Konzervatori ne odobravaju skidanja zaštite Generalštabu

Ukidanje zgradama Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane statusa nepokretnog kulturnog dobra i njihovo moguće rušenje izazvalo je prethodnih meseci brojne reakcije struke, ali i građana. Sa skidanjem zaštite i eventualnim rušenjem ovog izuzetnog zdanja nije se saglasilo više od 30 udruženja, naučnih i stručnih institucija.

Povodom ovog pitanja oglasio se i 51 konzervator Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i svoj stav uputilo relevantnim državnim institucijama.

– Na prostoru na kome se, kako saznajemo iz medija, planira izgradnja novog kompleksa zgrada postoje utvrđena četiri nepokretna kulturna dobra – zgrada Generalštaba izgrađena od 1924. do 1928. prema projektu ruskog arhitekte Vasilija Vilhelma Baumgartena utvrđena za kulturno dobro 1984, Kasarna VII puka, koja je podignuta krajem 19. veka prema planovima arhitekte Dragutina Đorđevića, utvrđena za kulturno dobro 1992, zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane podignute između 1955. i 1965. po projektu Nikole Dobrovića, arhitekte, urbaniste i profesora Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, utvrđene za nepokretno kulturno dobro 2005. godine, područje uz Ulicu kneza Miloša, koje je utvrđeno za nepokretno kulturno dobro 2020 – navodi se u saopštenju Republičkog zavoda.

Izgradnja planiranog kompleksa, kako ističu, nije u skladu ni sa jednom od ove četiri odluke. A da bi on bio izgrađen u skladu sa zakonom sva četiri nepokretna kulturna dobra moraju se brisati iz registra ili značajno preinačiti, čime će se ugroziti ili uništiti njihova spomenička vrednost.

U toku  NATO bombardovanja Srbije, u noći između 29. i 30. aprila 1999. godine, gađane su zgrade Savezne policije, Avalski toranj, stambena zgrada na Vračaru, kao i zgrade Generalštaba Vojske SR Jugoslavije. Od posledica bombardovanja ovih objekata stradalo je troje, a povređeno više od 40 ljudi.

– Zbog ovog događaja, zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane dobile su i memorijalno-istorijsku vrednosti i postale mesto sećanja. Zakonom o kulturnom nasleđu kulturno dobro može se brisati iz registra samo na osnovu akta o prestanku svojstva kulturnog dobra, i to u izuzetnim slučajevima ako je „uništeno ili nestalo, odnosno ako je izgubilo svojstva” zbog kojih je utvrđeno za nepokretno kulturno dobro – navodi se u saopštenju.

Konzervatori Republičkog zavoda naglašavaju da smatraju da nijedno od četiri nepokretna kulturna dobra nije „uništeno ili nestalo”, odnosno da nije „izgubilo svojstva” i vrednosti zbog kojih je utvrđeno za nepokretno kulturno dobro. Upravo suprotno, njihove vrednosti su uvećane i ovaj prostor je postao značajno mesto sećanja na stradanje našeg naroda na samom kraju 20. veka.

– Zaključujemo da ne postoje nikakvi razlozi i okolnosti zbog kojih bi ustanova u kojoj smo zaposleni trebalo da pokrene postupak za prestanak svojstva kulturnog dobra i brisanje iz registra nepokretnih kulturnih dobara. Ukoliko vlada direktno prekrši zakon i mimo propisane procedure „skine zaštitu”, pokrenuće se nezaustavljiv proces uništenja svih kulturnih dobara na prostoru Srbije – ističu konzervatori.

Na ovu temu oglasilo se juče i 29 konzervatora Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

– Mi konzervatori Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, konstatujući da je ugrožen opstanak spomenika kulture zgrade Generalštaba, smatrajući da je kulturno nasleđe neobnovljiv resurs čijim gubitkom nestaju trajne univerzalne vrednosti ukupnog nasleđa na nacionalnom i širem planu, pridružujemo se stavu konzervatora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture u vezi sa ukidanjem statusa nepokretnog kulturnog dobra zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane. Izmenom ili ukidanjem odluka vlade: zgrada Generalštaba, Kasarna VII puka kulturno dobro, zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane, područje uz Ulicu kneza Miloša, njihove spomeničke vrednosti će biti ugrožene ili uništene. Svi mi, kao struka i kao građani, trajno ćemo izgubiti svedočanstvo o jednom segmentu naše prošlosti, a državni, administrativni i vojni centar Beograda koji se na ovom prostoru razvijao od početka obnovljene srpske državnosti izgubiti svoj jedinstveni karakter – stoji u njihovom dopisu.

A pre samo nekoliko dana, kako se nezvanično pojavila informacija, ostavke su dale Dubravka Đukanović, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, i Olivera Vučković, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.