Dnevno oko 80 dečaka i devojčica dođe u svratište

Svakoga dana oko 80 devojčica i dečaka dođe u Svratište za decu, koje se nalazi na dve beogradske adrese, kako bi dobilo jedini obrok, tople čizmice ili jaknu, svesku za školu ili mogućnost da se okupa. Zaposleni u ovoj ustanovi ovih dana imaju veliki razlog za ponos, jer proslavljaju 17 godina postojanja. A njegova koordinatorka Mina Lukić u razgovoru za naš list ne krije ponos zbog toga što svake godine Svratište za decu pruži oko 30.000 obroka za mališane koji najčešće žive u apsolutnom siromaštvu i neformalnim naseljima bez struje i vode. Svratište se nalazi u Krfskoj ulici broj sedam na Zvezdari i u Bulevaru Arsenija Čarnojevića. U njegovim prostorijama deca mogu da se istuširaju i dobiju osnovna sredstva za higijenu, a veliki broj devojčica i dečaka nastavilo je da pohađa školu, zahvaljujući angažovanju zaposlenih u svratištu. Naša sagovornica hvali i Beograđane koji svakodnevno dolaze i donose poklone deci koja odrastaju u surovim životnim uslovima i podseća da su mališanima najpotrebniji veš, čarape, trenerke i pantalone, kao i sezonska obuća. S obzirom na to da najveći broj ove dece odrasta u neformalnim naseljima bez struje i vode, svratište je jedino mesto gde oni mogu da se okupaju, pa su zbog toga ovoj ustanovi stalno potrebna sredstva za ličnu higijenu – šamponi, sapuni, univerzalne kupke, balzami za kosu i dezodoransi.

„Centar za integraciju mladih, u čijem se sastavu nalaze dva svratišta za decu, radi sa decom uključenom u život ili rad na ulici na teritoriji Beograda. To su deca koju svakodnevno viđamo kako peru šoferšajbne na prometnim gradskim saobraćajnicama, prose ili sakupljaju sekundarne sirovine. U sklopu različitih programskih celina, mi na mesečnom nivou radimo sa preko 450 dece, a mališane koji koriste usluge našeg centra svako jutro vodimo u vrtić ili školu, jer znamo da je obrazovanje jedina šansa za njihovu bolju budućnost. To znaju i prosvetne vlasti, ali se u praksi često dešava da ta deca „ispadnu” iz obrazovnog sistema, napuste školu ili nam dođu ona koja pohađaju šesti ili sedmi razred, a ne znaju da pišu i čitaju. To su najčešće deca urednog intelektualnog razvoja sa kojima niko ne radi i koja se samo ’prevode’ iz razreda u razred, a iz osnovne škole izlaze praktično bez ikakvog znanja”, tužno konstatuje naša sagovornica.

Iako u svratištu nema zaposlenih učitelja i nastavnika, zaposleni se trude da pruže pomoć deci u izradi domaćih zadataka, ali i da im obezbede ono bez čega ne mogu da idu u školu – knjige, školski pribor, hranu, odeću i obuću.

„Program obrazovanja koji realizujemo u svratištu ima cilj da ranim uključivanjem u obrazovanje spreči boravak dece na ulici. Deca koja su uključena u ovaj program u najvećem broju slučajeva suočavaju se sa ekstremnim materijalnim siromaštvom, izložena su diskriminaciji i isključena su iz redovnih tokova i sistema podrške u zajednici. Zbog toga mi organizujemo dnevnu podršku predškolcima i prvacima iz neformalnih naselja u redovnom pohađanju pripremno predškolskog programa, odnosno savladavanju školskog gradiva u prvom razredu, pružajući im direktnu podršku u učenju u školi i organizujući edukativne radionice nakon časova i tokom vikenda”, navodi naša sagovornica.

Istraživanje pod nazivom „Nepovoljna životna iskustva u detinjstvu kod stanovnika neformalnih naselja”, koje je sprovedeno na uzorku od 505 stanovnika neformalnih naselja u Beogradu, uzrasta od 18 do 65 godina, u maju i junu prošle godine, pokazalo je da je dve trećine njih doživelo tri ili četiri traumatična događaja tokom detinjstva – najčešće fizičko zanemarivanje, razvod roditelja, nasilje u zajednici, alkoholizam u porodici, psihološko zlostavljanje i nasilje nad majkom od strane njenog partnera.