Austrija ima problem s migrantima, ali ne sa srpskim

Slobodarska partija Austrije (FPO), već duže od godinu dana, prema anketama, suvereno drži prvo mesto s blizu 30 odsto podrške, uoči izbora za Evropski parlament. Ovaj uspon podstiče ambicije njenog lidera Herberta Kikla da osvoji i parlamentarne izbore u septembru, dok ga zapadni mediji sve češće porede s mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, nazivajući ga novom velikom glavoboljom za Evropsku uniju.

„O tome ko može da pređe granicu naše zemlje i koliko će se zadržati mora se odlučivati isključivo u Austriji”, poručuje Kikl, čije reči izazivaju zabrinutost ne samo u Briselu, već i među brojnom srpskom zajednicom u Austriji.

Prema podacima „Evrostata” iz 2021, godišnje oko 3.500 Srba traži bolji život uzvodno uz Dunav.

Ipak, Konstantin Dobrilović, kandidat FPO-a za evropske izbore, uveren je da naši ljudi nemaju razloga za brigu.

„Sve partijske kolege kad govore o temama koje se tiču migracija, upravo navode srpsku zajednicu kao odličan primer integracije u austrijsko društvo i to možete od njih čuti i u formalnim i u neformalnim razgovorima”, kaže Dobrilović, koji je u stranci zadužen za političke kontakte s državama zapadnog Balkana.

Kad je reč o problematičnim migrantima, misli se na one koji ilegalno dolaze izvan Evrope, bez dokumenata i želje za integracijom, objašnjava za „Politiku” ovaj funkcioner FPO-a srpskih korena.

Rođen je u Nemačkoj, a srednju školu je završio u Sremskim Karlovcima, u pravoslavnoj bogosloviji Svetog Arsenija, i dobro govori srpski jezik. U njegovoj stranci, kad iznose antimigrantske stavove, ipak, kako Dobrilović kaže, misle na pojedince s problematičnim ponašanjem koji izazivaju incidente, stvaraju strah i nesigurnost među građanima.

„Oni predstavljaju pretnju po visok nivo bezbednosti na koji smo navikli u Austriji”, ističe naš sagovornik.

Na pitanje kako bi njegov politički angažman mogao da doprinese poboljšanju položaja Srba u Austriji, navodi da će on biti glas našeg naroda.

„Mi nemamo nijednog predstavnika u političkom životu Austrije, a samo u Beču živi oko 200.000 ljudi srpskog porekla ili deset odsto stanovništva, dok ih je u celoj državi oko 300.000. Oni imaju apsolutno ista prava kao i svaki građanin, i njih se tiču teme koje se tiču i svih ostalih”, kaže Dobrilović.

Kako dodaje, iako je srpska dijaspora brojna u zemljama EU, veoma je malo ljudi s našim korenima, čak i onih koji su druga ili treća generacija, na visokim političkim funkcijama. Ti ljudi jednostavno nisu u dovoljnoj meri zainteresovani za političko delovanje.

„Svako je pre svega okrenut sebi i svom okruženju, tako da je svest o potrebi političkog angažovanja na niskom nivou. Postoji često još jedan razlog za njihovo slabije učešće u političkom životu. Iako su inače dobro integrisani, primetno je nekada nerazumevanje sistema i načina funkcionisanja političkih mehanizama u državama u kojima žive”, objašnjava Dobrilović.

Prema rečima jedinog kandidata našeg porekla visokorangiranog na nekoj izbornoj listi za EP u Austriji, stav FPO-a je da budućnost Evropske unije može biti samo u zajednici suverenih nacionalnih država, koja ljudima garantuje mir, sigurnost, slobodu i prosperitet.

„U tom smislu, potrebno je da svaka zemlja bude više okrenuta sebi i potrebama stanovništva, da zastupa zdrav patriotizam i kao takva bude deo velike porodice Evropske unije”, navodi Dobrilović.

Poručuje i da je kandidatura za evroposlanika tek početak njegove političke karijere, pošto će Austrijanci već u septembru izaći na birališta na nacionalnom nivou, a nakon toga, sledeće godine, i za pokrajinske i gradske izbore u Beču. Najvažnije je, ističe on, da velika srpska zajednica u Austriji konačno dobije svog zastupnika u političkom životu, jer su svi oni građani te zemlje i to bi bila prilika da se čuje i njihovo mišljenje.