Mandelina JAR na istorijskom ispitu

Svaki Južnoafrikanac s mesečnim primanjima manjim od 30 evra ima od vremena korone pravo na državnu pomoć u visini od 18 evra, zvanično obećanu do početka 2025. Na drugom kraju životne arene zemlje Rta dobre nade petorica najbogatijih Južnoafrikanaca (bez Ilona Maska) zbirno poseduju imetak od 26 milijardi američkih dolara. Između ove dve egzistencijalne krajnosti gotovo bez globalnog premca, u državi sa 62 miliona ljudi, skoro polovina stanovništva živi ispod granice siromaštva koju su propisale UN, nezaposlenost među mladima (15–34 godine) dostiže 45 odsto, dok 33 odsto odraslih nema posao. S takvim ekstremima, kakva je politička budućnost JAR, zemlje članice BRIKS-a, potpisnice haške optužnice protiv Izraela, koja istovremeno slovi za vodeću ekonomiju Afrike i jednog od najuticajnijih aktera „globalnog juga”? Pitanje deluje opravdano, ako se uzme da 85 odsto Južnoafrikanaca upitanih u nedavnoj anketi „Afrobarometra” smatra da „zemlja ide u pogrešnom smeru” (2011. tako je mislilo 46 odsto anketiranih).

Odgovor će biti jasniji nakon današnje odluke 28 miliona južnoafričkih birača na sedmim parlamentarnim izborima od ukidanja belog aparthejda i dolaska na vlast Afričkog nacionalnog kongresa (ANK) legendarnog Nelsona Mandele 1994. Pre 30 godina ANK je na prvim demokratskim izborima u JAR osvojio 66 odsto glasova, dok je izlaznost birača dostigla oko 88 odsto. Ovog puta, ANK državnog predsednika Sirila Ramapoze (nekadašnjeg Mandelinog miljenika), ni izbliza nije siguran da će osvojiti 50 odsto glasova, dok brojna ispitivanja javnog mnjenja upozoravaju na političku apatiju među Južnoafrikancima. Pritom je 42 odsto registrovanih birača u JAR mlađe od 40 godina. Drugim rečima, blizu polovine južnoafričkih birača nisu iskusili decenije institucionalizovane rasne segregacije, niti se sećaju surove vojno-političke borbe protiv režima belog aparthejda.

Koliko je Mandelin san o Južnoafričkoj Republici kao „naciji duginih boja”, sa 12 zvaničnih jezika i obećanjem rešenog stambenog pitanja, radnog mesta i snabdevanja strujom i vodom za sve, danas ostvaren? I da li su obećanja Nelsona Mandele i ondašnjeg ANK danas prijemčiva politička platforma za izgradnju zajedničke budućnosti nacije jednih od najvećih socijalnih razlika na svetu?

Prema ovoj dilemi određivale su se političke partije JAR – 71 stranka koja je istakla više od 14.000 kandidata za regionalne skupštine i nacionalni parlament (400 mesta). Četiri među njima smatraju se glavnim takmacima na današnjim izborima: vladajući ANK, glavna opoziciona stranka Demokratska alijansa, probiznis orijentisana (u koaliciji „Multistranačka povelja” s devet manjih partija), i uz njih radikalno levi Borci za ekonomske slobode (EFF), i novoosnovana Koplje nacije (MK), glavni takmac ANK u provinciji KvaZulu Natal.

Da se pitaju Svetska banka i akteri berze u Johanezburgu, status kvo sa ostankom ANK na vlasti, u eventualno „kozmetičkoj” koaliciji s nekom od manjih partija, bio bi najpoželjniji. Prema instituciji „Breton Vuds”, JAR je, nakon višegodišnje privredne stagnacije, počela da pokazuje znake ekonomskog oporavka i rasta: ove godine do 1,2 odsto, s izgledima za 1,6 odsto u 2026. Najpre zbog ozbiljnih pretkoraka ka strukturalnim reformama u sektorima infrastrukture, industriji i rudarstvu (čitaj – novim privatizacijama), snižavanja inflacije i rasta potrošnje. U međuvremenu, Demokratska alijansa, jedina opoziciona partija na vlasti u jednoj od provincija, i to prebogatom Kejpu, još od 2009. obećava da će, ukoliko istisne ANK sa vlasti, uvesti radikalne probiznis mere, među kojima i ukidanje minimalnog ličnog dohotka. Na suprotnoj strani, EFF najavljuje da će, ako se domogne vlasti, izvršiti nacionalizaciju banaka, rudnika i zemljišnu reformu u korist crnih bezemljaša – promenu koju su već davno izvele susedne zemlje u Podsahari. Kad je reč o „Koplju nacije”, koje uživa podršku neslavno svrgnutog predsednika JAR Džejkoba Zume, inače ogorčenog ANK rivala državnog predsednika Sirila Ramapoze, osvajanje vlasti u KvaZulu Natalu je njegov strateški cilj.

„Zajedno ćemo učiniti više i bolje. Borićemo se posebno protiv reakcionarnih snaga koje bi da ilegalnim migrantima daju robovske plate i time liše našu radnu snagu prilike da zaradi za život”, poručio je predsednik Ramapoza na poslednjem predizbornom skupu.

„Trideset godina demokratije u JAR ne podrazumeva da treba zauvek da ostanemo pod upravom korumpiranog ANK i njegovog rukovodstva sklonog raznim finansijskim i drugim skandalima”, istakao je Džon Stinhajzen, lider Demokratske alijanse.

Rezultati sedmih južnoafričkih izbora biće poznati u sledećih nekoliko dana, najavila je juče Državna izborna komisija.