Uvek idemo na pobedu

Treći na izbornoj listi „Mi – snaga naroda, prof. dr Branimir Nestorović” na beogradskim izborima Aleksandar Pavić kaže da bi na svim lokalnim izborima gde izlaze 2. juna bili zadovoljni pobedom i mogućnošću da formiraju vlast. U intervju za „Politiku” kaže da se na njihovoj listi nalaze borci koji uvek idu na pobedu, bez obzira na ankete i „realnost”. „Da smo razmišljali ’realno’, nikad ne bismo ni pokušali da se kandidujemo na republičkim izborima 17. decembra prošle godine, na kojima nam praktično niko nije davao nikakve izglede za uspeh. Ali mimo toga šta su naši ciljevi i ambicije, u sadašnjim prilično neregularnim izbornim uslovima i medijskoj blokadi kojoj smo izloženi, uspehom bi se smatralo popravljanje izbornog rezultata od prošle godine, to jest da dobijemo više od 4,7 odsto glasova i afirmišemo se kao već etablirana – iako još nova – politička organizacija”, kaže Aleksandar Pavić.

Kako komentarišete to što je odbijena vaša izborna lista u Novom Sadu?

Naša lista je odbijena najpre zbog greške novosadskog odbora, koji je iz još nedovoljno razjašnjenih razloga dodao 21. kandidata za odbornika na listu i time narušio odnos od 60 odsto muških i 40 procenata ženskih kandidata. Tu nam stvarno niko nije kriv – mada smo odmah otklonili taj nedostatak, što sud, međutim, nije prihvatio. Međutim, znamo da su neke druge liste, s još nepovoljnijim odnosom muških i ženskih kandidata, prihvaćene, kao što znamo i da su za mnoge liste potpisi skupljani na potpuno neregularan način i da su tzv. fantomske liste proglašene na svim lokalima, uključujući i razne liste sa ’mi’ u nazivu, koje nemaju nikakve veze s nama.

Kažete da je fokus vlasti na vašoj izbornoj listi…

Tačno, fokus vlasti je bio najpre na nama. Mislim da je vlastima vrlo stalo do toga da nas nema u izbornoj trci u Novom Sadu, pogotovo zato što se praktično cela opozicija ujedinila protiv njih na jednoj listi, a oni su vrlo posvećeni pravljenju dvopartijskog, dvopolarnog sistema, koji je idealan za manipulaciju i kontrolu političkog života. Uopšte, mi smetamo i vlastima i prozapadnoj opoziciji kao nezavisan faktor, tako da nismo iznenađeni obaranjem liste u Novom Sadu. Samo da dodam da nismo iscrpli sve pravne lekove što se toga tiče, najpre zato što smo očigledno diskriminisani u odnosu na neke druge političke aktere.

Koji je vaš izborni adut?

Naš najveći izborni adut je to što nas sve više glasača percipira kao istinski nezavisan, suverenistički faktor, koji pokazuje meritokratiju i na delu, a ne kao samo još jednu klasičnu političku partiju. Održali smo obećanje da nećemo da pravimo vlast u Beogradu ni s vladajućom ni s prozapadnom koalicijom, što nam je dodatno povećalo kredibilitet. Uz to, jedini smo pola miliona evra namenjenih za troškove izborne kampanje vratili u državni budžet, čime smo pokazali da nismo samo još jedna politička partija koja je ušla u političku arenu najpre da bi uzela što više novca u što kraćem vremenskom periodu.

Da li su u ovoj kampanji nacionalna pitanja jača od komunalnih tema?

Vladajuća koalicija se upravo tako postavlja u kampanji – da su nacionalne teme važnije od lokalnih, komunalnih. Naravno, jedan od razloga za taj pristup je to što im je učinak na lokalu uglavnom skroman, nezadovoljavajući, loš. Međutim, mora se priznati da su, u kontekstu povećanih pritisaka na srpski narod – i u Srbiji (pogotovo na Kosovu i Metohiji) i u Srpskoj i u Crnoj Gori – nacionalna pitanja jednostavno nezaobilazna. Od uspešnosti njihovog rešavanja zavisiće ne samo država u celini, već i životi i egzistencija svakog pojedinca, a samim tim i prilike na lokalu. Ako je država pod napadom, i lokal je pod napadom, kao i svaka kuća i pojedinac. Ne možemo se praviti kao da se to ne dešava.

Gde vidite Srbiju za četiri godine?

Znam gde bih voleo da je vidim: u zajednici s Republikom Srpskom, s tešnjim vezama s Crnom Gorom i punim suverenitetom na KiM, kao članicu ili bar posmatrača u BRIKS-u i ŠOS-u, osnaženu masovnim povratkom Srba iz rasejanja. Kao zemlju koja maksimalno koristi pogodnosti sporazuma o slobodnoj trgovini s Kinom i Evroazijskom ekonomskom unijom, zemlju koju više niko ne može da ucenjuje i uslovljava zbog zarobljenosti na slepom koloseku evrointegracija, koje čekamo kao Godoa. Zemlju koja je vaspostavila kontrolu nad svojim resursima, finansijama i bankarskim sektorom, zemlju u kojoj se zapadni ambasadori ne pitaju ni za šta i ne mešaju se u naš unutrašnji život, zemlju koja se u isto vreme reindustrijalizuje i razvija u ozbiljnu prehrambenu silu, s ponovo oživljenim selom.