„Čovek slon" i Ozren Grabarić u BDP-u

Predstava „Čovek slon” prema tekstu Dimitrija Kokanova u režiji Kokana Mladenovića, sa Ozrenom Grabarićem u naslovnoj ulozi bavi se istraživanjem slučajeva odbačenosti i marginalizacije, i na koji način društvo spektakla tretira one koji su drugačiji. Premijera je 25. maja od 19.30 sati na sceni „Olivera i Rade Marković” Beogradskog dramskog pozorišta. Rađena je prema delovima originalnog dramskog teksta Dimitrija Kokanova „Drama slon: Ogled o problemima reprezentacije u pozorištu” i govori o odbacivanju različitih medicinskih stanja od strane „zdravog” društva. Ova scenska priča bazirana je, zapravo, na dokumentarnim podacima i spisima o slučaju Džona Merika koji je rođen sa deformisanim telom i širom sveta poznat kao „Čovek slon”. Scenograf je Marija Kalabić, kostimograf Aleksandra Pecić Mladenović, kompozitor Irena Popović Dragović, za scenske pokrete zadužena je Andreja Kulešević, a za scenski govor Dejan Sredojević.

Delo „Čovek slon”, prema rečima Dimitrija Kokanova, nije biografska priča o Džozefu Meriku, nego o tretmanu drugosti u savremenom društvu, o problemu bolesnih ljudi i problemu ismevanja svega što je drugačije, što nije normatizovano i standardno.

– Ova predstava je i naš svojevrsni odgovor na čuvene eseje Suzan Sontag o bolesti kao metafori u savremenom društvu. Dakle, Merik je ovde reprezentacija medicinskog stanja koje kolektiv i društvo ismevaju, a predstava je i o našoj kolektivnoj odgovornosti kako tretiramo jedni druge, primećuje Kokanov, dok maštoviti Kokan

Mladenović podvlači da ne voli da počne da radi na gotovim materijalima, gotovim tekstovima, već ga više zanimaju teme:

– Doktor Frederik Trevis napisao je studiju slučaja čovek slon, on ga je lečio. To je bio osnovni materijal po kojem je Dejvid Linč snimio film. A mi smo dobili Dimitrijev uzbudljiv i inspirativan tekst koji to stavlja u kontekst našeg vremena, koji ima mnogo aktivizma, detektuje raznolike probleme našeg doba i problem njihove prezentacije u pozorišnom poslu. Baveći se Merikom vidimo da je društvo strašnije i nakaznije od onoga kako ljudi njega doživljavaju. Pored te fizičke raznolikosti, on poseduje mnogo više ljudskih vrednosti od društva koje ga okružuje. U predstavi gledamo putovanje od deformiteta individue do deformiteta ukupne zajednice. Verujem da ćemo kroz to putovanje omogućiti gledaocima sve ono što ja volim u pozorištu:  da ima svoj angažman, lepu emociju i svoju estetiku.

O slučaju „Čoveka slona” postoje romani, biografije, medicinski zapisi, filmovi…

– Rad na predstavi „Čovek slon” bio je inspirativan i uzbudljiv, a film Dejvida Linča, sa Džonom Hartom i Entonijem Hopkinsom, gledao sam davno i ostavio je jak utisak na mene. Kada mi je Kokan Mladenović predložio da to igra u BDP-u, dao mi je zanimljivu eksplikaciju zašto ima smisla tu priču raditi danas. Predstava

govorio je o društvu spektakla, o izlaženju pred ljude, senzacionalizmu, pogotovo danas kada nas mediji pune onim što je šokantno, skandalozno. Na površini su stvari koje privlače našu pažnju da to posmatramo, a ne vidimo suštinu. Ne udubimo se, ne zapitamo se šta je taj čovek ispod svog fizičkog, medicinskog stanja koje ima. Ko je on, zapravo. Kakva dobrota leži u njemu, kakve spoznaje, kakav pogled na svet koji bi bio interesantan drugim ljudima. On ima potrebu da to kaže, samo društvo u kojem živi ne želi da sluša, kaže Ozren Grabarić koji je svojom igrom upravo na sceni BDP-a tokom proteklih sezona potvrdio zavodljivost svog glumačkog izraza.

U komadu mu se, kako kaže, dopala ideja koja tematizuje pozorište, deo tog spektakla koji živimo. Predstava, na izvestan način ispituje i šta je pozicija izvođača, šta je to biti posmatran, izložen, ogoljen pred ljudima, šta znači preneti neku našu unutarnju suštinu mimo naših fizičkih zadatosti. Proces rada bio je divan i moram da ponovim: ovde se osećam kao da sam kod kuće, još od premijere dela „Ružni, prljavi, zli”, kada sam prvi put igrao sa ansamblom BDP-a. 

Igraju i Mirjana Karanović, Jovo Maksić, Jana Milosavljević, Ivan Tomić, Slađana Vlajović, Aleksandar Jovanović, Milan Kolak, Ivana Nikolić, Ivan Zablaćanski i Bojana Stojković. Prve reprize predstave „Čovek slon” su 26, 28, 29, 30. i 31. maja.