Žetva pšenice počinje ranije nego obično

Žetva pšenice će ove godine poraniti i početi već početkom naredne nedelje, najavljeno je na nedavno održanom sastanku u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo. Zahlađenje i kiša mogli bi da je odlože za svega nekoliko dana.

Kako je rečeno, ove sezone očekuju se prosečni prinosi, a stručnjaci ukazuju da se proteklih nekoliko godina skraćuje vegetacioni period useva i žetva počinje sve ranije na šta utiču suša i toplije vreme. Napominju da su 2018. kombajni bili u poljima već 6. juna, prošle godine 20. dok bi, ukoliko ne bude jakih kiša, realno bilo da žetva počne 3. ili 4. juna.

Kakva su očekivanja tržišnih stručnjaka i sa kolikim zalihama pšenice novog roda ulazimo u novu ekonomsku godinu i da li će smanjenju roda u Ukrajini zbog lošeg vremena doneti nešto veće zarade ratarima u Evropi i Srbiji?

Prema podacima „Žita Srbije”, trenutno raspolažemo sa oko 2,13 miliona tona pšenice. Pod pretpostavkom ukupne godišnje domaće potrošnje (za sve namene) od maksimalno 1,68 miliona tona, odnosno mesečno oko 140.000 tona, viškovi koji su slobodni za izvoz i završne zalihe u periodu maj–jun na nivou su od 1,85 miliona tona.

U tom udruženju napominju da ako uspemo, što je upitno zbog blizine nove žetve, da izvezemo u periodu maj–jun po 50.000 tona pšenice mesečno, zajedno sa brašnom preračunatim na zrno, pod uslovom da bude tražnje, da postoji stabilna ponuda na našem tržištu, što nije slučaj, kao i da nema problema sa logistikom – dolazimo do 1,55 miliona tona prenesenih zaliha.

– Manji izvoz usloviće veće zalihe, a čak i ako izvoz bude nekim čudom veći i zalihe budu na nivou od 1,3 miliona tona, čeka nas treća godina zaredom sa istorijski rekordnim završnim zalihama pšenice u Srbiji – kaže za „Politiku” Sunčica Savović, direktorka „Žita Srbije”.

Prema njenim rečima, sve ovo dovešće do problema u skladištenju u novoj žetvi i poteškoće sa očuvanjem kvaliteta pšenice.

– Možda ne u velikoj meri nakon žetve ozimih useva, ali sigurno čim krene žetva kukuruza – ističe naša sagovornica.

Kada je reč o svetskom tržištu, tokom prethodne tri nedelje cene žitarica i uljarica na berzama imale su uzlazni trend kretanja.

– Pritom je pšenica nesporno bila lider u rastu cena. Zabrinutost zbog stanja useva izazvanih vremenskim prilikama u Rusiji, Ukrajini i drugim zemljama pokrenule su finansijske fondove i spekulante da kupuju značajno velike količine, i to tri sedmice u nizu – ističe Savovićeva i dodaje da je to uticalo da prethodne sedmice cena pšenice dostigne najviši nivo u proteklih 10 meseci.

Podsetimo, naizmenična kombinacija suše, visokih temperatura i mraza je ozbiljno oštetila useve pšenice u važnim proizvođačkim regionima pšenice u Rusiji. Ruski IKAR je smanjio svoje procene proizvodnje pšenice u Rusiji na 83,5 miliona tona – devet miliona manje nego godinu dana ranije.

Meteorološki podaci takođe ukazuju na drastično manje količine padavina tokom prethodne tri nedelje maja u mnogim delovima Ukrajine i Moldavije, dok su zalihe vlage u zemljištu bile ispod, ali relativno blizu višegodišnje normale u Kazahstanu i Rumuniji. Trenutno su najviše pogođeni usevi pšenice. Zbog oštećenja od mraza, deo površina će biti presejan suncokretom i sojom, što će značiti još veće površine pod uljaricama, pored već uračunatog povećanja za ovu sezonu.