Vučić: Žrtvama stavljaju žig genocidnog naroda

Istina nije jednostrana i nikada nije ni bila, poručio je predsednik Aleksandar Vučić juče na panel- -diskusiji na temu „Mi govorimo jer oni ne mogu – glasovi koje treba čuti” u sedištu UN u Njujorku, na kojoj su govorili srpske žrtve i svedoci rata u BiH. Vučić je rekao da će usvajanjem nacrta rezolucije o Srebrenici ovim žrtvama biti stavljen žig na čelo kao da su deo genocidnog naroda. Pozvao je sve članice Generalne skupštine UN da ne usvoje nacrt rezolucije o Srebrenici. „Duboko sam dirnut svedočenjima svih Srba koji su došli ovde da svedoče o onome kroz šta su prošli pre 30 godina”, rekao je Vučić na panelu koji je organizovala Stalna misija Srbije pri UN. Naglasio je da istina nije nikad jednostrana i da su žrtve to upravo i potvrdile uoči dana mogućeg usvajanja nacrta rezolucije o genocidu u Srebrenici.

Istakao je da se svako od tih ljudi koji su govorili na panelu osvrnuo na rezoluciju. Rekao je da ti ljudi nisu političari, već obični ljudi i da će se svi oni osećati veoma loše ako bude doneta rezolucija jer su oni svi žrtve. „Srbija nikada nije ćutala, mi nismo ćutali o strašnim događajima u Srebrenici, mi smo hapsili, privodili i izručivali svakoga ko je bio individualno odgovoran za užasne zločine koji su se dogodili u Srebrenici”, istakao je Vučić. Zahvalio je učesnicima panela što su došli da svedoče i istakao da su to Amerikanci srpskog porekla. „Ovo je samo grupa ljudi koja živi u SAD, mi nismo doveli na stotine hiljada ljudi srpskog porekla iz Bosne i Srbije. Samo smo hteli da pokažemo svim državama članicama i predstavnicima njihovih delegacija koje su ovde da istina nije jednostrana i da nikada nije ni bila”, rekao je Vučić.

Predsednik Vučić se zahvalio učesnicima panela što su došli da svedoče i istakao da su to Amerikanci srpskog porekla. „Ovo je samo grupa ljudi koja živi u SAD, mi nismo doveli na stotine hiljada ljudi srpskog porekla iz Bosne i Srbije. Samo smo hteli da pokažemo svim država- ma članicama i predstavnicima njihovih delegacija koje su ovde da istina nije jednostrana i da nikada nije ni bila”, rekao je Vučić.

Postavio je pitanje svima, iako se pravdaju donošenjem amandmana, zašto se donosi rezolucija ako je reč o individualnoj odgovornosti i ko će biti odgovoran za te užase. „Uvek je to rađeno kroz različite presude, za sve te ljude koji su bili optuženi, osuđeni i poslati na izdržavanje zatvorskih kazni. I šta mi onda danas ovde radimo. Šta ćemo sutra da radimo, nema pojedinaca u nacrtu rezolucije”, naglasio je on juče. Još jednom je pozvao članice UN da ne glasaju za rezoluciju o Srebrenici, već da zajedno stvore uslove za i inkluzivnost i dijalog. „Dolazim iz relativno male zemlje, ali iz ponosne nacije koja je u stanju da brani svoj ponos i dostojanstvo”, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je dodao da su, srazmerno govoreći, u Prvom svetskom ratu Srbi bili narod koji je najviše stradao. „Srbija na prvom mestu. Francuska je bila na drugom. Izgubili smo 28 odsto ukupnog stanovništva u Prvom svetskom ratu. Francuska 10,5 odsto prema podacima Pariskog mirovnog sporazuma. Izgubili smo 28 odsto ukupnog stanovništva jer su nas napali Austrijanci i Nemci”, rekao je i dodao da su u Drugom svetskom ratu Srbi bili među 85 odsto stradalih građana tadašnje Jugoslavije. „Mi nismo bili na nacističkoj strani od samog početka rata. A sada, kada je reč o Srebrenici, nismo sakrili da su Srbi tamo počinili strašna zlodela. Dva predsednika Srbije išla su u Srebrenicu. I sam sam to uradio 2015. godine. Otišao sam tamo da sagnem glavu, da položim venac i zamalo da me linčuju. I posle toga nikada nisu našli te ljude koji su me napali”, rekao je Vučić.

Dodao je da je samo nekoliko dana nakon toga pozvao sve bosanske lidere u Beograd kako bi povratili međusobno poverenje i mir. Upitao je i šta će biti ako danas budu doneli ovu rezoluciju. „Imaćete likovanje s jedne strane, a na drugoj strani ćete imati ljutnju, tugu i bes. Dakle, da li je to cilj”, upitao je Vučić i rekao da ne može da ucenjuje druge države kao što neke od zemalja kosponzora to rade. Preneo je da je stalni predstavnik Srbije pri UN želeo da razgovara s Nemcima kao glavnim tvorcima rezolucije o Srebrenici, o samom tekstu rezolucije, jer je želeo da vidi da li nešto zajedno s Nemcima možemo da uradimo. „A znate li kakav odgovor je dobio? Citiram, ’suočićete se s rezolucijom na način na koji vam je mi budemo dali’. Znam, mi smo previše mali, ali verujemo da će evropske vrednosti i demokratske vrednosti uvek značiti da bi svi trebalo da budemo uključeni u proces donošenja tako važnih rezolucija”, izjavio je.

Upitao je, ukoliko se rezolucija usvoji, šta će zemlje koje su je izglasale da urade kada „otvore tu Pandorinu kutiju”. „Hoćete da kažete da nije bio genocid ono što je učinjeno nad sovjetskim narodom tokom Drugog svetskog rata? Da li ćete reći da nije bio genocid to što su ubijeni milioni Srba u Prvom i Drugom svetskom ratu od strane nemačkih nacista, hrvatskih nacista i svih drugih? Šta ćete da kažete za različita pitanja iz celog sveta?”, upitao je Vučić i dodao je da su Srbi oduvek bili slobodarski narod. „Dolazeći iz jednog malog naroda, ponosan sam na činjenicu da smo uvek bili slobodarski narod i da smo uvek plaćali najveću cenu za slobodu naše zemlje i za slobodu našeg naroda. Još jednom vas molim da ponovo razmotrite svoje stavove, svoje pozicije i svoje odluke, zato što to može da ima uticaja na mnoge stvari u budućnosti, ne samo u regionu iz kojeg ja dolazim već na ceo svet”, poručio je Vučić. „Najmanje što mogu da vam kažem jeste da nećemo ćutati, borićemo se za istinu i niko nas neće zaustaviti”, zaključio je Vučić obraćajući se prisutnima.

Panel, čija je tema „Mi govorimo jer oni ne mogu – glasove koje treba čuti” počeo je minutom ćutanja za žrtve rata u BiH. O strahotama rata svedočili su sestre Duška i Svetlana Stanić, Ranko Ristić, Dijana Ivanović, Miroslav Jović i stručnjak za pravo Gregori Tosi. Sestre Stanić su bile zatočene u koncentracionom logoru kada su imale osam i šest godina. „U logoru smo bili 13 meseci, žene, deca i starije osobe. Bili smo gladni i uplašeni. Vojnici su dolazili da nas muče svakog bogovetnog dana. Provocirali su nas. Poređali bi nas za streljanje i tražili od nas da dignemo ruke uvis. Davali su ponudu i majkama s decom da biraju da li da prvo ubiju njih ili decu. Molila sam se i nadala da ćemo da preživimo i da će sve biti kao pre rata. Ali postalo je još gore”, ispričala je Duška Stanić. Dodala je da su vojnici koji su mučili njenog ujaka znali da najpre ugreju ringle na šporetu do usijanja, a da su ga potom terali da bosih nogu stoji na njima.

Svetlana Stanić ispričala je da joj se, iako je imala samo šest godina, u sećanje urezalo kad je iz žbunja, u koje se sakrila, videla kako su vojnici koji su ušli u njeno selo mučili, prebijali i zlostavljali strica. Dodala je da je onda kada je bila sigurna da su vojnici otišli otrčala do kuće da traži pomoć. „Sve što smo imali u detinjstvu u ratu bili su strah, agonija, muka i brojni užasi u koncentracionom logoru, što je veoma uticalo ne samo na moje detinjstvo, već i na život kao odrasle osobe”, rekla je i navela da su srećni što su preživeli, ali ima i onih koji nisu, i da kao majka troje dece nije u stanju da im objasni šta su uradili njihovi roditelji da bi preživeli. Istakla je da smo priznali patnju svih žrtava, naročito dece.

Dijana Ivanović, rođena u Livnu, ispričala je da je tamo pre rata 1991. bilo 5.000 Srba, a da ih danas živi 20. Navela je da su njeni roditelji bili svedoci predratnih dešavanja i da su, plašeći se šta bi moglo da se desi Srbima, znajući šta su preživeli tokom Drugog svetskog rata, poslali svoje četvoro dece u Srbiju, dok oni nisu želeli da napuste kuću. U maju 1991. hrvatski vojnici su njenog oca Veselina Radetu odveli na ispitivanje s kojeg se nije vratio kući. Prvo je bio u zvaničnoj policijskoj stanici sa Srbima, rekla je, a kasnije je bio prebačen u srednju školu „Ivan Goran Kovačić”, namenjenu da bude koncentracioni logor za Srbe, a vodili su ga Hrvati i Bošnjaci. Bio je mučen svakog dana, pet i po meseci, navela je. Uglavnom ga je mučio hrvatski policajac s kojim je pre rata bio prijatelj. Istakla je da se istorija iz Drugog svetskog rata ponavljala.

Miroslav Jović, rođen i odrastao u Bosanskom Grahovu, rekao je da će donošenje rezolucije o Srebrenici samo podgrejati strahove da će se duhovi iz prošlosti ponovo probuditi, kao i da miran život u ovom regionu više neće biti moguć. „Mi Srbi iz Bosanskog Grahova bili smo proterani i isterani iz naših kuća. Otišli smo u izgnanstvo. Stanovništvo Bosanskog Grahova danas je palo na svega pet odsto u odnosu na vreme pre rata. A 29 godina nakon proterivanja Srba iz njihovih kuća, iz te oblasti, ja tamo odlazim na svakih nekoliko godina i vidim da se znak života ponovo pojavio. I moguća saradnja između komšija koje su različite nacionalnosti na neki način je bila na vidiku do danas. Usvajanjem ove rezolucije samo će se podgrejati strahovi da će se duhovi iz prošlosti ponovo probuditi”, rekao je Jović i dodao da ništa dobro neće izaći iz otvaranja Pandorine kutije ovom rezolucijom. Dodao je da je u poslednjih 25 godina razgovarao sa Srbima koji su preživeli rat i da danas govori i u ime ljudi koji nisu mogli da dođu. Pomenuo je još jedan tragični događaj u kojem je 12-godišnji dečak Slobodan Stojanović mučen i ubijen, a njegova jedina krivica bila je što je Srbin i to što se posle progona s porodicom vratio u svoje selo da uzme svog psa.

Stručnjak za pravo i advokat iz Vašingtona Gregori Tosi izjavio je da Srbi samo traže jednaka prava za sve žrtve rata i da ne vidi način na koji bi rezolucija o Srebrenici mogla da donese išta dobro ako isključuje prava jednog od tri većinska naroda u BiH. Rekao je da je bilo veoma teško pratiti tako snažna svedočenja bosanskih Srba o strahovitim mučenjima. „Oni ne traže ništa više nego jednaka prava za sve žrtve: srpske, bošnjačke, hrvatske. Rezolucija koja se nalazi u UN ne vodi ka tome”, poručio je. 

Ristić: Dvojica iz Al Kaide koja su bila u BiH kasnije su napala Vašington

Svedok zločina u građanskom ratu u BiH Ranko Ristić izjavio je da je više od 3.000 terorista Al Kaide došlo u Bosnu da se bori protiv Srba, ali i protiv Hrvata i da su u tom ratu činili stravične zločine. „Ovde imam fotografiju tri srpska zarobljenika, tri vojnika koji su donosili hranu drugim srpskim vojnicima. Oni su se izgubili i uhvatili su ih ovi ekstremisti. Sva trojica su bila obezglavljena. Zvali su se Blagoje Blagojević, Nenad Petković i Branislav Đurić”, rekao je Ristić i pokazao fotografiju obezglavljenih tela i borca Al Kaide, francuskog državljanina, kako drži glavu Blagoja Blagojevića. Dodao je da je u konačnom napadu bošnjačkih snaga na selo Vozuća 1995. godine za samo nekoliko dana ubijeno 500 Srba. Podsetio je na to da su dvojica pripadnika Al Kaide koja su se borila u Bosni zatim 2001. godine bila deo tima koji je oteo putnički avion i srušio ga u sedište američke vojske u Vašingtonu.

Razgovor sa predsednikom Kube o posledicama usvajanja rezolucije

Predsednik Aleksandar Vučić saopštio je juče da je telefonom razgovarao s predsednikom Republike Kube Migelom Dijazom Kanelom Bermudesom i da ga je informisao o svim mogućim posledicama usvajanja jednostrano nametnute rezolucije o Srebrenici. „Istakao sam da namera ovakve inicijative za svoj cilj nema očuvanje sećanja na žrtve, već ugrožavanje nacionalnih interesa srpskog naroda i targetiranje Srbije kao genocidne države, narušavajući time mir i stabilnost u regionu i stvarajući nove tenzije i podele”, naveo je Vučić. 

Video s porukom „Ponosne Srbija i Srpska”

Uoči današnje sednice GS UN objavljen je video-spot s porukom da Srbi nisu genocidan narod. Video na kojem su trobojka i grbovi Srbije i Srpske nosi poruku: „Mi nismo genocidan narod. Pamtimo. Ponosne Srbija i Srpska”, objavili su na društvenim mrežama i predsednik Srbije i predsednik Republike Srpske.