„Metaforičko putovanje" - izložba slika i crteža

U potrazi za tajnom života, poklonike umetnosti vodi slikar Bogdan Miščević, koji ima jedinstven stvaralački put i koji u devetoj deceniji s puno entuzijazma, promišljanja i iskustva tu stazu oplemenjuje. Zato je njegova izložba slika i crteža s pravom dobila ime „Metaforičko putovanje” a priređena je pod krovom Međunarodnog pres centra u Knez Mihailovoj ulici, u galeriji „Aksios” Centra za promociju umetnosti, koji je i organizator postavke.

Miščević, jedan od najznačajnijih predstavnika srpske fantastike, duže od pola veka živi u Americi, a u ovom susretu sa beogradskom publikom, priremio je nekoliko novih dela, koja su dopunila njegov čuveni likovni ciklus karakterističan po simbolici i pregrštu sitnih detanja.

Dela su mahom rađena u tehnici akril na platnu, na tvrdoj podlozi i papiru, a ona koja je želeo da njegovi poštovaoci vide, ali nije mogao za ovu priliku da iz Baltimora donese u našu prestonicu, prikazao je u digitalnoj formi.

Oni koji dobro poznaju Miščevićev rad, znaju da je to svojevrsna priča koja se iznova čita, ali i da se posebno u tom opusu izdvaja delo na kome se prepoznaju istorijske ličnosti  - Sveti Sava, Miloš Obilić, Vuk Karadžić, Njegoš, Nikola Tesla...Svako delo prilika je da posmatrač postavi pitanje o unutrašnjem i svetu oko sebe. Tako autor i stupa u dijalog sa publikom što ga pokreće na delanje za koje uvek ima nadahnuća, jer podsećamo, Bogdan je i poeta, pisac koji je upravo stihovima, zakoračio u beskrajnu baštu umetnosti u koju je uneo i svoje detinje sećanje na zavičaj. Rodio se u selu Gređanima, na Kordunu, dva dana uoči Božića 1936. godine i tako sebi „doneo” ime – Bogdan. Prema sopstvenom kazivanju, izmicao je zloj sudbini, od koje mnogi njegovi sunarodnici i bliski srodnici, nisu mogli da se sklone, jer su stradali 1942.godine u masakru u pravoslavnoj crkvi u Glini, a on, sa nekolicnom preživelih, preskačući zamke Jasenovca i Nove Gradiške, kao dečak se obreo u Srbiji. Prošao je izbegličke domove od Beograda do Vršca, a zatim po rasporedu izbeglica skrasio u selu Dudovici pored Ljiga u kući Dragića Vemića. Bogdanova majka poslom je ostala u Beogradu, a zatim je na Uskrs 1944.godine, dovela sina u prestonicu, da zajedno proslave praznik, ne znajući da će saveznici bombardovati grad. I to je Bogdan preživeo. Po oslobođenju polazi u prvi razred Osnovne škole „Vojislav Ilić”, a u proleće 1946. godine vraća se na  Kordun. Tu je završio sedmoletku, pa se vratio u Srbiju, U Nišu se školovao, a kada je upoznao Dušana Marjanovića i poeziju Branka Miljkovića, upustio se u umetničku avanturu. U to vreme, nastaju Bogdanove prve pesme, skice i crteži. Umetnički nerv i radoznao duh, početkom šezdesetih godina prošlog veka vode ga u Pariz, gde je upoznao Ljubu Popovića, Dadu Đurića i druge velike slikare. Iz „grada svetlosti” sa suprugom Amerikankom seli se u Baltimor. Živeći u Americi izlaže na mnogim kolektivnim i samostalnim izložbama. Dobitnik je prestižnih nagrada. Njegovi radovi nalaze se u mnogim kolekcijama širom sveta, a jedno delo i u kolekciji manastira Hiladar, kao dar autora.

O stvaralaštvu Bogdana Miščevića na sinoćnjem otvaranju govorili  su Miodrag Jakšić i Ilija Šaula. O značaju koji događaj ima za našu likovnu scenu, podsetio je za „Politiku” Dragan Škrnjić, osnivač Centra za promociju umetnosti i galerije „Aksios”. On kaže da je gostovanje Miščevića, upriličeno u okviru programa „Karavan umetnosti”. Ovogodišnji „karavan” prema njegovim rečima, krenuo je iz Narodnog muzeja u Čačku, a planirano je da se pored Šumadije i Vojvodine kulturno-likovna manifestacija proširi sa učešćem većeg broja umetnika u galerijama širom Srbije.

Jedan od ciljeva „karavana”, kako napominje Škrnjić,  jeste da kulturni sadržaji stignu u sve krajeve, da se različite generacije upoznaju sa likovnim stvaralaštvom i autorima.

„Karavan umetnosti” Centra za promociju umetnosti i galerije „Aksios” nastavlja svoje delatnosti uz podršku Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, čiji je generalni sekretar Živorad Ajdačić.

– „Karavan” sa ovogdišnjih pet krakova trenutno ima više od osamdeset autora i 150 umetničkih radova. Očekujemo da nam se tokom manifestacije pridruži i nekoliko mladih neafirmisanih stvaralaca kao i umetnici iz Republike Srpske i regiona koji će svojim delima obogatiti i osnažiti umetničko-kulturnu akciju galerije „Aksios” – istakao je Dragan Škrnjić. Publika je zainteresovana za ove programe, pa će „Karavan umetnosti” sigurno nastaviti uspešno putovanje.

A. Kurteš