizije”.

„Nebinarne osobe ne identifikuju se ni kao muškarci ni kao žene, tj. ne uklapaju se u binarne rodne identitete. Neke od njih traže upotrebu zamenice u muškom, neki traže da se oslovljavaju u ženskom rodu, a neki insistiraju na engleskoj zamenici „they”. Oni ne žele da se o njima govori u srednjem rodu i koristi zamenica „ono”, jer se ova zamenica u srpskom jeziku koristi za objekte, i decu, pa se oni zbog toga osećaju dehumanizovano i infantilizovano. Nebinarne osobe mogu biti gej, lezbijske i biseksualne orijentacije”, objašnjava naš sagovornik, koji ističe da je veoma teško reći koliko je nebinarnih osoba u opštoj populaciji, iako neke procene govore da ih ima oko jednog procenta.

Lazić naglašava da ne treba stavljati znak jednakosti između binarnih i transrodnih osoba, jer transrodne osobe imaju osećaj da su rođene u pogrešnom telu, što nije slučaj sa nebinarnim osobama. Međutim, ono što je zajedničko ovoj kategoriji osoba jeste činjenica da one ne mogu promeniti podatke o polu u ličnoj karti bez fizičke promene pola – zbog toga aktivisti ove nevladine organizacije traže izmenu Zakona o rodnom identitetu, koji bi omogućio promenu pola u ličnim dokumentima bez hormonske terapije koja prethodi fizičkoj promeni pola.

„Ako bismo rodne identitete zamislili kao liniju na čijem se jednom kraju nalazi žensko, a na drugom kraju muško, nebinarne osobe funkcionišu negde između ta dva kraja, ili sasvim izvan tih kategorija. Nebinarnom spektru pripadaju i osobe koje ne žele rodno da se odrede, kao i sve one koje ne žele da se svrstaju u bilo koju rodnu kategoriju”, ističe LGBT aktivista Matija Stefanović, koji dodaje da je (ne)binarnost stvar rodnog identiteta, odnosno pitanja kako mi sebe doživljavamo, a ne seksualne orijentacije i pitanja koji nas pol privlači.

On podseća da su različite kulture kroz istoriju civilizacije prepoznavale nebinarne osobe, a u njih spadaju i američke domorodačke zajednice koje su razumevale da postoje osobe sa dve duše – muškom i ženskom.

„Nažalost, naša kultura nije gostoljubiva prema seksualnim manjinama, ni prema osobama koje osećaju da su rođene u pogrešnom telu, ali ni prema nebiranim osobama. Paradoks je da su nebinarne osobe diskriminisane i u okviru same LGBT zajednice – gej muškarci se prema nebinarnim osobama ponašaju jednako diskriminatorski kao strejt muškarci prema homoseksualcima”, primećuje naš sagovornik.

S obzirom na to da se nebinarne osobe ne identifikuju ni kao muškarci ni kao žene, sve češće postavlja se i pitanje u kom rodu treba govoriti o njima – muškom, ženskom, srednjem ili u množini. U engleskom jeziku, nebinarni ljudi najčešće koriste zamenicu „they”, dok je u srpskom jeziku to teže.

Stefanović, koji je ujedno i student srpskog jezika i književnosti, navodi da srpski jezik nije toliko nefleksibilan i da prepoznaje rod kao kategoriju, ali da se nebinarne osobe „dovijaju” kako da se izraze, pa veoma često izaberu sebi novo ime koje može biti i muško i žensko, tipa Vanja, ili neko strano ime. Osim toga, mnoge nebinarne osobe menjaju rod u kojem govore o sebi, pa malo pričaju u muškom, malo u ženskom, a u skladu sa tim obraća im se i njihovo okruženje.

Međunarodni dan nebiranih osoba – 14. jul

Kada je spisateljica naučne fantastike Katje van Lun pre tačno deset godina objavila blog u kojem je navela da bi trebalo da postoji međunarodni dan  nebinarnih ljudi i predložila da se on obeležava 14. jula – tačno između Međunarodnog dana žena i Međunarodnog dana muškaraca, taj datum je i zvanično postao Međunarodni dan nebinarnih ljudi. Iste godine nastala je i nebinarna zastava, koju čine četiri pruge, od kojih svaka predstavlja različiti deo rodnog identiteta. Žuta boja simbolizuje one čiji rod postoji izvan binarne podele na muško i žensko, bela predstavlja one koji imaju mnoge, ili sve rodove, ljubičasta boja na zastavi odaje poštu onima koji predstavljaju jedinstvenost i fluidnost nebinarnih osoba, a crna pruga predstavlja one koji nemaju rod.

Pasoši za tri roda

Istraživanje koje je Ipsos prethodne godine sproveo u 30 zemalja sveta, pokazuje  da Švajcarska ima najveći udeo ljudi koji se identifikuju kao transrodne, nebinarne ili rodno fluidne osobe, kojih je šest odsto, na Tajlandu ih je pet odsto, dok je u susednoj Italiji i Nemačkoj oko četiri odsto. U Sjedinjenim Američkim Državama u proseku se 1,2 miliona pripadnika LGBT zajednice identifikuje kao nebinarno, pokazuje istraživanje instituta Vilijams pri Pravnom fakultetu Univerziteta u Los Anđelesu iz 2021. Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva, koja postavlja standarde za mašinski čitljive pasoše, nudi tri opcije roda – ženski, muški ili iks (za nebinarne osobe), a Evropi ove pasoše nude Austrija, Danska, Nemačka, Island, Irska, Malta i Holandija. Kanada, SAD, Meksiko, Kolumbija, Argentina, Pakistan, Indija, Nepal, Australija i Novi Zeland takođe nude opciju „iks” za nosioce pasoša.