Pripreme za prenos vlasti u SAD

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 2. novembra – U verskim hramovima i po kućama, Amerikanci danas imaju specijalnu molbu Svevišnjem: da pomogne njihovom favoritu da pobedi na predsedničkim izborima. Jedni ga preklinju da podupre demokratu Baraka Obamu (47), drugi – da pomogne republikancu Džonu Mekejnu (72) kome se u anketama „ne piše dobro”.

Pojedini duhovni pastiri ne kriju političku sklonost pa pozivaju stado na neprestane molitve da im se usliše izborne želje. Naročito su u tome predani mekejnovci, sluteći da njihov favorit do pobede može da dođe„samo uz Božju pomoć”.

Metodistički sveštenik Adam Hamilton, iz Kanzasa, izjavio je agenciji AP da se treba moliti za budućeg predsednika kojiće bitiizabran prekosutra, 4. novembra. Ovaj autor knjige „Videti sivo u crno-belom svetu: Misli o religiji, moralu i politici”, ima u vidu iskušenja koja budućem šefu države predstavljaju, uz ostalo, i finansijska kriza i loš međunarodni rejting Vašingtona, pa apeluje da se „svi molimo” za čoveka koji je u tako teškoj situaciji poželeo da stane na čelo Bele kuće…

Dok se traži intervencija neba, na zemlji su uveliko u toku pripreme za prenos vlasti. Jer, predstoji verovatno najdelikatnija tranzicija u novijoj istoriji Amerike – sugerišu hroničari.

„Njujork tajmsovi” eksperti sugerišu da bi prenos vlasti s Džordža Buša mlađeg (62) na Obamu ili Mekejna mogao da bude „najizazovniji u poslednjih 75 godina” (u vreme velike depresije), čak više, dakle, nego kad je 1974. Ričard Nikson morao da podnese ostavku zbog „afere Votergejt” i pri kraju vijetnamskog rata. Zapravo, budući šef Bele kuće moraće da se nosi sa iskušenjima koje odavno nije imao neki lider supersile – finansijski lom s kojim se rvao Franklin Ruzvelt (preuzimajući dužnost 1933), dva najveća rata današnjice (Irak i Avganistan), padom i domaćeg poverenja u sopstvenu vlast i američkog prestiža u svetu, kao i sa originalnostima sopstvenih biografija (Obama kao prvi crnac ili Mekejn kao najstariji u prvom mandatu čelnik SAD).

U takvim okolnostima – uz činjenicu da se vlast prvi put prenosi posle terorističkih atentata 11. septembra 2001. kada je ovde proglašen i „globalni rat protiv terorizma” –proradio je vanredni tranzicioni mehanizam. Punom parom rade timovi i Bele kuće i pojedinih ministarstava i štabovi oba predsednička kandidata.

Za 77 dana, od preksutrašnjih izbora do 20. januara 2009. kada će na dužnost stupiti novi lider, treba da se u vrlo nenormalnim okolnostima priredi – normalan prenos vlasti. Kritikovan zbog krizne zaostavštine, Buš ipak dobija priznanja što je odredio 14-člani Tranzicioni savet, na čijem čelu je šef osoblja Bele kuće Džošua Bolten (54), koji obećava da će timu dolazećeg predsednika pomoći „više nego bilo ko ranije”, uz ostalo i da ima pristup, već prvog dana posle izbora, najstrože poverljivim informacijama.

Tranzicione pripreme Obame, koji ima anketnu prednost od 6-7 procenata, opsežnije su, tvrde neposredno upućeni, od Mekejnovih projekata. Zajedničko im je samo nekoliko stvari, proizlazi iz mnoštva analiza. 1. da obojica nameravaju da hitno postave novog ministra finansija i nadležnog za bezbednosna pitanja, kako bi što pre pokušali da „smire” potrese na Volstritu i preduprede „teroristički šok” kakav je doživeo Buš; 2. iskazali su pri tom želju, koja ne izgleda ostvariva zbog mudrosti predloženog, da finansijski „car” postane Voren Bafet, milijarder koji profitira i u tekućem košmaru; 3. kažu i da su spremni da prevaziđu „jednopartijnost” i u tim uključe pojedince iz rivalske stranke; 4. nagovestili su i da bi, bar neko vreme, kao šefa Pentagona zadržali sadašnjeg ministra odbrane Roberta Gejtsa.

Obamin tranzicioni tim predvodi Džon Podesta (59) koji je bio šef (1998-2001) kabineta ondašnjeg predsednika Bila Klintona a sada predsednik Centra za američki progres i gostujući profesor prestižnog Univerziteta Džordžtaun. Na čelu Mekejnove takve ekipe je Džon Liman (66), bivši civilni šef mornarice (pre četvrt veka, u mandatu Ronalda Regana) koji je bio i član Komisije za ispitivanje okolnosti terorističkih udara (otetim putničkim avionima, pre više od sedam godina) na Njujork i Vašington.

