Svet je da­nas bez kom­pa­sa

Sr­bi­ja će na­sta­vi­ti da una­pre­đu­je sve­o­bu­hvat­ne bi­la­te­ral­ne od­no­se s naj­va­žni­jim ak­te­ri­ma me­đu­na­rod­ne po­li­ti­ke – SAD, Ki­nom, Ru­si­jom – kao i sa svim evrop­skim part­ne­ri­ma, uz isto­vre­me­no po­bolj­ša­nje od­no­sa s pri­ja­telj­skim dr­ža­va­ma Afri­ke, Azi­je i La­tin­ske Ame­ri­ke, is­ta­kao je ju­če Mar­ko Đu­rić, mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Sr­bi­je, na po­čet­ku sku­pa u or­ga­ni­za­ci­ji In­sti­tu­ta za me­đu­na­rod­nu po­li­ti­ku i pri­vre­du i Fa­kul­te­ta bez­be­do­no­snih stu­di­ja Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du. Sr­bi­ja pri­tom, na­gla­sio je Đu­rić, ne­će od­u­sta­ti od za­la­ga­nja za uni­ver­zal­no va­že­nje te­melj­nih prin­ci­pa Po­ve­lje UN, bez ob­zi­ra na to što i sa­ma tr­pi nje­nu se­lek­tiv­nu pri­me­nu i gru­bo kr­še­nje me­đu­na­rod­nog pra­va u slu­ča­ju jed­no­stra­nog pro­gla­še­nja ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va, či­me joj je na­ne­ta isto­rij­ska ne­prav­da.

„Kuc­nuo je čas isti­ne. Da­nas pri­su­stvu­je­mo no­voj po­de­li ka­ra­ta na glo­bal­noj sce­ni, ko­ju ne­ki do­če­ku­ju s ne­ve­ri­com, dru­gi s na­dom, svi s ve­li­kom zeb­njom, ako ne i sa stra­hom. Na­kon krat­ko­traj­ne vla­da­vi­ne ap­so­lut­nog svet­skog he­ge­mo­na kra­jem 20. ve­ka, ula­zak u dru­gu če­tvr­ti­nu 21. ve­ka is­ku­ša­va broj­ne dru­štve­ne (eko­nom­ske, po­li­tič­ke, kul­tur­ne i dru­ge) po­sle­di­ce neo­li­be­ra­li­zma. Iza za­o­kru­že­nog pu­ta li­be­ra­li­zma i li­be­ral­ne de­mo­kra­ti­je sti­glo je vre­me li­be­ral­ne oli­gar­hi­je, po­sle če­ga, ako je ve­ro­va­ti Pla­to­nu, ne­mi­nov­no sle­di i li­be­ral­na dik­ta­tu­ra”, upo­zo­rio je pro­fe­sor Vla­di­mir Cvet­ko­vić, de­kan Fa­kul­te­ta za bez­be­do­no­sne stu­di­je.

„Glo­bal­ne pro­me­ne i ulo­ga ve­li­kih si­la”, „Evrop­ska bez­bed­no­sna ar­hi­tek­tu­ra i re­gi­o­nal­ni od­no­si” i „Re­gi­o­nal­na bez­bed­nost Bal­ka­na u iz­me­nje­nim me­đu­na­rod­nim okol­no­sti­ma” – tri su upo­red­na pa­ne­la odr­ža­na ju­če to­kom kon­fe­ren­ci­je u Rek­to­ra­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du, uz uče­šće eks­pe­ra­ta iz 16 dr­ža­va.

Svet je da­nas u sve­op­štem sta­nju „iz­me­đu”: s jed­ne stra­ne iz­me­đu su­ko­ba i mi­rov­nih pre­go­vo­ra, dok se ma­le dr­ža­ve na­la­ze iz­me­đu ve­li­kih si­la i nji­ho­vih ci­lje­va, a re­gi­o­nal­ni od­no­si u go­to­vo svim de­lo­vi­ma pla­ne­te ubr­za­no se de­sta­bi­li­zu­ju zbog su­prot­sta­vlje­nih in­te­re­sa raz­li­či­tih ak­te­ra. Mo­že li se osmi­sli­ti mo­del funk­ci­o­ni­sa­nja me­đu­na­rod­nih od­no­sa u ko­ji­ma će bi­ti spre­če­ne da­lje eska­la­ci­je, upi­tao je u uvo­du ove kon­fe­ren­ci­je pro­fe­sor Bra­ni­slav Đor­đe­vić, di­rek­tor In­sti­tu­ta za me­đu­na­rod­nu po­li­ti­ku i pri­vre­du. 

