Evropa leti ka Kini

Poseta predsednika NR Kine Si Đinpinga Francuskoj, Srbiji i Mađarskoj nesumnjivo je pored tektonskih geopolitičkih promena u svetu ponovo ovaj region stavila u centar svetske pažnje. Svaka od ove tri posete pored konkretnih dogovora i potpisanih sporazuma ima i simbolički karakter. Francuska i Kina ove godine obeležavaju 25 godina uspostavljanja diplomatskih odnosa, u Srbiji je na dan posete predsednika NR Kine tokom NATO agresije bombardovana zgrada njihove ambasade, gde je troje ljudi izgubilo život, a Mađarska i Kina obeležavaju 60 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa.

Ono što je zajednički imenilac kada je u pitanju odnos ove tri evropske zemlje sa NR Kinom jeste potreba i želja da se unapredi ekonomska saradnja i trgovinska razmena, stvaranje čvrstog partnerstva koje je u slučaju Srbije i Mađarske prevazišlo nivo strateškog partnerstva i pretočilo se u partnerstvo za zajedničku budućnost.

Posebno su Srbija i Mađarska i njihovi lideri, Vučić i Orban, u većini zapadnih medija bili izloženi kritici zbog osnaživanja veza sa Kinom. Kada se analiziraju razni tekstovi u kojima je izražena navodna zabrinutost zbog saradnje dva evropska lidera sa komunističkim režimom u Kini jasno je da subjektivno pisanje i stavovi proističu isključivo iz razloga što oni sami nemaju ovakav tretman u saradnji sa Kinom kakav imaju Srbija i Mađarska, a sve zajedno ove napise ministar spoljnih poslova Mađarske Sijarto je nazvao licemernim.

Samo od početka ove godine Kinu su posetili premijer Belgije De Kro, premijer Holandije Rute, nemački kancelar Šolc, koji je predvodio veliku političko-privrednu delegaciju u kojoj su se našla tri ključna federalna ministra, a italijanska premijerka Melonijeva je najavila svoju posetu tokom ove godine.

Evropski lideri imaju razloga za zabrinutost s obzirom na to da je sve izraženija konkurentnost Kine, koja je u oblasti e-mobilitija, zelene tranzicije i veštačke inteligencije preuzela potpuni primat na globalnom tržištu. Evropska unija je kao odgovor usvojila niz zakonskih akata, među kojima je najznačajniji Evropski zakon o kritičnim sirovinama, koji definiše strategiju EU po pitanju nove ekonomske i energetske politike koja treba da parira aktu IRA (Inflation Reduction Act), koji je izglasan dvopartijskom većinom u američkom Kongresu i koji je predvideo sumu od 502 milijarde dolara subvencija i pomoći američkim kompanijama iz oblasti obnovljivih izvora energije, e-mobilitija i generalno implementaciji zelene tranzicije i već etabliranoj poziciji NR Kine, koja trenutno opslužuje 60 odsto ukupne proizvodnje baterija za električne automobile na globalnom nivou.

Od 13 milijardi evra, koliko iznose investicije u proizvodnju litijumskih baterija i električnih automobila u Mađarskoj, 10 milijardi su investicije kineskih kompanija, a Mađarska je pored Nemačke jedina zemlja u kojoj su prisutne tri najveće nemačke kompanije iz oblasti auto-industrije. Srbija ima diversifikovanije kineske investicije od Mađarske u nešto manjem obimu, koje se realizuju u oblasti rudarstva i izgradnje infrastrukture, s tim što je potencijal za nove investicije visok i zavisiće od naše sposobnosti da napravimo uslove za jedan od najjačih ekosistema u oblasti proizvodnje zelene energije, proizvodnje i odlaganja litijumskih baterija i proizvodnje električnih automobila. To je svakako jedna od ključnih tema za buduću saradnju u okviru nekoliko desetina sporazuma koji su potpisani sa kineskim partnerima. S obzirom na to da je najveći svetski proizvođač električnih automobila kineski BYD već prisutan u Mađarskoj, i to u Segedinu, realizacijom sporazuma sa Srbijom može da se očekuje njihovo prisustvo i u Srbiji, ali i dolazak najvećih zapadnih kompanija koje se na globalnom, a posebno na evropskom tržištu, bore sa Kinezima. Ovo apsolutno ne bi, kako zlonamerni i u zemlji i inostranstvu govore, dovelo do snažnijeg vezivanja i zavisnosti od Kine već nasuprot, kao i u Mađarskoj, do jačanja i proširenja portfolija investicijama iz Nemačke, SAD, Južne Koreje i drugih tehnološki naprednih zemalja. Rezultati ovih sporazuma i vizije predsednika Srbije Vučića videće se u srednjem roku i pokazati krucijalni značaj diplomatske veštine i geopolitičkih predviđanja u razvoju ekonomije.

Srbija je zahvaljujući mudrim potezima Vučića obezbedila kontinuirani rast i liderstvo u regionu, ali se ovom vrstom sporazuma i partnerstva otvara prostor za obezbeđivanje uslova za dugoročni napredak koji će u skladu sa potrebama četvrte industrijske revolucije zahtevati strateške poteze i uslove koje diktira nova ekonomija koji će diktirati dodatne resurse, a posebno na polju proizvodnje ogromnih količina električne energije, bez kojih razvoj ne može ni da se zamisli.

Ovde stupa na snagu sav značaj strateškog partnerstva sa Mađarskom, koja je u svojoj zakonskoj regulativi i razvojnoj strategiji definisala potpunu dekarbonizaciju do 2050. godine.

Energetski miks Mađarske je jedan od najoptimalnijih u Evropi sa 46 odsto udela nuklearne energije, 23 odsto gasa, 19 odsto solarne energije i samo sedam odsto energije koja se dobija iz uglja.

Srbija prvi put u istoriji strateški planira unapred nekoliko decenija i u okviru strateške saradnje sa Mađarskom zajednički radi na obezbeđivanju kapaciteta kada su u pitanju skladištenje gasa i nafte i za našu budućnost zajednički projekti i snabdevanje nuklearnom energijom koja će biti ključna u proizvodnji električne energije i samim tim ogromnih potreba kompanija iz oblasti veštačke inteligencije i novih tehnologija generalno.

Kao i u oblasti zelene tranzicije tako i oblasti veštačke inteligencije oklevanje i politička neodlučnost državu može da košta ne novca ili nekog procenta privrednog rasta već budućnosti i opstanka.

Zato ovo pitanje spada u domen vrhunskih državnih prioriteta i nacionalne bezbednosti, a imajući u vidu dosadašnje poteze predsednika i vlade, pravo je vreme da se ogromna podrška građana na svim nivoima pretoči pored bolje sadašnjosti u sigurnu i bezbrižnu budućnost.

U toj budućnosti Srbije ima mesta za sve koji žele dugoročna i iskrena partnerstva bez neopravdane bojazni da Srbija može da postane proksi Kine u ovom regionu kao što uostalom ni Mađarska to nije postala.

Naša politička i strateška budućnost jeste u čvrstom savezništvu sa EU i SAD, ali isto tako je i zemlja čija ekonomija i trgovinska saradnja ne želi da poznaje nikakve granice. Na kraju, zar to nije istinsko poštovanje ekonomskog liberalizma i načela konkurentnosti koje su možda i najveće vrednosti zapadnog sveta.

Predsednik Kongresa srpsko-američkog prijateljstva

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista