Sveti Kirilo i Metodije ‒ Dan slovenske pismenosti i kulture

Srpska pravoslavna crkva danas slavi praznik Sveti Kirilo i Metodije, koji vernici često uzimaju i za krsnu slavu. Od 2019. godine u Srbiji se ovaj dan praznikuje i kao Dan slovenske pismenosti i kulture.

Solun

Dva brata Konstantin i Mihail (kako su glasila njihova krštena imena) rođeni su u Solunu i makedonskog su porekla. Njihov otac Lav bio je visoki vizantijski vojni zapovednik. Majka Marija je bila slovenskog porekla. Lav je preminuo kada je Ćirilo imao 14 godina i ministar Teoktistos, koji je bio logotet pošte, postao je njihov staratelj.

Najraniju mladost proveli su u Solunu, u to vreme bio okruženom Slovenima. Metodije je postao upravnik jedne arhontije u istočnoj Makedoniji, a Ćirilo, koji je odrastao na carskom dvoru, nakon završenih filozofskih i teoloških studija, bio je postavljen za bibliotekara Aja Sofije u Carigradu i učitelja filozofije na carigradskoj visokoj školi. Godine 851. postao je član vizantijskog poslanstva arapskom kalifu u Samari da bi sa arapskim teolozima raspravljao o principu Svete Trojice i da bi poboljšao odnose između abasidskog kalifata i Vizantije.

Misije kod Slovena

U doba političkih i crkvenih trzavica, 856. Metodije se povukao u manastir na planinu Uldag, zvanu mizijski Olimp u Maloj Aziji. Malo kasnije je za njim došao i Ćirilo.

Po nalogu vizantijskog cara Mihaila Trećeg i Patrijarha Konstantinopolja Fotija, 860. braća su otišla kao misionari među tursko-tatarske Hazare u južnoj Rusiji da bi sprečili širenje judaizma. Ova misionarska misija je bila neuspešna, ali dve godine kasnije angažovani su za novu misiju kod Slovena. Poslanstvo moravskog kneza Rastislava zatražilo je od cara Mihaila episkopa i sveštenike koji će propovedati na staroslovenskom jeziku hrišćansku veru.

Na sajtu SPC stoji:

‒ Car Mihailo se posavetova sa patrijarhom i celim sveštenim saborom, pa pozva na sabor blaženog Konstantina. Tu mu car saopšti želju Slovena i reče: Filosofe, ja znam da si ti slabunjav, ali je neophodno da ti ideš tamo, pošto niko ne može taj posao svršiti bolje od tebe. - Filosof odgovori: Iako sam telom bolešljiv i bolestan, ipak ću s radošću poći tamo, ako oni samo imaju pismena u svom jeziku. - Car na to reče: Ded moj i otac moj i mnogi drugi tražili su, ali ih nisu našli; kako ih onda ja mogu naći? - Filosof upita: U tom slučaju, kako ću im propovedati? To je isto kao besedu zapisivati po vodi. Osim toga, ako me Sloveni rđavo shvate, mogu me još proglasiti za jeretika. - Na to car zajedno sa svojim ujakom Vardom ovako reče filosofu: Ako zaželiš, Bog će ti dati što išteš, jer On daje svima koji s verom ištu od Njega i otvara onima koji kucaju.

Izišavši od cara, Konstantin ispriča sve bratu svome Metodiju i nekim učenicima svojim. Po svome običaju Konstantin pre svega poče od molitve, pa onda naloži na sebe četrdesetodnevni post. Za kratko vreme Bog koji čuje molitve slugu svojih, ispuni ono za što je Konstantin molio. Pomognut blagodaću Svetoga Duha, Konstantin izmisli slovensku azbuku koja ima trideset i osam slova. Zatim pristupi prevođenju grčkih sveštenih knjiga na slovenski jezik. U tome mu pomagaše blaženi Metodije i učenici. Prevođenje sveštenih knjiga bi početo sa svetim Evanđeljem po Jovanu. Iskoni bje Slovo, i Slovo bje k Bogu, i Bog bje Slovo, behu prve reči prevedene na slovenski jezik. Svoj prevod sveta braća podnesoše na rasmotrenje caru, patrijarhu i celom duhovnom saboru. Svi se oni tome obradovaše i proslaviše Boga za ukazanu milost.

Otpor, učenici i Ćirilova smrt

Uspeh njihove misije, mnogobrojni učenici i narodne simpatije izazvali su reakciju protivnika i počela je borba protiv slovenskih misionara, a glavni argument bila je tzv. trojezična teorija prema kojoj postoje samo tri sveta jezika na kojima se mogu vršiti verski obredi: hebrejski, grčki i latinski.

Nakon trogodišnjeg boravka u Moravskoj, braća su pošla na put kako bi episkop zamonašio Metodija i nove slovenske sveštenike. Došavši u Panoniju, neko vreme su se zadržali na dvoru kneza Kocelja kako bi ga upoznali sa svojim radom na slovenskom prevodu crkvenih knjizi. Stekavši i tu mnogo učenika, pošli su u Veneciju, a odatle u Rim, gde se Ćirilo razboleo i ubrzo umro. Sahranjen je u crkvi Svetog Klimenta. Njegove mošti se nalaze u betonskom sarkofagu u kripti crkve i mesto su hodočašća mnogih Slovena.

Metodijeva borba

Čim je Metodije došao u Panoniju, latinski sveštenici su ga napali kao jeretika, a kada je stigao u Moravsku, lokalni biskupi su ga pozvali na svoj sinod, osudili ga i bacili u tamnicu, gde je ostao dve i po godine. Na papin nalog, 873. pušten iz tamnice, ali je slovenska liturgija zabranjena. Kako je Metodije ipak nastavio svoju delatnost, protiv njega je podignuta optužnica u Rimu i 879. je pozvan pred papu da se opravda. Papa Jovan Osmi, nastojeći da ne ošteti rimske pozicije u Moravskoj, potvrdio je slovensko bogosluženje bulom Marljivost tvoja (Industriae tuae) iz 880. godine. Isto je učinio i carigradski patrijarh Fotije 882. godine.

Metodije je u Moravskoj preveo na staroslovenski Bibliju. Nakon njegove smrti, u Moravskoj je zabranjena slovenska liturgija, a knez Svetopluk je prognao njegove učenike. Učenici njegovi, petočislenici, sa Svetim Klimentom kao episkopom na čelu, spustili su se na jug, u Makedoniju, gde su iz Ohrida nastavili posao koji su Đirilo i Metodije započeli na severu.