Brisel očekuje ekonomski rast u Mađarskoj

Specijalno za „Politiku”

Budimpešta – Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) predstavila je najnoviju regionalnu prognozu u kojoj predviđa ubrzanje privrednog rasta na evropskim tržištima u razvoju, uprkos globalnim geopolitičkim tenzijama. Mađarski mediji prenose očekivanje da će ekonomski rast u ovoj zemlji do kraja godine biti jednak proseku ekonomija EU u centralnoj Evropi i baltičkim državama, a da će ga premašiti sledeće godine.

EBRD predviđa stope rasta BDP-a od 2,2 odsto u 2024. i 3,1 odsto u 2025. za devet ekonomija EU u centralnoj Evropi i baltičkom regionu. Ističe se značajan napredak u ovim ekonomijama u poslednje dve decenije, koji se uglavnom pripisuje članstvu u EU. Pad globalnih cena prirodnih resursa doprineo je nižoj inflaciji širom operativne oblasti EBRD-a, navodi se u izveštaju.

Evropska komisija takođe predviđa pozitivne ekonomske promene. U Mađarskoj se predviđa stabilan privredni rast, uprkos smanjenju BDP-a u 2023. Predviđa se da će izvoz u Mađarsku imati koristi od oporavka globalne tražnje i tekućih stranih investicija, dok bi povećanje domaće tražnje moglo da dovede do povećanja uvoza, što će rezultirati deficitom u bilansu.

U celini gledano, Evropska komisija očekuje smanjenje inflacije sa 17 procenata u 2023. na 4,1 odsto ove godine i 3,7 procenata u 2025. Podaci o BDP-u koje su dali i EBRD i Evropska komisija za prvi kvartal 2024. godine iznenadili su domaće analitičare, koji su očekivali manji rast. Povoljni pokazatelji mogu se pripisati uglavnom ubrzanom oporavku domaće potrošnje i investicija, ocenjuju ekonomski analitičari.

Vlada Mađarske očekuje da će i završetak brze pruge između Budimpešte i Beograda doneti znatne ekonomske rezultate, posebno u oblasti trgovine. Na mađarskoj deonici pruge nastavljeni su radovi, nakon što ih je kinesko-mađarski građevinski tim zaustavio prošlog septembra, objavila je kineska državna televizija CGTN. Mađarski premijer Viktor Orban je u intervjuu toj medijskoj kući otkrio i kada će mađarski deo pruge biti završen. Rekao je da će mađarska deonica biti privedena kraju 2026. godine i da će te godine početi da saobraćaju vozovi na ovoj relaciji. Na pitanje novinara da li je siguran u to, odgovorio je da je potpuno siguran da će linija početi da funkcioniše 2026.

Orban je najavio i akciju Mađarske kojom će nastojati da poboljša odnose između EU i Kine tokom svog predsedavanja EU, prenosi mađarski „Vilagazdašag”.

Mađarska vlada je, međutim, zabrinuta zbog drastičnog pada konkurentnosti Evropske unije. Kako primećuje mađarski ministar za pitanja EU Janoš Boka, blok danas zaostaje za drugim globalnim igračima u pogledu konkurentnosti. Rezimirajući članak koji je napisao za časopis „Evroazija”, Boka je u objavi na „Fejsbuku” rekao da se EU suočila sa strukturnim problemima.

„Dok je u prošlosti EU garantovala pristup jeftinoj energiji i sirovinama, danas su globalno tržište i povezanost između zapadnih zemalja i istočne tehnologije ugroženi. Takođe, instinkt evropskih institucija, posebno Evropske komisije, da preterano regulišu, doveo je do toga da evropska industrijska politika postane planska ekonomija”, rekao je ministar.

On tvrdi i da je region centralne i istočne Evrope, koji je u protekloj deceniji imao najbrži rast, „sistematski sputavan, umesto da se koristi kao pokretač rasta Evrope”. Boka je rekao kako je razvoj događaja u proteklim decenijama pokazao da međuzavisnost ekonomskih aktera takođe može da postane izvor sukoba, „pa bi bilo vredno razmisliti da li međuzavisnost treba smanjiti ili u nekim slučajevima eliminisati”.

Mađarska ima interes za razvoj trgovinske politike koja nije usmerena protiv bilo kojeg ekonomskog igrača, već služi za proširenje evropskih ekonomskih interesa i strateške autonomije, a zasnovana je na detaljnim i objektivnim studijama uticaja, kaže ministar Boka.