Najdražu sliku još nisam naslikala

Pančevo – „Dok slikam, smišljam pesmu, dok pišem pesmu dolaze mi slike, a kad od gline vajam svoje pretke, onda mi idu i pesme i slike. To je velika radost stvaranja, to me ispunjava i danas. Mnogo crtam, pa se vraćam bojama, na moje guske i običaje, i nikada ih se ne zasitim”, priča Desanka Petrov Morar, dok posmatra nanizanih 39 ulja na platnu, nekoliko crteža, među kojima i osam skulptura u terakoti – 60 godina stvaralaštva sabranih postavkom u Narodnom muzeju Pančevo. Autori izložbe Dimitrije Jovanov i Damir Prašnikar, napominju da objedinjavanjem plodova višedecenijskog rada, ovaj retrospektivni izbor, sabira sećanja i nematerijalne kvalitete, tanane i teško uhvatljive, ovde veoma prisutne vrednosti.

„Pred nama je proživljeno stvaralaštvo, nesputano, kojim su osvetljena i sačuvana kolektivna sećanja, mitovi, obredi, odnosno transvremenska slika sela i života, lično doživljena i preoblikovana. Svaka priča ili narativna epizoda, ne samo kao potka i siže, izraz je jedne likovne perspektive i saživljavanja u vizuelnom saopštenju predstave kao doživljaja. Iskrenost doživljaja i nepretencioznost izraza karakterišu njen rad u celini. Slike Dese Petrov Morar nastaju iz potrebe da se proživljena vizija likovno uobliči i saopšti”, ocenjuje kustos istoričar umetnosti Dimitrije Jovanov.

Za Morarovu je sve počelo od detinjeg pogleda na ikone u staroj crkvi u Čenti, kasnije do detalja beleži narodne običaje rodnog Sefkerina i prevodi ih na svoj likovni jezik, grozničavo, „bojeći se da će sve to da nestane iz našeg života”, kako kaže za „Politiku” umetnica naive, čiji radovi uživaju svetsku slavu, a kritika ceni da je upravo živeći izvan centara naive stvorila jedinstven izraz i ikonografiju – praznične litije, nošenje krsta, dodolska prizivanja kiše, seoski šorovi s jatima gusaka i razigranom decom, venčanja i krštenja, enterijeri s porodičnom ikonom, koji su primili nešto od duše ljudi što u njima žive... Sve to, osim na likovnim radovima, oživelo je i u tri knjige poezije.

Prvi put, Desanka je izlagala 1964. godine sa uzdinskim slikarima, kada njen talenat zapaža Oto Bihalji Merin, književnik, publicista, istoričar umetnosti i likovni kritičar, pa joj upućuje poziv u prestonicu, gde slede učenje, nastupi, izložbe... Desa je videla sveta, ali je i svet video Desine slike. Zbraja, tako, bezmalo 70 samostalnih nastupa diljem Srbije, do muzeja, galerija, biblioteka Evrope, pa lista grupnih izložbi narasta do impozantnih tri stotine na svih pet kontinenata. Njeni radovi su i u domaćim i svetskim privatnim kolekcijama, njeno ime u desetinama monografija, knjiga i publikacija, a umetnica ističe da je posebno ponosna što su i u čitankama. Od pandemije kovida 19 senke ulaze na njen crtež, iskazane tušem i olovkom. „Žuljaju” je, muče i crne tačke, ekologija, a teme pomera i na migracije i izbeglištvo. Iako je uradila više od 3.000 slika, najdražu kaže, još nije.

Dve samostalne izložbe posvetila je Mihajlu Pupinu i čitavu zbirku poezije, a ime velikana nosi i Specijalna nagrada, koju je Morarova dobila prošle godine za umetničku kreaciju. Ovenčana je i Novembarskom nagradom, najvišim priznanjem grada Pančeva. Bijenale naivne i marginalne umetnosti u Jagodini dodelilo joj priznanje za ukupan umetnički rad, Limasol i Njujork dali su joj povelje i zahvalnice, a Ujedinjene nacije priznanje za humanitarni i rad sa najmlađima. Desanka Petrov Morar je članica Muzeja naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine i Galerije naivne umetnosti u opštini Kovačica, od koje je 2021. godine primila Nagradu za životno delo.