Oči građana Srpske i Federacije uprte ka UN

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – „Posle rezolucije, javno i otvoreno graditi srpski svet”, naslov je autorskog teksta novinske agencije Republike Srpske Srna koji odražava raspoloženje javnosti entiteta uoči za danas najavljenog glasanja o rezoluciji o Srebrenici.

Rezolucija, koju je podnela Nemačka, a bošnjačke diplomate u tome u tajnosti učestvovale bez odobrenja Predsedništva BiH, danima je prvorazredna politička tema u regionu. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik u pismu upućenom šefu Delegacije EU u BiH Johanu Satleru je naveo da ako EU podržava antidejtonsko delovanje bošnjačkog kadra, onda i srpski narod „zadržava pravo na svoje aktivnosti jer ne može da ostane usamljen u poštovanju međunarodnog prava”.

Najavljeno je da će Vlada RS danas održati sednicu u Srebrenici, a Dodik je rekao da će sa te sednice „federalnoj strani biti predložen miran razlaz”. Uoči očekivanog izjašnjavanja o rezoluciji, oči javnosti s obe strane entitetske linije usmerene su ka Ist Riveru. S tim da žitelji Srpske polažu nade u diplomatske aktivnosti srpskog predsednika Aleksandra Vučića, dok su građani Federacije BiH u nešto komotnijoj poziciji, jer igraju u političkom timu velikih zapadnih sila koje su predlagači ili sponzori ovog kontroverznog dokumenta.

S druge strane, kod građana Srpske provejava nada da će, bez obzira na ishod glasanja, brojčano gledajući, veći deo sveta biti protiv zapadne namere za moralnu diskvalifikaciju Srba. U Federaciji veruju da će im usvajanje takvog dokumenta dobro doći kao municija za nove političke utakmice osporavanja legitimiteta jednog od dva entiteta s obzirom na izbledeli oreol žrtve koji je minulih decenija Sarajevu bio krunski politički argument u tim delatnostima.

Analizom efekata rezolucije bavio se i američki Institut Hadson, ocenivši da bi njeno eventualno usvajanje u Generalnoj skupštini UN moglo da podstakne Srpsku da proglasi nezavisnost, ali bi moglo i da izazove nove nestabilnosti u drugim delovima Balkana, prenose banjalučki mediji.

Na tom tragu je i Dodikovo upozorenje da je „BiH došla do svog kraja” i pojašnjenje da su je „do kraja doveli oni koji su se u nju kleli”. „Ostalo je samo da svi učinimo napor da budemo dobre komšije i da se raziđemo u miru”, naveo je Dodik na mreži „Iks”. Istakao je da će rezolucija koju su na silu i silom, kršeći Ustav, izgurali Bošnjaci preko svojih mentora, „trajno razgraničiti Republiku Srpsku i FBiH”.

Predsednik Skupštine RS Nenad Stevandić istakao je da će uvodnu reč o rezoluciji o Srebrenici držati Nemačka, zemlja koja je masakrirala Srbe i mnoge druge u dva svetska rata.

„Ta zemlja je izvršila Holokaust, imala koncentracione logore i gasne komore, sponzorisala ustaški i slične nacističke pokrete koji su uništavali cele narode. Sad su sponzori Bošnjacima”, naveo je Stevandić. Predsednik Skupštine Republičke organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Branimir Kojić primetio je da, ako se želi pogledati istini u oči, mora se jasno reći da su u Srebrenici i Podrinju masovno stradali i Srbi, koji su bili prve žrtve.

Poslanik SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Milorad Kojić izjavio je da je neprocesuiranje zločina nad Srbima dovelo do situacije da se priča o rezoluciji u Srebrenici, a da se ne želi pomenuti 3.260 ubijenih Srba na tom području od 1992. do 1995. godine.