Najlepše ušće Evrope

Izbor sedam graditeljskih i prirodnih čuda Srbije svrstao je Kalemegdan samo u čuda stvorena ljudskom rukom, međutim, ušće Save u Dunav iznad kojeg se diže klif tvrđave – neki smatraju za treće geografsko mesto po lepoti na čitavom svetu. (Mesto na kojem je podignuta neka istorijska prestonica). Prvo je Istambul, drugo Rio de Žaneiro.

Ono što Beograd čini izazovom za arhitekte i posetioce sklone himerama je urbanistički slobodan prostor na levoj obali Dunava, Ratnom ostrvu i Savskom amfiteatru. Tu će neko jednog dana steći slavu podižući objekte dostojne retke kombinacije susreta rečnih slivova, ostrva, ravnica i bregova Beograda i Zemuna.

Meštrovićev spomenik Pobedniku, od koga prava linija vodi do Milenijumske kule na Gardošu, pravo je, zato, mesto za orijentirski početak razgledanja Kalemegdana. Preporučujemo, potom, Rimski bunar, koji nije iz rimskog vremena a nije ni bunar. To je cisterna za sakupljanje podzemnih voda koju su podigli Austrijanci početkom 18. veka. 212 spiralnih stepenika bunara oduševilo je Alfreda Hičkoka kada se njima spuštao 1964. godine. Javile su mu se scene iz nekog budućeg horor filma.

Za „hvatanje” detalja na veduti Ušća treba platiti 20 dinara; i onda se kroz durbine beogradske Opservatorije na Despotovoj kuli može razgledati na sve četiri strane.

Ispod Despotove kule su dve crkve: Ružica, prerađena od barutnog magacina 1867. godine i Sveta Petka koja je podignuta 1937 iznad izvora čiju vodu i danas piju nerotkinje.

U Gornjem gradu se još obilazi galerija Prirodnjačkog muzeja koji se nalazi u zgradi nekadašnje masonske lože beogradskih turaka – na prvobitnu namenu zgrade podsećaju trouglovi iznad ulaza. Vojni muzej čuva istorijat ratovanja Beograda, od Huna i Avara do NATO bombardovanja. Na otvorenom je izložba očuvanih eksponata iz Drugog svetskog rata. Posetilac može da sedne u kabinu kamiona koji transportuje čuveni ruski višecevni bacač raketa, zvani Kaćuša ili po nemačkom „Stalin orgel”. Naročito je vredna kolekcija tenkova – tu ima minijaturnih italijanskih tanketa u koje samo neki tenkista patuljak može da stane, ali su izloženi i dobro očuvani nemački „tigrovi” i „crvenoarmejski T-34”. 

Damad-Ali-pašino turbe je osmougaona kućica-mauzolej u kojoj su sahranjivani zapovednici tvrđave iz turskog vremena, izgrađena je 1716. godine. Takođe iz doba turske vladavine, XV vek, je i kula Nebojša u Donjem gradu u kojoj je spomen ploča Grčkog ustanika Rige od Fere koji je tu, kao zatvorenik, skončao. Pomenimo još kapiju Karla VI, osvajača Beograda, iz 1736.

Zoološki vrt se prostire na šest hektara, od ukupno kalemegdanskih 57. Ispred Vrta je skroman luna-park, kojem ta skromnost nije smetala da bude zabeležen na mnogim filmovima. A svakako, treba stati i pored crnih borova na samom ulazu u Kalemegdan. Zasađeni su još 1886. godine kada je upravu nad Kalemegdanom postupno preuzimala gradska uprava od vojske.