Evropa i jačanje desnice

Pred izbore za Evropski parlament (EP) ostvaruje se procena o pregrupisavanju političkih snaga u Evropi u korist desnice uz uverljivu prognozu nastavka trenda koju najsvežije pobede desnice u Portugaliji, Hrvatskoj, S. Makedoniji, upotpunjuju.

Zatvaranjem granica u EU u ranoj fazi pandemije kovida 19, a mimo Šengenskog sporazuma, došla je do izražaja suprematija nacionalnih interesa članica EU u odnosu na vannacionalne norme i standarde. Već je tada označen početak dinamičnog vraćanja desnice u Evropi. Odsustvo konsenzusa oko imigracionih politika EU i rat u Ukrajini su to značajno produbili preko efekata i posledica na političkom, ekonomsko-socijalnom, bezbednosnom planu. Uspon desnice kao posledice već u 2023. to potvrđuje. Nogu je povukao neočekivanom ubedljivom pobedom desničar Gert Vilders u Holandiji. Pobede mađarskog Fidesa, grčke Nove demokratije, konzervativaca u Finskoj, pojedinačno stranaka desnice u Poljskoj i Španiji, ulazak desne stranke u vlast u Švedskoj, te desnog SNS-a u Srbiji, potvrda su nadolazećeg desnog trenda na evropskoj političkoj sceni. U ovoj 2024 godini generalno posmatrajući Evropu, levica je već u defanzivi, što potvrđuje primer važne Nemačke za politička odmeravanja i njene „semafor” leve koalicije sa veoma lošim rejtingom na unutrašnjem planu i velikim probojem desnog ADF, zatim stabilna vlast desnice u Italiji, dominacija desnice na unutrašnjoj sceni Francuske, već ostvarene pobede desnice na izborima u ovoj godini.

Povratak desnice u Evropi i razlozi za to odražavaju se u dva važna pravca: generalno prema jačanju suverenizma i drugo nacionalnih politika. Suverenizam je u prirodi desne političke provinijencije koju generalno karakteriše lojalnost nacionalnim i državotvornim korenima, simbolima i referencama uz njihovo odgovarajuće političko i institucionalno uvažavanje. Kod svih pobedničkih i opozicionih stranaka desnice u Evropi u prošloj i ovoj godini ti elementi suverenizma su vidljivi. Naročito su izraženi u stavu prema imigracionoj politici EU, ali i prema stavu oko rata u Ukrajini i njegovim efektima.

Primeri unutrašnjih političkih scena u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji, Mađarskoj, Slovačkoj, Italiji i dr, na to ukazuju. Posebno je interesantna pojava suverenizma EU prema transatlantskom uticaju SAD i funkciji NATO u tom kontekstu koji naglašeno zagovara francuski predsednik Makron sa idejom o evropskoj (EU) „autonomiji” i bezbednosti. Važan test za suverenističke tendencije u postizbornom EU periodu će biti reforma u vezi sa (nemačkim) zahtevima za uvođenje kvalifikovane većine (spoljna politika, bezbednost, proširenje, itd.). U tom kontekstu pobeda desnice na evropskim izborima bi suverenističke tendencije tematski i akciono svakako osnažila.

Sa jačanjem desnice objektivno jačaju i nacionalni politički programi i politike. Imigracioni pritisak na Evropu iz afroazijskog i mediteranskog prostora sa efektima i posledicama na ekonomsko-socijalnom, kulturološkom i bezbednosnom planu, podiže značaj nacionalnih politika, što se naročito vidi kroz nemogućnost EU da definiše i primeni jedinstvenu politiku u odgovoru na izazove, a kao izraz ideološko-političkog neslaganja desnice i neoliberalne levice, te delovanja nacionalnih politika u nekim zemljama članicama. Rat u Ukrajini je generalno dodatni motiv za povratak nacionalnih politika uključujući i levicu, što trend militarizacije nedvosmisleno potvrđuje. Primeri su Slovačka sa aktuelnim posledicama (atentat na premijera), Albanija, Nemačka gde deluje neobična koalicija krajnje desnice i levice, usaglašena oko nacionalne politike u pitanjima imigracije i rata. Nacionalne politike već dominiraju i na evropskom Kavkazu (Jermenija, Gruzija, Azerbejdžan).

Zbog uticaja na evropska strateško-politička kretanja ne smeju se izostaviti velike sile: SAD i Rusija. U SAD desni republikanci sa kandidatom Trampom, uz sve kontroverze na unutrašnjoj političkoj sceni, već sada prepoznatljivo vode. Njihova pobeda i pristup transatlantskim odnosima može, shodno prethodnom iskustvu, dodatno da podstakne suverenističke i nacionalno-političke tendencije u EU i Evropi u celini. Ubedljiva pobeda predsednika Putina i njegove (desne) stranke u Rusiji već sada, bez obzira na izolacionističku strategiju Zapada, otklanja sve dileme oko budućeg uticaja na političku scenu u Evropi na planu suverenizma i nacionalnih politika (Baltik, Poljska, Rumunija, itd.).

Kada je reč o Srbiji ona je nacionalnu politiku u suverenističkom programskom smislu jasno definisala kroz postizborni pobednički kontinuitet vladajuće stranke.

Diplomata u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista