Majske radosti i brige

Majska nagrada Sportskog saveza Srbije je protekle sedmice dodeljena Šahovskom savezu Srbije kao najboljoj granskoj organizaciji u našoj porodici sportova. Najviše sportsko priznanje je u ovom trenutku svakako zasluženo i nema iznenađenja, osim što je do pre nekoliko godina to bilo nezamislivo. Sistematski organizacioni i takmičarski uspon lane je naglo krunisan najznačajnijim rezultatom srpskog šaha, prvom zlatnom medaljom državne reprezentacije na evropskim prvenstvima. Do tog odličja nije stigla ni ekipa Jugoslavije u svom „zlatnom dobu”, 1950-80.

Sa predsednikom ŠS Srbije Draganom Lazićem razgovaramo o značaju Majske nagrade i promeni statusa šaha u porodici sportova od 2020. godine, kada je preuzeo rukovođenje ŠSS:

– Najviše sportsko priznanje svakako prija. Ne radimo radi priznanja, ali lepo je kada se to prati i ocenjuje najvišim ocenama. Za četiri godine smo prešli težak put, sada je stanje neuporedivo bolje. Od početka smo pričali da nam je takmičarski cilj da dođemo „na balkon”, pominjući to kao metaforu za najveće uspehe, a oni su došli mnogo brže. Savez je pokazao svim nadležnim organima države da mu se može verovati i da će svaki dinar biti namenski trošen. Te 2020. je potpuno izostalo finansiranje države zbog neadekvatnog pravdanja troškova iz 2018-19, a sada smo među najuređenijim savezima. Pošto šah spada u grupu sportova sa manjim obimom finansiranja uspeli smo da se taj fond postepeno uvećava. Još 2021. pokrenuli smo program podrške mladima i nova sredstva uložili u njih, a ne u troškove kancelarije. Od 2022. aktiviran je program podrške reprezentativcima, čiji se obim stalno uvećava. Posle prošlogodišnje istorijske zlatne medalje sredstva namenjena srpskom šahu su višestruko uvećena i ja to smatram normalnim. Broj korisnika programa za mlade je dupliran, a ove godine svi reprezentativci imaju neograničenu podršku za trenerski rad i nastupe na turnirima. Nadam se da će tako biti i ubuduće.

Uprkos senzacionalnom rezultatu, nije bilo šahista na „balkonu”, a nešto je zapelo i oko očekivanih sportskih nagrada i nacionalnih priznanja?

– To su dobra pitanja. Nije bilo „balkona” iz pragmatičnih razloga, tu uvek dolazi neko od najpopularnijih sportista, a sami šahisti ne bi privukli hiljade ljudi, mislim da je to bilo razložno. Pitanje nagrada i nacionalnih priznanja nas mnogo više opterećuje. Odluka još nije doneta, a bilo bi vrlo loše i destimulativno da se i to uskoro ne desi. Pošto su o ovoj temi upoznati svi nadležni, od Ministarstva do predsednika Republike, nadam se da će i to ubrzo biti rešeno. Možda široj javnosti nije poznato koliko je decenija napora potrebno da bi se u šahu stiglo dotle. Pobeda reprezentacije nije sticaj okolnosti nego mukotrpnog rada, nije to ni kup-takmičenje da se posle dva kola dođe do medalje, niti imamo kategorije po kilaži i 10-15 šampiona u istom sportu. Srbija je apsolutni šahovski šampion Evrope u svakom smislu. Inače, imamo i mi različite kategorije i osvojene medalje u ubrzanom, brzopoteznom i problemskom šahu.

Nelogično je da se jedna sportska reprezentacija uzdiže za ulazak među 24 u Evropi, a da se za one koji su stigli do samog vrha dovode u pitanje zaslužene nagrade. Uz to, zna se da su prethodne generacije šahista imale automatsko pravo na nacionalna priznanja, i za slabije rezultate od prošlogodišnjeg?

– Nagrade i nacionalna priznanja se dodeljuju jedinstvenom odlukom, po istom zakonu. Formalno je problem što je nekada neko ko je donosio propise uneo u njih novu odredbu da pravo na to imaju samo nosioci olimipijskih medalja i medalja sa šahovskih olimpijada, a da se za evropske medalje nagrađuju samo olimpijski sportovi. Rekao bih da je u pitanju bio previd na koji niko do sada nije reagovao. Bliži se Olimpijada u Budimpešti, ne smeju evropski prvaci da budu degradirani i demotivisani. Po zakonu bi trebalo da su nagrađeni svi igrači i glavni trener, odnosno selektor, Miodrag Perunović, a Savez će neka sredstva da odvoji i za trenera Miloša Perunovića. Činimo sve da tu odluku ubrzamo, ali nije na nama. U pitanju su Uredba i Zakon o sportu, ja se uzdam da će ta greška i nepravda biti ispravljene zajedničkim angažmanom ministra sporta, predsednika Vlade i predsednika Republike, jer su do sada pokazali da se rad i uspeh u sportu adekvatno vrednuje.

Ipak, ukupna ulaganja države u naš šah rastu?

– Finansijski gledano, posle prijema „zlatne” reprezentacije kod predsednika Vučića i njegove podrške mi imamo obećanja da ove godine dobijemo trostruki iznos. Za nepunih pola godine to je stizalo uredno, očekujem da će biti ispunjeno do kraja, jer je dogovoreno na najvišem nivou i obe strane su dosad poštovale sve dogovore. To stvara osnovu da i dugoročno budemo blizu medalja, to je jedini način da uspesi traju. Najaktuelnija tema je u uređivanje prostorija u Nušićevoj. Potom ćemo tražiti deo prostora gde će biti Ekspo 2027 za neku vrstu kuće srpskog šaha, sa učionicama za predavanja i salama za važnija takmičenja, sa muzejskom postavkom svih uspeha i vrednosti iz prošlosti. To će biti zalog za dugoročni razvoj – zaključuje Dragan Lazić.