Srpska preduzeća planiraju da grade puteve u Gabonu

Tržište Gabona otvoreno je za srpske kompanije koje su dobile ponudu da u toj afričkoj zemlji grade auto-puteve, stambena naselja, infrastrukturu... Takvu poruku na nedavno održanom sastanku u Privrednoj komori Srbije (PKS) poslao je Flavijen Nzodu, tamošnji ministar javnih radova. Srpski ministar građevinarstva Goran Vesić istakao je da će se time srpske kompanije praktično vratiti na staro tržište, gde su nekada jugoslovenske firme, poput „Autoputa” i „Energoprojekta” radile na brojim projektima. Najavljeno je da će u i narednih nekoliko meseci delegacija srpskih kompanija, na čelu sa Vesićem i Markom Čadežom, predsednikom PKS, posetiti Gabon i razgovarati o konkretizaciji saradnje.

Šta to znači za srpsku privredu i građevinsku industriju uopšte? Ko će graditi u Gabonu, kada Srbiji ionako nedostaju građevinci, i radnici i inženjeri, posebno kada se zna da kod nas danas mahom grade Kinezi, Indijci i Turci?

Da je za razliku od pre nekoliko decenija angažovanje domaćih građevinskih firmi u inostranstvu danas izuzetno skromno, smatra prof. Ljubodrag Savić, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

– U staroj Jugoslaviji naša preduzeća su radila po sistemu ključ u ruke. Mahom su angažovala svoje radnike. Imali smo preduzeća koja su imala po 20.000 zaposlenih građevinaca svih struka. Jeste tada bilo dosta kvalifikovane radne snage, ali su majstori uvek bili problem – ističe prof. Savić, dodajući da će u Gabon otići samo stručnjaci inženjerskog kadra, a da će tamo biti angažovana lokalna radna snaga.

– Možda će tek malo radnika iz Srbije povesti tamo, mada teško da će ih biti – navodi on, uveren da će naša građevinska preduzeća najverovatnije tamo graditi u saradnji sa nekom inostranom kompanijom, recimo, neku deonicu zajedno sa Kinezima ili Turcima.

– Mi nemamo velika građevinska preduzeća koja samostalno mogu da naprave, na primer, zgradu ili put. Zaista ne verujem da je danas ijedno srpsko preduzeće sposobno da tamo samostalno gradi, odnosno da bude nosilac posla, kao što su to nekada bili „Ratko Mitrović” ili „Partizanski put” – podseća profesor.

Ipak, od odlaska u Gabon Srbija će imati koristi.

– Tim radnicima koju odu tamo uplaćivaće se doprinosi. Ti radnici će slati plate svojim porodicama u Srbiju – nabraja on.

Međutim, problem je što je sada drugačiji tip građevinskih preduzeća u odnosu na ranije decenije.

– Uz to, Srbija nema ni građevinski iskusne majstore, a na građevinama su uglavnom klasični najamni radnici. Ljudi u suštini i ne moraju da znaju mnogo da bi se bavili gradnjom, a i pola posla je automatizovano – smatra profesor.

U sindikatima kažu da nisu čuli za planove u vezi sa gradnjom u Gabonu, ali se pitaju koje su to građevinske firme koje ima Srbija pa će moći da grade po Gabonu.

– Mi ih nemamo, realno. Samim tim nemamo ni radnike, a i inženjeri tih struka su nam deficitarni. Sedamdesete su bile zlatne godine u građevinarstvu, ali to je bilo nekad. Čini mi se da je sve to sada ipak ispolitizovano. Jer, pogledajte realno, Srbija uvozi strane radnike. Čak 70 odsto tih radnika na građevinama su Indijci, Turci, Kinezi, a ovamo šaljemo naše radnike da rade u inostranstvo. To je sve nerazumno – izričit je Dejan Titović, predsednik granskog sindikata prerađivačke industrije „Nezavisnost”.

Kada je reč o zanimanjima sa najvećim brojem prijavljenih potreba za zapošljavanjem na birou rada, prema najnovijim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u zemlji su upravo veoma traženi manuelni radnici za niskogradnju i visokogradnju, armirači, tesari, tehničari građevinskih osnovnih radova...