Komšije brane demokratiju

Igor Vuković, diplomirani ekonomista, živi u Pančevu. Poznajem ga petnaest godina, zajedno smo pisali petnaest knjiga koje je izdao Napredni klub. Ovaj tridesetsedomogodišnjak velike energije, porodičan čovek koji radi u privatnom preduzeću, posvetio je godine rada, lišenog svake materijalne naknade, doprinoseći javnom dobru. Ciljevi kojima je posvećen su različiti: od popularizacije sporta među decom i mladima, preko ekoloških pitanja, organizacije lokalne samouprave i urbanističkih pitanja do ontoloških političkih tema kakve su ustavna reforma Srbije i pitanje prava srpskog naroda u zagraničnim srpskim zemljama i rasejanju.

Dugo sam uključen u srpsku politiku. Kad god, zgađen našim strankama i njihovim izborima, pomislim kako sam nekada davno potrošio mnoge godine u bezvodnoj i naizgled neplodnoj političkoj pustinji našeg strančarstva, uvek pomislim na Vukovića, njegove prijatelje i saradnike iz Pančeva. Takvi dobri i dobronamerni ljudi čine većinu u svakom narodu, a važan su deo velike politike i većine političkih stranaka.

Srpska stranačka istorija ušla je nakon decembarskih izbora u čudno stanje. Očekivani u Beogradu i još nekim mestima kao Kosovski boj, oni su doneli neprijatnost vlastima, koja ima svoje izraze čak i u inostranstvu. Sa druge strane dok je desna, suverenistička opozicija razorena i delom korumpirana pre izbora, izborni uspeh doneo je iskušenja evrounijaškoj opoziciji koja njene vođe nisu bile u stanju da izdrže. Najvažnija opoziciona lista prvo nije bila sigurna gde su se tačno dogodile izborne nepravilnosti i šta se precizno dogodilo. Zatim im je bilo važnije da o onome što znaju obaveste parlament unije čiji Srbija nije član, konačno su pregovarali o izbornim uslovima verujući više očima par ambasadora nego onima koje im je rodila majka. Podelili su se i na prve koji će izaći na izbore i voditi slabu kampanju, i druge koji izbore delimično bojkotuju, ali kampanju praktično nemaju. Svi zajedno, oni gaje nadu da će građani u Novom Sadu i Nišu ovoga puta većinski da glasaju protiv vlasti, mada nisam siguran šta će nam takav ishod doneti kao zajednici.

Ako nada postoji, ona je sadržana u listama kakva je pančevačka, za koju se bori Igor Vuković. Među pet lista, pod brojem pet, nalazi se ta lista pod nazivom „Grupa Pančevo – Vaše komšije”. Ova grupa građana ima jedinstveno viđenje i izradila je zajednički program čiji je cilj da, ako budu u prilici, reformišu lokalnu upravu radi napretka i boljeg života Pančevaca. Pod parolom „Komšija a ne partija”, oni žele i mogu da ponovo ovlaste mesne zajednice i tako pomognu vraćanju političkog i privrednog života u sve zapostavljene sredine velike opštine. Obećavaju da će, nakon njihove pobede i stupanja na vlast, i u Pančevu učenici imati pravo na besplatne udžbenike. Konačno, oni žele, a u ranijim svojim aktivnostima su pokazali da znaju i kako, da uvedu sport među školsku decu i srednjoškolsku omladinu. Cilj je da amaterski sport, umesto prebogatih profesionalnih poluprivatizovanih elitnih klubova, postane prva briga grada, a jednog dana, ako bude mogućnosti, i države.

Pančevo je grad sa praktično stotinu hiljada stanovnika. Beograd je imao pozorište kada je imao 25.000 građana. I Pančevo ga je imalo do pre skoro sedamdeset godina. U staroj Atini krivce su za neka nedela kažnjavali zabranjujući im da posećuju pozorišne predstave. Ne mogu da se ne zapitam, slično kao što se veliki helenista Miloš Đurić pre mnogo godina pitao u vezi sa Kragujevčanima, šta su to građani Pančeva svojim i beogradskim vlastima učinili kada još od davne 1956. godine nemaju gradsko pozorište. „Grupa Pančevo – Vaše komšije” obećava da će, ako dobije narodno poverenje, obnoviti rad pozorišta u Pančevu.

Istorija pokazuje da kada jedan narod i njegova država dođu u krizu, ona prvo zahvati prestonicu. Naša demokratija ima nade dok postoje liste kakva je ova komšijska u Pančevu. Odatle, iz manjih sredina i zahvaljujući nepokolebljivoj volji ispravnih ljudi koje ne vidimo mnogo na televizijskim ekranima, može da potekne onaj narodni pokret i neophodna snaga koji bi mogli da nam donesu željeni preporod i obnovu.

Napredni klub

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista