Bilo je kao prvi Srbin na Mesecu
„Ovo je mali korak za mene, ali veliki za čovečanstvo”, izjavio je kosmonaut koji je prvi kročio na mesec. Srbi bi posle glasanja na GS UN mogli da kažu: „Ovo je mali korak za nas, ali veliki u stvaranju multipolarnog sveta.” Preterujemo!? Kao što rečeni hrabri kosmonaut nije naprosto kupio kartu za redovni transplanetarni let, tako ni hrabri Srbi nisu proizveli globalni preokret, ali jesu testirali aktuelni odnos globalnih snaga SAD, Rusija i Kina.
Kako opada moć doskora jedine supersile, opada i poslušnost njenih klijenata. Oni koji osete pravi momenat pridružuju se pobednicima, oni koji zakasne dele sudbinu poraženih i prezrenje, oni koji prednjače zaslužuju slavu i poštovanje svih. Na toj skali su se rasporedili oni koji su onomad glasali za, kao i oni koji su glasali protiv, bili suzdržani ili izašli iz sale.
Čim je sednica GS UN o rezoluciji o genocidu u Srebrenici bila premijerno zakazana, Dodik je najavio da će Srpska 30 dana potom predložiti komšijama u BiH mirno razdruživanje i ponuditi im odgovarajući sporazum. Pošto je rezolucija na globalnom forumu neslavno prošla sa manjinskom podrškom, ambasador SAD u Sarajevu ga je izgleda ozbiljnije shvatio: „Ne postoji zavera da se ukine Srpska” (lažna uteha!); „Njeno razdruživanje neće značiti njenu nezavisnost ni kraj BiH već kraj RS” (pretnja!); „Nećemo to dopustiti jer nije u skladu sa interesima SAD” (bezobrazluk!). Jedini odgovor bi glasio: „Ekselencijo, a šta se to vas i vaše zemlje uopšte tiče. Po Bečkoj konvenciji, zabranjeno vam je da se mešate u poslove zemlje domaćina. Pošto ponavljate nediplomatske ispade, pokušavate da nam diktirate s kim ćemo i o čemu razgovarati, čak nam i pretite, proglasićemo vas nepoželjnom osobom i proterati.”
Da, ali o tome odlučuju zajednički organi BiH, pa se Dodik ograničio da nakon ranijih sličnih povoda, Srpska zvanično prekine komunikaciju sa svim američkim i britanskim diplomatama. Po mnogima samoubilački politički potez jer je Milošević, navodno, zapečatio sudbinu kada je Cimermana predugo ostavio da čeka na prijem, ali Srpska je Dodika ponovo izabrala. Da, postoji i međunarodni protektorat, ali mu je istekao rok trajanja još pre 20 godina. I da nije, u veću za implementaciju mira (PIK), ima stolicu i ruski ambasador jer je i premijer Černomirdin potpisao i garantovao Dejton, a Marfi, međutim, nije konsultovao kolegu Kalabuhova. Da, u BiH, pa i u Srpskoj, nalaze se snage Eufora, tj. NATO-a u kojima je povećan britanski kontingent, ali predsednik, vlada i Skupština Srpske ne popuštaju. Da, Dodiku sude u Sarajevu, ali taj sud je neustavan, a optužen je zbog kršenja dekreta Kristijana Šmita koji je lažni v. p. i nema bonska ovlašćenja, koja su takođe sporna. I da ih ima, ne bi imao pravo da proglašava zakone.
Umesto, kratko i jasno „Jenki gou houm”, funkcioneri Srpske razmenjuju verbalnu vatru sa Marfijem i Šmitom, kao i njihovim trabantima u muslimanskom Sarajevu. Teško im je da odole da ne odgovore na očigledne falsifikate i banalne laži, a i korisno je da činjenice i argumenti dopru do nedovoljno upućenog sveta, te da se odupru zapadnoj medijskoj dominaciji. Tokom neumornog lobiranja u Njujorku, naši nisu molili, nego objašnjavali da je rezolucija mesecima pisana sa Bošnjacima i sakrivana od Srba, da u njoj ne spominju srpske žrtve u građanskom ratu, da Lagumdžija ne predstavlja BiH nego samo bošnjačke kantone, da se radi o bahatom ignorisanju međunarodnog prava i zdravog razuma.
Marfi tvrdi da „nema zavere da se ukine Srpska”. Ne, nema je, ali ima Šmitova izjava pretočena u zakon da joj se otmu preostale entitetske nadležnosti, da joj se otmu šume, vode, zemljište, javna imovina, srpsko ime, a to je eksplicite podržala administracija SAD pod radnim zadatkom „Jedinstvena i funkcionalna BiH”. Bošnjačka medijska i politička elita u afektu ushićenja pre glasanja u GS UN (ambasador Lagumdžija i ministar Konaković) i afektu razočaranja posle glasanja (medijski lider Hadžifejzović) izrekli su se i potvrdili da je cilj da se ukine Srpska i naplate reparacije od Srbije. Iz ugla kolektivnog Zapada da se na Srbe baci moralna i politička anatema genocidnosti kao platforma za otimanje Srpske i KiM, da se srpska neutralnost „natoizira” i zakrpi pukotina na drugoj liniji fronta prema Rusiji i Kini.
Ako bosanski muslimani žale što su „propustili istorijsku šansu”, da li to znači i da se Srbima pruža prilika da iskoriste svoju. Timoti Les je tvrdio da je Srpska imala tu šansu za Trampovog mandata. Da li je ovo sada nova? Srpska ima svoj ustav, predsednika, parlament, vladu, sudstvo, policiju, komponentu u OSA i ostale državne institucije. Ima i entitetske granice i nema nikakve teritorijalne pretenzije prema drugom entitetu, pa ni bošnjačkim kantonima. Ako ne i sporazumno, jednostrano mirno osamostaljenje je gotovo tehnička stvar. Da bi ga neko sprečio, mogao bi jedino upotrebom sile iz komšiluka ili spolja, što se zove agresija. Uostalom, šta im je tako skaradno u razdruživanju entiteta, u disoluciji nemoguće države, međunarodno priznate fikcije, Bosne koja nikad nije postojala doli kao okupaciona zona ili korpus separatom unutar većih država! Jedini odgovor je da Amerikanci koji nit žive u BiH, nit u regionalnom susedstvu, nego preko okeana, nisu za to.
Glasanje u GS UN je potvrdilo da su se vremena promenila na globalnom planu, da američke inicijative više ne prolaze čak ni kod svih članica EU i NATO-a. Da islamski svet većinom ne podržava politiku bosanskih muslimana koji poltronski slede politiku SAD i u Gazi. SAD se ponašaju bahato i arogantno, kao da se ništa nije promenilo, žive u nekom bivšem vremenu unipolarnog sveta, kojem je odsviralo. Od pada Berlinskog zida, „kraja istorije”, „američke izuzetnosti”, „misije da predvode čitav svet”, oni se više ne trude da ubede, pridobiju, da ponude nešto zauzvrat, da prikriju namere, nego idu đonom, prete, ucenjuju, korumpiraju, sankcionišu, bombarduju, tako da nikom ne padne na pamet da im se suprotstavi. Izolacija, sankcije, agresija, izručenje Miloševića, presude Karadžiću, Mladiću, suđenje Dodiku. Srbija i Srpska su poslužile kao pokazna vežba za sve ostale da odmah bez reči poslušaju. Ali ispostavilo se da su poslužile i kao alarm za Rusiju i Kinu dokle su SAD spremne da idu, i Putin i Si spominju da im je srpska žrtva dala vreme da se pripreme.
Dodik nudi da se BiH vrati na izvorni Dejtonski sporazum, da se napravi novi dogovor o BiH i najzad mirno razdruživanje. Odgovorila je ambasada SAD da to neće dopustiti jer da to nije u skladu sa njihovim interesima... A šta se nas tiču njihovi interesi? Kojim pravom i kako neće dopustiti? Dodik jeste odmah reagovao „zapaljivom retorikom”, ali niko, pa ni on, nije bio iznenađen, šokiran, besan, nismo svi skočili na noge, izašli na ulice, opkolili njihovo izaslanstvo. Štaviše, gotovo kao da smo to očekivali jer smo se navikli kao magarad na batine. E u tome i jeste problem, što su nas navikli, višedecenijskim kuvanjem žabe, korak po korak. Malo Srbiji na KiM, malo Srpskoj u BiH. A mi im objašnjavali da nisu u pravu, da nas nisu shvatili, da nemamo loše namere, da smo mali i nejaki, da nikog ne ugrožavamo.
Imperija u opadanju u velikoj meri održava dominaciju na strahu, na navici, na inerciji i nemoći potlačenih malih zemalja i naroda. Zamislimo šta bi bilo da su joj svi odjednom otkazali poslušnost!? – Povukla bi se jer ne bi mogla da ratuje sa celim svetom čak i kada je bila na vrhuncu moći. Iako su Srbi narod bundžija, koji su znali da dignu glavu kada drugi nisu, oni su višedecenijskom satanizacijom uspeli da nam nametnu kompleks inferiornosti da se pravdamo i dokazujemo, da razgovaramo o nametnutim temama, jer oni diktiraju dnevni red. Dodik je jedan od retkih Srba koji nema taj kompleks i zato mu i sude. Da li je zaista definitivno pokrenuo osamostaljenje? Ili gura BiH da se sama od sebe raspadne? Ili čeka Trampa da opameti Bošnjake? Ili odmerava podršku iz Moskve i Pekinga? Što se tiče Beograda, iz vrha je rečeno da rezolucija daje Dodiku argument za osamostaljenje.
Za onog kosmonauta sa početka priče kasnije je utvrđeno da u stvari nije bio na Mesecu, ali nakon američke frustracije što su Rusi prvi lansirali čoveka u kosmos, holivudska inscenacija je vratila samopouzdanje naciji. I rezolucija o Srebrenici je izglasana u GS UN, ali je manjinska podrška deprimirala inicijatore i sponzore, a osokolila narod, ne samo srpski.
Malo li je?!
Profesor emeritus
Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista