Maloletnici koji počine ubistvo mogu dobiti najviše deset godina zatvora

Dvojici tinejdžera osumnjičenim da su nasmrt pretukli Đorđa Mijatovića, brata potpredsednika Vlade Federacije BiH, u nedelju predveče na dečijem igralištu na Voždovcu, ukoliko budu bili optuženi za teško ubistvo, preti maksimalna kazna od deset godina maloletničkog zatvora.

Obojica se za sada sumnjiče za teško ubistvo, ali će istraga pokazati da li će tužilaštvo ostati pri ovoj kvalifikaciji i u nastavku krivičnog postupka.

Maloletnički zatvor je najstrožija mera koju sud izriče starijim maloletnicima koji nisu navršili 18 godina. Kriminalcima uzrasta od 16 do 18 godina može se prethodno izreći čitav niz vaspitnih mera, a kazna maloletničkog zatvora izriče se retko i to samo u izuzetnim slučajevima.

Vaspitne mere koje predviđa zakon su mere upozorenja i usmeravanja, sudski ukor i takozvane posebne obaveze.

Tu se podrazumevaju mere pojačanog nadzora roditelja, usvojioca ili staraoca, u drugoj porodici ili pojačan nadzor organa starateljstva, kao i mogućnost nadzora uz dnevni boravak u ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika.

Kao zavodske mere u slučajevima maloletničkog kriminala, predviđeno je upućivanje u vaspitnu ustanovu, u vaspitno-popravni dom ili u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje.

Zavodske mere izriču se kao poslednje sredstvo i mogu trajati samo onoliko koliko je potrebno da bi se ostvarila vaspitna svrha. Pri izboru, sud posebno uzima u obzir uzrast i zrelost maloletnika, svojstva ličnosti, stepen poremećaja u društvenom ponašanju, težinu dela, pobude iz kojih je krivivčno delo učinio, sredinu i prilike u kojima je živeo, kao i ponašanje posle učinjenog krivičnog dela.

Sud takođe uvažava da li je maloletnik pokušao da spreči teške posledice ili umanji štetu i da li je prema maloletniku ranije bila izrečena krivična ili prekršajna sankcija.

Sudski ukor se izriče ako se iz odnosa maloletnika prema učinjenom krivičnom delu i njegove spremnosti da ubuduće ne čini krivična dela može zaključiti da ga je dovoljno samo prekoriti. Prema zakonu, sud maloletniku može izreći i obavezu da se izvini oštećenom, da u okviru svojih mogućnosti nadoknadi štetu koju je prouzrokovao, da redovno pohađa školu, da se uključi u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja. Predviđene su i obaveze u vidu sportskih aktivnosti, kao i lečenja u slučaju zavisnosti od alkohola ili droge.

Meru pojačanog nadzora roditelja sud izriče ako su roditelji načinili propuste u brizi i nadzoru nad maloletnikom, a u mogućnosti su da to u budućnosti čine na bolji način. Sud tada roditelju nalaže određene dužnosti koje treba da preduzme za vaspitavanje maloletnika, lečenje i otklanjanje štetnih uticaja.

Ako roditelj, usvojilac ili staralac nisu u mogućnosti da nad njim vrše nadzor ili ako se to od njih ne može očekivati, maloletnik može biti smešten i u drugu porodicu koja je voljna da ga primi i koja ima mogućnosti da nad njim obavlja pojačan nadzor.

Ako maloletnika treba izdvojiti iz dotadašnje sredine i obezbediti mu pomoć i stalni nadzor od strane stručnih lica sud mu može izreći meru upućivanja u vaspitnu ustanovu.

Tu ostaje najmanje šest meseci, a najviše dve godine.

Sud će izreći meru upućivanja u vaspitno-popravni dom maloletniku prema kome, pored izdvajanja iz dotadašnje sredine, treba primeniti pojačane mere nadzora i posebne stručne programe vaspitavanja. Za to je presudan raniji život maloletnika, stepen poremećaja ponašanja, težina i priroda učinjenog krivičnog dela kao i da li je prema njemu ranije bila izrečena neka krivična ili prekršajna sankcija. U vaspitno-popravnom domu maloletnik ostaje najmanje šest meseci, a najviše četiri godine.

Maloletniku ometenom u psihofizičkom razvoju ili sa psihičkim poremećajima sud može, umesto mere upućivanja u vaspitnu ustanovu ili vaspitno-popravni dom, izreći meru upućivanja u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje.

Tu maloletnik ostaje koliko god je potrebno, a kada navrši 21 godinu izvršenje mere se nastavlja u ustanovi u kojoj se izvršava mera bezbednosti obaveznog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi.

Starijem maloletniku koji je učinio krivično delo za koje je zakonom propisana kazna zatvora teža od pet godina, može se izreći kazna maloletničkog zatvora ako zbog visokog stepena krivice, prirode i težine krivičnog dela ne bi bilo opravdano izreći vaspitnu meru.

Maloletnički zatvor ne može biti kraći od šest meseci ni duži od pet godina, a izriče se na pune godine i mesece. Za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od 20 godina ili više, ili u slučaju sticaja najmanje dva krivična dela za koja je zaprećeno kaznom zatvora dužom od deset godina, maloletnički zatvor može se izreći u trajanju do deset godina.

Kada odmerava kaznu starijem maloletniku sud posebno ima u vidu stepen zrelosti i vreme koje je potrebno za njegovo vaspitavanje. Maloletnik kome je izrečena ovakva kazna može biti uslovno otpušten ako je izdržao trećinu izrečene kazne, ali ne pre nego što je proteklo šest meseci, ako se može opravdano očekivati da na slobodi neće ponovo činiti krivična dela.

Podaci o izrečenim vaspitnim merama mogu se dati samo sudu, javnom tužilaštvu i organu starateljstva.