U finalu Kupa Srbije igra izgubila od „navijača"

Odigrano je finale Kupa Srbije u fudbalu. Za razliku od najvećeg broja utakmica, pa i tzv. derbija u ligi, fudbal koji smo gledali bio je prilično kvalitetan. S te strane nema primedbi. Međutim, ponašanje „navijača” oba kluba (otkud navijači Vojvodine u tom kolu?) bilo je skandalozno. Pre svega „navijača” Crvene zvezde, koji su za mene (navijač sam Zvezde više od 60 godina) ubedljivo najgori, najekstremniji, najnesportskiji, najdivljačkiji. „Čuveni 12. igrač” tima, kako to često podvlače članovi rukovodstva, treneri i igrači bez svog ja. I ovo finale pokazalo je, po ko zna koji put, da je fudbal u Srbiji talac najekstremnijeg dela društva.

U finalu je bilo, mislim, devet prekida zbog dimnih bombi i baklji, koji su trajali najmanje desetak minuta i potpuno nagrdili začuđujuće dobru igru i značaj same utakmice. Divljaštvo na tribinama samo je potvrdilo činjenicu da država ne želi i ne može da se obračuna s huliganima i kriminalcima na stadionu, na koji oni dolaze da se biju i prekidaju igru jer ih fudbal ne interesuje.

Šta je finale još pokazalo i potvrdilo? Pre svega da rukovodstvo Crvene zvezde ništa nije učinilo, jer to ne želi, da bar najosnovnije edukuje „navijače”. Ne sećam se da je iko od njih, na čelu s direktorom, zatim ni zastrašeni igrači, koji se boje postrojavanja i skidanja dresova pred „navijačima”, osudio divljaštvo na tribinama, koje je odnelo toliko novca zbog kazni. Ne sećam se da li je ikad neko iz Zvezde objasnio kako je moguće da se, pored, kako kažu, rigoroznih kontrola, ogromna količina pirotehnike svake bogovetne nedelje nalazi ispod sedišta „navijača”, pre svega na Severu. Jedino objašnjenje koje ne vređa inteligenciju ljudi koji na stadion dolaze da uživaju u igri, jeste da se pirotehnika unosi sa znanjem rukovodstva kluba i uprave stadiona. Iz straha, ali i drugih opipljivih razloga, moraju da „ulaze u posao” s huliganima i kriminalcima.

Superligom i drugim ligama u nas rukovodi FSS, takmičarske komisije i sudijska organizacija. Da li iko može da kaže da je neko iz fudbalskog saveza i druge dve institucije ikad, osim uopštenih fraza, osudio divljaštvo na tribinama i predložio i primenio rešenje za ovu situaciju, koja je sve gora? Ja se ne sećam. Šta sudijska organizacija ima protiv, npr. ovakvog drakonskog uputstva sudijama: prva baklja ili slično – sudija mora da zaustavi igru, upozori delegata da će isprazniti tribinu, pa je kod ponovljenog slučaja i isprazni, ili jednostavno prekine utakmicu i s kolegama ode u svlačionicu.

Mediji su važan činilac, ne samo u sportskoj sferi društva. Zadatak im je da pre svega informišu, objektivno, nepristrano i stručno. Mediji i edukuju čitaoce i gledaoce. Da to nije uvek tako, svedoči i reporter TV Arena, koji je prenosio finale kupa i rekao da je te večeri sve bilo „lepo i krasno” – stadion, igra, atmosfera i gledaoci na tribinama. Ni reči o prekidima, bacanju pirotehnike, velike količine papira, ugrožavanju igrača, posebno oba golmana, zbog čega je utakmica trajala bar deset minuta duže... Da li se i on plaši reakcije i da li je svoj posao objavio kako treba?

Finale je bilo i prošlo sa svim onim dobrim i lošim što je donelo. Ružno se ponovilo po ko zna koji put, bez znakova nade da bi moglo da dođe do promene. Do nje će doći samo promenom ukupnih društvenih okolnosti u kojima se živi i u kojima se igra fudbal.

Slobodan Milić