Sa­la­jač­ki do­ru­čak na dan Let­njeg Svetog Ni­ko­le

No­vi Sad – Mo­žeš bi­ti „sta­ri No­vo­sa­đa­nin” ko­li­ko ho­ćeš, ali si „pra­vi Sa­laj­ča­nin”, sa­mo ako su ti i ma­ma i ta­ta sa Sa­laj­ke, ka­žu u tom kra­ju No­vog Sa­da, jed­nom od naj­sta­ri­jih, ko­ji još u se­bi no­si duh pr­o­šlih vre­me­na i gde su se za­dr­ža­li na­rod­ni obi­ča­ji kao što su ja­nu­ar­sko „vi­ja­nje Bo­ži­ća” na ko­nji­ma ili „Sa­la­jač­ki do­ru­čak” oko fe­bru­ar­ske sla­ve Sve­ta Tri je­rar­ha. Ali no­va vre­me­na do­no­se i no­ve stva­ri, pa je slav­ski fe­bru­ar po­stao maj, a „Sa­la­jač­ki do­ru­čak”, pri­re­đen 22. ma­ja.

De­ca u na­rod­nim no­šnja­ma do­če­ka­la su sa po­ga­čom i so­lju gra­do­na­čel­ni­ka Mi­la­na Đu­ri­ća i pr­of. dr Ve­snu Tur­ku­lov, ko­ji su i kan­di­da­ti SNS-a i part­ne­ra na lo­kal­nim iz­bo­ri­ma 2. ju­na. Ne­što pre glav­nih zva­ni­ca, na skup su sti­gli pred­sed­ni­ca po­kra­jin­ske vla­de Ma­ja Goj­ko­vić, na­rod­na po­sla­ni­ca Bi­lja­na Pan­tić Pi­lja i dru­gi. Za to vre­me, na dru­gom kra­ju gra­da, sed­ni­cu po­kra­jin­ske vla­de vo­dio je njen pot­pred­sed­nik Vla­di­mir Ga­lić i na njoj je od­lu­če­no, iz­me­đu osta­log, da se 50 mi­li­o­na di­na­ra iz­dvo­ji za odr­ža­va­nje sa­o­bra­ćaj­ni­ca na te­ri­to­ri­ji No­vog Sa­da.

Ma­ni­fe­sta­ci­ju je orga­ni­zo­va­lo Udru­že­nje „Srp­ska Ati­na”. Svi­ra­li su tam­bu­ra­ši, a go­sti su po­slu­že­ni pi­ćem i za­ku­skom. Pred­stav­nik tog udru­že­nja Mi­loš Asur­džić ka­zao je za naš list da je ma­ni­fe­sta­ci­ju po­dr­žao grad No­vi Sad – Grad­ska upra­va za kul­tu­ru, ali ni­je ot­krio ko­li­ko je za nju do­bi­je­no iz bu­dže­ta. „Za­što je to va­žno”, pi­ta i do­da­je da su na „Do­ru­čak” uvek po­zi­va­ni grad­ski i po­kra­jin­ski funk­ci­o­ne­ri. A gra­đa­ni su po­zva­ni, do­da­je, oba­ve­šte­njem oka­če­nim is­pred Mesne zajednice.

Ka­sni­je je Grad­ska ku­ća ob­ja­vi­la da je gra­do­na­čel­nik Mi­lan Đu­rić pri­su­stvo­vao, za­jed­no sa pred­sed­ni­com Po­kra­jin­ske vla­de Ma­jom Goj­ko­vić i sa­rad­ni­ci­ma, tra­di­ci­o­nal­noj ma­ni­fe­sta­ci­ji „Sa­la­jač­ki do­ru­čak” na te­re­nu RK „Sla­vi­ja”. Ka­ko na­vo­de, cilj ma­ni­fe­sta­ci­je je negovanje tra­di­ci­je i oču­va­nje kul­tur­nog na­sle­đa Sa­laj­ke, upo­zna­va­nje mla­đih na­ra­šta­ja sa obi­ča­ji­ma i ži­vo­tom sta­re Sa­laj­ke kr­oz vre­me.

„Na dan Let­njeg Sv. Ni­ko­le, že­lim vam dra­gi Sa­laj­ča­ni do­bru sre­ću i zdra­vlje i da vam u zna­ku cr­ve­nog slo­va u ka­len­da­ru bu­de sve rod­no i pr­o­spe­ri­tet­no. Da na­sta­vi­mo da se sa­sta­je­mo i če­šće po­se­ću­je­mo, da na­sta­ve i ’Kul­tur­na Sa­laj­ka’ i ’Sa­la­jač­ki do­ru­čak’ da ži­ve i oku­plja­ju sve ve­ći br­oj Sa­laj­ča­na i po­se­ti­la­ca No­vog Sa­da”, re­kao je Đu­rić.

Bra­ni­slav Pa­vli­ca Bu­nja, pi­sac knji­ge „Oj, Sa­laj­ko, ni ti ni­si ma­la”, ži­veo je u tom kra­ju, pri­ča za naš list, 50 go­di­na i tu je vo­dio 35 go­di­na ru­ko­met­ni klub, a da­nas je na adre­si u Ko­vi­lju. On ka­že da je Let­nji Sve­ti Ni­ko­la ne­ka­da bi­la sa­la­jač­ka sla­va ko­ja se sad po­no­vo obe­le­ža­va ovom ma­ni­fe­sta­ci­jom.

„Ina­če je ’Sa­la­jač­ki do­ru­čak’ bio uvek za Tri je­rar­ha u fe­bru­a­ru, sla­vu Al­ma­ške cr­kve u pa­ro­hi­ji Sa­laj­ke i Pod­ba­re. Po­što je kraj bio pa­or­ski, vla­di­ka je do­la­zio na tu sla­vu u Al­ma­šku cr­kvu, oku­pljao sta­re­ši­ne ku­ća i sa nji­ma se do­go­va­rao šta će se se­ja­ti, šta će bi­ti za na­red­nu že­tvu. Na­še ge­ne­ra­ci­je su tra­di­ci­ju oku­plja­nja na­sta­vi­le ta­ko što su pra­vi­le ’Sa­la­jač­ko ve­če’ i ’Sa­la­jač­ki do­ru­čak’”, pri­ča.

Na ko­vilj­skom Arka­nju na­pi­sao je pe­smu u ko­me po­mi­nje i jed­nog od mo­žda naj­po­zna­ti­jih No­vo­sa­đa­ni­na sa Sa­laj­ke Đor­đa Ba­la­še­vi­ća.

„’Sa­laj­ka spa­va / Sa­laj­ka dre­ma / Sa­mo nam Đo­le no­ve pe­sme spre­ma...’ Ima i da­lje, kad je Đo­le umro. Sa njim sam išao u OŠ ’Vuk Ka­ra­džić’, do še­stog raz­re­da. Bio je naj­bo­lji đak u raz­re­du, pred­vod­nik svi­ma, igrao do­bro fud­bal. Tad ni­je svi­rao gi­ta­ru i pi­sao pe­sme. U sed­mom je pre­šao u ’Ko­sta Trif­ko­vić’, kad se ta ško­la na­pra­vi­la. On­da je po­la đa­ka pre­šlo ta­mo, a i Đo­le je bio me­đu nji­ma. Nje­gov ta­ta je bio pred­sed­nik Kul­tur­no-pr­o­svet­ne za­jed­ni­ce, ta­ko se to on­da zva­lo, i oni su iz­gra­di­li no­vu ško­lu. Hte­li su da sva de­ca pre­đu ta­mo, me­đu­tim, Sa­laj­ča­ni su se po­bu­ni­li. Ipak je ova na­ša sta­ra ško­la”, ka­že.