Sve uka­zu­je da je svet na opa­snom ras­kr­šću, dra­ma­tič­nog i ubr­za­nog za­o­štra­va­nja od­no­sa iz­me­đu SAD i Ki­ne i upo­red­nog, funk­ci­o­nal­nog uru­ša­va­nja si­ste­ma Uje­di­nje­nih na­ci­ja: no­vi hlad­ni rat, opa­sni­ji od pret­hod­nog, uve­li­ko je u to­ku, te ni no­vi Ve­li­ki rat ne mo­že bi­ti is­klju­čen kao is­hod. Mo­žda je upra­vo po­sled­nji tre­nu­tak za na­po­re da se ta­kav uža­sa­va­ju­ći sce­na­rio spre­či. Ta­ko bi se ot­pri­li­ke mo­gli re­zi­mi­ra­ti sta­vo­vi ve­ći­ne uče­sni­ka pa­ne­la „Glo­bal­ne pro­me­ne i ulo­ga ve­li­kih si­la” na ovoj me­đu­na­rod­noj na­uč­noj kon­fe­ren­ci­ji.

„Čo­ve­čan­stvo se na­kon Dru­gog svet­skog ra­ta oku­pi­lo da za­jed­no kre­i­ra si­stem me­đu­na­rod­nih od­no­sa za­sno­van na po­ve­lji (UN), taj si­stem funk­ci­o­ni­še i da­nas, ali je uzur­pi­ran iza­zo­vi­ma bez pre­se­da­na. Po­li­tič­ki Za­pad je na­met­nuo ’po­re­dak za­sno­van na pra­vi­li­ma’ iz­nad ’si­ste­ma za­sno­va­nog na po­ve­lji’, zbog če­ga su na­sta­li su­ko­bi, čak i ra­to­vi, či­ji re­zul­tat je da je po­sto­je­ći hlad­ni rat iza­zov­ni­ji i opa­sni­ji ne­go pret­hod­ni”, oce­nio je iz­me­đu osta­log Ri­čard Sa­kva, pro­fe­sor eme­ri­tus Uni­ver­zi­te­ta u Ken­tu.

„Tran­zi­ci­ja ka mul­ti­po­lar­nom sve­tu su­o­ča­va se s ot­po­rom SAD i nji­ho­vih va­za­la, od­no­sno onih ko­je da­nas na­zi­va­ju ko­lek­tiv­nim Za­pa­dom. SAD i EU za­go­va­ra­ju bi­nar­ni pri­stup ostat­ku sve­ta, gde ple­di­ra­ju da ima­ju od­go­vo­re i re­še­nja za sve osta­le, po­zi­va­ju­ći se na nji­ho­vo tu­ma­če­nje de­mo­kra­ti­je, ko­ja u stva­ri zna­či ka­pi­ta­li­zam. U me­đu­vre­me­nu, gu­bi­tak auto­ri­te­ta i kre­di­bil­no­sti UN po­zi­va na re­de­fi­ni­sa­nje i oži­vlja­va­nje in­sti­tu­ci­ja ko­je tre­ba da slu­že čo­ve­čan­stvu, a ne ma­nji­ni dr­ža­va. S okon­ča­njem he­ge­mo­ni­stič­kog po­ret­ka ko­ji pred­vo­de SAD, vre­me je da se pre­i­spi­ta da li se­di­šte UN tre­ba iz­me­sti­ti iz Nju­jor­ka u dr­ža­vu ko­ja bi re­pre­zen­ta­tiv­ni­je pred­sta­vlja­la glo­bal­nu ve­ći­nu, pred­lo­žio je pro­fe­sor Al­fred de Za­jas, iz Že­nev­ske ško­le di­plo­ma­ti­je i me­đu­na­rod­nih od­no­sa.

„Ge­o­po­li­tič­ki po­re­dak do­ži­veo je mo­ral­ni po­raz u Ga­zi i voj­ni po­raz u Ukra­ji­ni, uz isto­vre­me­no pod­gre­va­nje uve­re­nja da je svet ušao u sta­nje per­ma­nent­nih kri­za ko­ji­ma se ’sa­mo’ mo­ra­mo pri­la­go­di­ti”, pri­me­tio je, iz­me­đu osta­log, pro­fe­sor De­jan Mi­haj­lo­vić s Uni­ver­zi­te­ta Mon­te­rej u Mek­si­ku.

„Mo­ra­mo po­ku­ša­ti da pro­ce­ni­mo ku­da ide svet. Usko­ro se, na pri­mer, odr­ža­va ve­o­ma va­žan sa­mit BRIKS-a plus. Šta će bi­ti ako BRIKS plus ta­da ob­ja­vi da uvo­di svo­ju re­zer­vnu va­lu­tu? Da li to zna­či po­če­tak tre­ćeg svet­skog ra­ta, ili ne? Ili sle­di još pot­pu­no ne­pred­vi­di­vo uslo­žnja­va­nje me­đu­na­rod­nih od­no­sa? Ni­šta ni­je is­klju­če­no”, is­ta­kao je ju­če za „Po­li­ti­ku” Du­šan Pro­ro­ko­vić, vi­ši na­uč­ni is­tra­ži­vač In­sti­tu­ta za me­đu­na­rod­nu po­li­ti­ku i pri­vre­du, pred­sed­nik Or­ga­ni­za­ci­o­nog od­bo­ra Me­đu­na­rod­ne kon­fe­ren­ci­je o „kva­dra­tu­ri kru­ga” me­đu­na­rod­nih od­no­sa.