Iz ovakvih pojedinosti i „dosoljavanja”, obe strane se trude da dokažu kako ni Obama ni Mekejn ne bi stupili u svoj prvi predsednički mandat, već da bi predstavljali „treće mandate” Klintona i još aktuelnog Buša mlađeg. Obama je, međutim, prosto „slistio” klintonijance u stranačkom duelu s Hilari Klinton, a Mekejn podseća da „nije Buš”. Obojica, naravno, ne prebegavaju „surovu realnost” da ozbiljna država teži kontinuitetu, kao da je i jednom i drugom potrebna podrška svih unutarstranačkih struja…

Najverovatnije je da će izborni pobednik kombinovati „sve što je neophodno” za ostvarenje proklamacija o „unapređivanju jedinstva” i stranke i nacije. A, doza te poželjnosti će mnogo manje zavisiti od spoljnih ”proroka”,a znatno više od dogovora „insajdera” o – raspodeli „plena”.

M. Pantelić

-----------------------------------------------------------

Ko bi na koju funkciju

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 2. novembra – Američki izbori postali su poligon nadmetanja svakojakih „eksperata”, poput onih koji „najbolje znaju” u kakvom bi sastavu trebalo da nastupi nacionalni fudbalski tim. Mahom u stilu – „šta je babi milo, to joj se i snilo”.

U „predviđanju budućnosti” mestimično se primenjuje i princip „što gore, to bolje”. U skladu sa izrekom „ukoliko stvarnost odudara od činjenica, utoliko gore po činjenice” a „bolje za moju računicu”…

(/slika2)Ovdašnji pomni istraživači priznaju da još ne mogu da dokuče sve tajne lavirinta kadrovske politike. Usuđuju se samo da „tipuju”.

Novinari lista „Politiko” i televizije Ej-Bi-Si, kao i neki drugi mediji, posle prikupljenih mišljenja „insajdera”, navode da su glavni kandidati za eventualnog ministra spoljnih poslova SAD: masačusetski senator i predsednički kandidat demokrata na prošlim izborima Džon Keri, guverner Nju Meksika Bil Ričardson, pa čak i republikanski senator Ričard Lugar. „Njujork tajms” se uzdržava od takvog predskazanja. Agencija Rojters proširuje pomenutu listu na bivšeg Klintonovog balkanskog izaslanika Ričarda Holbruka, republikanskog senatora Čaka Hejgela i demokratskog veterana Sema Nana.

Kao šefovi diplomatije eventualnog Mekejnovog kabineta pominju se sadašnji predsednik Svetske banke Robert Zelik, demokratski (a formalno nezavisni senator) Džozef Liberman…

U težnji da se predstave kao „objedinitelji preko stranačkih međa”, štabovi oba predsednička kandidata nagoveštavaju i druge „iskorake”. Pominje se, između ostalog, da bi Obama biovoljan da mu ministar za energetiku bude Arnold Švarceneger: filmski „Terminator”, republikanski guverner Kalifornije, a čija je supruga – deo demokratskog klana Kenedijevih…

M. P.

-----------------------------------------------------------

Pejlinova se primila na lažnog Sarkozija

Montreal – Kandidatkinja republikanaca za potpredsednika SAD Sara Pejlin nasela je na šalu jednog kanadskog komičara koji se preko telefona predstavio kao francuski predsednik Nikola Sarkozi pitajući je da li bi pristala da ga povede na lov helikopterom. „To bi bilo jako zabavno, a istovremeno bismo mogli zajedno da radimo. Jednim udarcem ubili bismo dve muve”, rekla je guvernerka Aljaske koja ne krije strast prema lovu, prenele su svetske novinske agencije.

Pres-služba Pejlinove je odmah priznala da je guvernerka nasela na šalu. Tokom razgovora snimljenog za jednu radio-stanicu u Montrealu, republikanska kandidatkinja traži od lažnog Sarkozija da „poljubi” svoju suprugu Karlu Bruni, navodeći da je „dao puno elana svojoj zemlji sa tako lepom porodicom”.

Lažni Sarkozi je pak Pejlinovoj rekao da sa svojim savetnikom Džonijem Holidejem, poznatim francuskim pevačem, pomno prati njenu kampanju i ubeđivao je da će i ona uskoro biti predsednik SAD. „Možda za osam godina”, odgovorila mu je Pejlinova uz smeh.

Tanjug

-----------------------------------------------------------

Putovali 15.000 kilometara da bi glasali

Njujork – Jedan američki bračni par prevalio je put dug 15.000 kilometara, od Indije do SAD, samo da bi mogao da glasa na predsedničkim izborima 4. novembra, javile su agencije.

Suzan Skot-Ker i njen suprug od letos rade u Indiji i podneli su zahtev da glasaju u inostranstvu, ali kad im glasački listići nisu stigli nedelju dana pre izbora, napravili su alternativni plan.

Kupili su avionske karte i iz Bangalora, gde su zaposleni, odleteli preko Nju Delhija i Čikaga u Njujork gde su upisani u birački spisak.

Suzan Skot-Ker je „Njujork tajmsu” rekla da smatra da je važno da izađu na izbore jer je svaki glas bitan.

Žena rođena na Novom Zelandu i njen suprug rođen u Maroku tek pre godinu dana su postali američki državljani.

Beta