Meksiko dobija prvu ženu na čelu države

Meksiko dobija prvu predsednicu u istoriji ove zemlje. Na današnjim izborima snage će odmeriti Klaudija Šejnbaum, bliska saveznica odlazećeg predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora, i Čočitl Galvez, poslovna žena i nekadašnja senatorka domorodačkih korena.

Bivša gradonačelnica Meksiko Sitija Klaudija Šejnbaum (61) sa doktoratom iz energetike, favorit je na izborima, jer po anketama ima dvocifrenu prednost u odnosu na svoju suparnicu koju je kandidovala tročlana opoziciona koalicija „Široki front za Meksiko”. Na izborima koje mnogi nazivaju istorijskim, građani će osim predsednika birati i stotine predstavnika za dva doma Kongresa i hiljade lokalnih funkcionera.

Ali koga god građani da izaberu, nova šefica države će se suočiti sa stagnirajućom ekonomijom, rastućim nasiljem i stalnim prilivom migranata kroz Meksiko koji pokušavaju da stignu do Sjedinjenih Američkih Država. Šejnbaumova je na poslednjem mitingu u prestonici odala pohvalu svom političkom mentoru, rekavši da se Meksiko duboko promenio otkako je Lobrador izabran za šefa države 2018. godine.

„Jasno mi je da je moja obaveza da povedem Meksiko putem mira, bezbednosti, demokratije, slobode i pravde”, rekla je ona.

Njena politička protivnica Čočitl Galvez je na završnom predizbornom skupu u Montereju oštro kritikovala predsednika Obradora zbog rasprostranjenosti organizovanog kriminala u zemlji.

„Imaćete najhrabrijeg predsednika”, rekla je obećavši biračima: „Braniću tvoju porodicu. Zaštitiću tvoje sinove. Ja ću se brinuti o tvojim ćerkama. Ne zaboravi to.”

U predizbornoj kampanji koja je bila najnasilnija u istoriji zemlje oko 200 javnih službenika, političara i kandidata je ubijeno ili im je prećeno, a samo u državi Gereru zabeleženo je više od 50 žrtava. Analiza „Njujork tajmsa” pokazuje da je najmanje 36 kandidata na izborima izgubilo život tokom kampanje u poslednjih godinu dana. Ovako veliki broj političkih ubistava je mračna prekretnica čak i za Meksiko gde je nasilje decenijama bilo sastavni deo predizbornih kampanja.

Predsednik Lopez Obrador koji po zakonu ima pravo samo na jedan mandat, najavljuje da će se posle izbora povući iz javnog života u kuću u džungli na jugu zemlje. U šest godina svoje vladavine duboko je polarizovao Meksiko. Kao verna „politička ćerka”, Šejnbaumova je branila predsednika od organizacija za ljudska prava, koje su kritikovale Obradora zbog verbalnih napada na nezavisne medije i političke protivnike.

Bivša gradonačelnica Meksiko Sitija najavljuje da će kao predsednica nastaviti politiku svog mentora s porukom da vlada treba da drži u svojim rukama energetiku i da vodi ekonomiju u korist siromašnih. Bivši i sadašnji meksički zvaničnici i diplomate očekuju da će se administracija Šejnbaumove po stilu razlikovati od Lopeza Obradora, ali ne i suštinski.

Jevrejsko poreklo kandidatkinje vladajuće partije MORENA nije se pojavilo kao pitanje tokom predsedničke kampanje u ovoj dominantno katoličkoj zemlji. Šejnbaumova je odrasla u levičarskoj porodici više srednje klase, a njeni baba i deda su kao jevrejski imigranti početkom 20. veka zbog progona iz Litvanije i Bugarske pobegli u Meksiko.

Ako bude izabrana, Šejnbaumova će morati da rešava ne baš uvek lake bilateralne odnose sa svojim moćnijim severnim susedom. To podrazumeva i upravljanje neuralgičnom meksičko-američkom. Nova predsednica će se suočiti i sa pretnjom moćnih narko-kartela koji kontrolišu protok droge i ilegalnu migraciju u SAD.

Budući predsednik moraće da 2026. godine odluči da li će zadržati ili tražiti izmenu sporazuma SAD sa Meksikom i Kanadom. Reč je o trgovinskom paktu koji je omogućio Meksiku da postane najveći trgovinski partner SAD. U razgovoru sa meksičkim bankarima prošlog meseca, Klaudija Šejnbaum je poručila da taj trgovinski sporazum treba „zadržati zaštititi i osigurati da postane jedan od glavnih stubova razvoja zemlje”.

Da bi ojačala meksičku ekonomiju, Šejnbaumova najavljuje da će razviti 100 industrijskih parkova kako bi privukla kompanije koje napuštaju Kinu. Ali taj cilj bi mogao biti teško ostvariv ako ona nastavi da podržava energetsku politiku Lopeza Obradora, koja ograničava strana i privatna ulaganja u ovom sektoru. A Šejnbaumova je u kampanji i dalje favorizovala državna preduzeća, govoreći da je „vreme privatizacije prošlo”.

U Vašingtonu s pažnjom prate istupe Šejnbaumove, koja za razliku od Lopeza Obradora dobro govori engleski, jer se neko vreme školovala u SAD. Ipak, za američke zvaničnike, najizglednija buduća predsednica ostaje enigma, kaže za „Volstrit džornal” Šenon O’Nil, viši saradnik za Latinsku Ameriku u Savetu za spoljne odnose u Njujorku.

„Da li ona istinski veruje u politiku Lopeza Obradora ili ima razlike”, pita se O’Nil i dodaje: „Mislim da to niko ne zna.”